Српски писци....грађа

(....)

ИНТЕРВЈУ И КОМЕНТАРИ

ШУШТИ ИЛИ ШИШТИ?

......Ljiljana Đurđićпре 7 дана

Poštovan redakcijo Politike, Molim vašeg lektora da mi objasni naslov intervjua koji je novinarka Marina Vuličević vodila sa Simonom Simonovićem - Moja knjiga ne šušti na hartiju??? Koliko znam nešto može da šušti ili ne šušti, ali ne može da šušti na nešto! - možda može da šišti? Naslov ste čak objavili i na prvoj stranici novina. Ovde nije reč o pesničkoj slobodi već o nepoznavanju maternjeg jezika. Srpski jezik se ne čuva samo ćirilicom! Inače ceo intervju je velikim delom, haotičan, polupismen, neuljudno samohvalisav, jednom rečju ispod svakog intelektualnog nivoa. Novinaraka Vuličević koja uglavnom pristojno obavlja svoj posao, ovog puta je žestoko omanula. Neoprezna je bila i urednica kulture kad je dozvolila da se ovakav tekst štampa. Srdačan pozdrav, Ljiljana Đurđić

Симон Симоновићпре 7 дана

Разговор с Марином Вулићевић, која је пажљиво прочитала моју књигу "Разно", завршио сам речима "Јад и беда". Шта је хејтерску (по Вујаклији) баку, Љиљану Ђурђић натерало да настави моју реченицу, да ме извређа, да омаловажи лектора, новинара и уредника "Политике"? Све је толико ружно и одвратно. Пре десетак година, у листу "Данас", упозорио сам на њене опасне, иако трећеразредне глупости Друге Србије. Ућутала је, али видим да ме одонда држи на нишану. Повампирила се јуче, не прочитавши пажљиво разговор, а некмоли моју књигу. Фрустрирана, није исправила ни штампарске грешке. Ваљда ће да заспи и да ме остави на миру. Убудуће, молим вас, тражите потврду о психофичком стању ваших сарадника. Симон Симоновић

Одговори | Препоручујем 5

Ljiljana Đurđićпре 6 дана

Poštovani gospodine Simonoviću, ja nisam saradnica Politike već samo običan čitalac novina kome je dato pravo da komentariše sve objavljene tekstove. Svojom nekontrolisanom reakcijom na moj komentar, samo ste celu stvar nedopustivo privatizovali i dozvolili sebi da mi javno poželite da zaspim i utonem u večiti san. Na ovakvu vrstu političke i svake druge nekorektnosti u javnom obraćanju dosad nisam naišla. Niste ni svesni da bih mogla i da vas tužim za nanetu duševnu bol. Budući da smo vršnjaci, zbog 1946. neću to učiniti zasad, a za dalje ćemo videti. Želim vam da još dugo poživite, Ljiljana Đurđić P.S. Ovom prilikom se izvinjavam novinarki Marini Vulićević zbog toga što sam njeno prezime dva puta pogrešno napisala - Vuličević. Mea culpa! Ja svoje greške priznajem. Treba čuvati srpski jezik i od dobronamernih i od nedobronamernih.

tatjana simonovićпре 7 дана

Nazvali ste intervju „Haotičnim, polupismenim, neuljudno samohvalisavim“, gde su vam argumenti, gospođo Đurđić? Takođe, čini mi se, da ne razumete smisao pesničke metafore. Poezija je ta, koja menja i razobličuje jezik, samo da spomenem Rablea i Malarmea, koji su poetski jezik doveli do takve apstrakcije – do muzike, do novog značenja i smisla? Da li je te pesnike slobodnih metafora trebalo sahraniti vašim plemenitim ašovima, bajonetima i noževima? A što se narcisoidnosti tiče, nije li Simonović pisao o nepodnošljivosti ljubavi, o iskonskom bolu jer ljubav ne opstaje u svetu? Ova metafora, na koju ste se ustremili, može da znači da se pesnik s toplinom odnosi prema knjizi kao prema nečem materijalnom, živom, ili, pak, kao prema nadahnuću kod kog nema šuštanja. Čini se da vi, ne samo da nemate argumente nego nemate nikakvu dobronamernost u čitanju knjige (da li ste je pročitali?) i intervjua, koji niste, očigledno, razumeli, već da su vaše reči usmerene protiv samog Simona Simonovića.

__________
   * извор = ИНТЕРВЈУ: СИМОН СИМОНОВИЋ, КЊИЖЕВНИК Моја књига не шушти на хартију Пратили су ме као шездесетосмаша, по налогу начелника Треће управе службе државне безбедности, мешали се у живот моје породице  Аутор: Марина Вулићевићпетак, 10.08.2018. у 22:00

ЛеЗ 0016031