ПРЕВЕДИ - Translate

ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Полит.

ПОРТАЛ ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА │Портал Сазвежђе З (део Портала)

Уредник "ЗАВЕТИНА"|© Делови Портала Великих претеча | Сазвежђа З: Бело, Црно, Црвено , Млади Сузовци , Интервју , Велика Заветина , Одавде , Мајдан Бодлер , Донације , Родно место , Група ЗАВЕТИНЕ , Ab ovo , Фонд за издавање књига и часописа , Симболи и сигнали , Огласи З ,Београдски меридијан , Библиотека ЗАВЕТНИК , Мирослав Лукић , Хомољски мотиви , Задужбина ЗАВЕТИНА , Царски рез , Круна , Едиција ЗАВЕТИНЕ , Копча , Музеј немогућег ратара , Чување успомене наМихаила Петровића , Алтернатива , Ђавоља капија , Чудесни подрум вина врх Нерезина, Сазвежђе З (нулти степен) , Ћутање , Несебичан музеј , Литија , Домаће сукно европски штоф , Зелена магаза , КРУГОВИ ,Превредновање , Дрво живота , Без премца , Четврта Србија , Алинеја , Прозори , Фонд ППЗ , Нова станица у пустињи , Зона преливања , Алинеја , Срж , Бездана уметност , Место Прелаза , Хоризонт , Едиција ЗАВЕТИНЕ, ГАВРАН (Архив у оснивању...) , Мала Заветина , Тзв. KУЛТУРНИ ДОДАТАК , Облуци;троуглови.Лепенски вир , Мала Заветина , Белатукадруз , Писмо из карантина , МЛАДОСТ БЕЗСТАРОСТИ.... , Знак препознавања , PRO ET KONTRA , АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ , РЕНЕСАНСА , Потемкинова села , Сазвежђе З , Магазин Сазвежђа З , Каталог осујећеног песника , Себични музеј , НЕОЛИТ ,ЈЕДИНСТВЕНО САЗВЕЖЂЕ , Виртуелни МУЗЕЈ ЗАВЕТИНА , Канал ЗАВЕТИНЕ , Архив.БЕЛАТУКАДРУЗ , Алманах СУЗ , Буквар Лепенског Вира , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2) ,Библиотека АБВГ... , Edition SECTIO CAESAREA. Едиција ЦАРСКИ РЕЗ , ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе , ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ , КОГИТО КЛУБ , Оркестар СУЗ , Посебна породична заветина , ТАЛОГ. Алманах за живутрадицију, књижевност, превредновање и алхемију , СКРИВАЊЕ БОСИОКА , Мадоне Одјека , ОДАНДЕ ДОВДЕ , Контакти , Северци ,Мансарда Валтазар Превалез ФАНТАЗМАГОРИЧНА ИСТОРИЈА ВАЛТАЗАР ПРЕВАЛЕЗ I ВАЛТАЗАР ПРЕВАЛЕЗ XV ОДАНДЕ -ДОВДЕ (1969 - 2009 - 2018) ДНЕВНИЦИ I - III ХАЈДУЧКА ВОДЕНИЦА:Наличје/ Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ (Заветине:Ми)/

БЕЛА ТУКАДРУЗ

БЕЛА ТУКАДРУЗ
БЕЛА ТУКАДРУЗ алиас Мирослав Лукић

Укупно приказа странице

Ко има приступ?

Ко има приступ веб-сајтовима Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори. За све остале - приступ није дозвољен. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио (до краја текуће године) слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.

Васељенски промотор: Белатукадрузов Грм: Сазвежђе Мирослава Лукића

КЊИЖЕВНА ФИЛОКСЕРА (Забавник)

Оркестар СУЗ

Оркестар СУЗ
За свадбе и сахране

БОГОМОЉКА:филмски канал

уторак, 17. јул 2018.

25. XI 1973.

Снимци из остатка Наталијиног врта


(.....)

   Хтео бих да покренем приватни (књижевни) часопис Североисточни мотиви, и када сам о томе причао са пријатељима и колегама, они су ме гледали као каквог занесењака, и подсмешљиво питали: "Зашто баш ти? Зар у овој земљи нема превише уметничких часописа?* Одакле ти паре за издавање часописа? Од богате тетке из Америке, или имаш неку метресу у Немачкој?Зашто да издајеш часопис? Ко данас још чита часописе?" Можда има и истине, некакве истине, у томе што су говорили, народ се радије бави популарном науком и другим савременим глупостима, телевизијом, плитким серијама, малограђанском дневном штампом, а досаду убија, меком порнографијом, скандалима и неукусним детаљима о тзв. шоу "звездама". Ехеј, не само драма, и Шекспир, него - и лепота је на ражњу!
    Ко би читао мој приватни књижевни часопис? Имам ли барем некакву представу о публици тога часописа? 
    И ко су ти нови непознати писци, аутори и сарадници тог мог часописа? Не видим их у генерацији мојих вршњака, о не!Нити у генерацијама стасалим после победе комуниста и тзв. револуције. Па не бих, ваљда, сарадник тога часописа, једини, био само је, покретач?
     Мислио сам на све наше пријатеље и непријатеље, на све наше погрешке и предрасуде, на наша читања књига до зоре, и све ме је то доводило до лудила.
     Свет у којем сам живео био је као конзерва, којој је већ седамдесетих истекао рок. 
      Већину књижевних и уметничких часописа у земљи уређивали су неки бледи људи, бледе копије, бледе личности.
А они који ће их наследити у том послу, били су три пута гори. Најобичнији лактароши, улизице, камелеони...
     А о чему би, да га заиста покренем, говорио тај мој приватни часопис? О далеким острвима, непознатим континентима, звездама и унутарњим драмама, занесењачким опсесијама и прећутаној, задављеној и наметнутој историји...
      Када сам са једним цвикерашом Моравцем о томе причао мало више, он ме упитао:"Бре, јеси ли ти полудео? Знаш ли шта причаш?..." **

        _________

Снимљено по летњем пљуску, Б. Веддер


            = извор: из мојих необјављених белешки (1973)

             *  То су ме питали најближи, тзв. блиски пријатељи. То ме питао и један колега вршњак, видети напомену следећу. Сви су кукали да им одбијају текстове, да немају где да објављују, а ја, који сам хтео да направим једну трибину, један нови  књижевни часопис, који не би разговарао сам са собом него и са читаоцима, и са писцима различитих поетичких опредељења, ја сам им био сумњив за тај посао, "занесењак".
         
            ** Тридесет и више година доцније, када сам упознао једног нашег писца који је емигрирао из СФРЈ деведесетих година, знајући шта долази; писца нешто старијег; и који је лично познавао оног вршњака, којег помињем у претходној напомени, са којим је једно време радио у истој средњој школи у истом граду у Србији, испричао ми је неке ствари прилично скандалозне о ... вршњаку. Који је у међувремену постао свашта, али и уредник, и писац; уредник оних глупих и бледих часописа из наше младости, али који је направио лепу каријеру захваљујући чињеници да је у тајној полицији имао моћног заштитника, блиског наклоњеног рођака... Каква ли је ствар са другим нашим успешним писцима и уредницима, који далеко догураше?...

Нема коментара:

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више