Посећеност у реалном времену

FLAG counter

Flag Counter

ФРЕСКЕ

ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА

ПОРУКА ЗАЧОВЕЧАНСТВО / Тодор Пештерски

МИРОСЛАВ ЛУКИЋ - YOUTUBE


Канал ЗАВЕТИНА


Статистика Члан од 01.08.2010. — .203.231 приказа, преко 500 нумера, (28. 09. 2021) (Ажурирање месечно)


Српски писци....грађа


(....)



ИНТЕРВЈУ И КОМЕНТАРИ

ШУШТИ ИЛИ ШИШТИ?

......Ljiljana Đurđićпре 7 дана
Poštovan redakcijo Politike, Molim vašeg lektora da mi objasni naslov intervjua koji je novinarka Marina Vuličević vodila sa Simonom Simonovićem - Moja knjiga ne šušti na hartiju??? Koliko znam nešto može da šušti ili ne šušti, ali ne može da šušti na nešto! - možda može da šišti? Naslov ste čak objavili i na prvoj stranici novina. Ovde nije reč o pesničkoj slobodi već o nepoznavanju maternjeg jezika. Srpski jezik se ne čuva samo ćirilicom! Inače ceo intervju je velikim delom, haotičan, polupismen, neuljudno samohvalisav, jednom rečju ispod svakog intelektualnog nivoa. Novinaraka Vuličević koja uglavnom pristojno obavlja svoj posao, ovog puta je žestoko omanula. Neoprezna je bila i urednica kulture kad je dozvolila da se ovakav tekst štampa. Srdačan pozdrav, Ljiljana Đurđić
Симон Симоновићпре 7 дана
Разговор с Марином Вулићевић, која је пажљиво прочитала моју књигу "Разно", завршио сам речима "Јад и беда". Шта је хејтерску (по Вујаклији) баку, Љиљану Ђурђић натерало да настави моју реченицу, да ме извређа, да омаловажи лектора, новинара и уредника "Политике"? Све је толико ружно и одвратно. Пре десетак година, у листу "Данас", упозорио сам на њене опасне, иако трећеразредне глупости Друге Србије. Ућутала је, али видим да ме одонда држи на нишану. Повампирила се јуче, не прочитавши пажљиво разговор, а некмоли моју књигу. Фрустрирана, није исправила ни штампарске грешке. Ваљда ће да заспи и да ме остави на миру. Убудуће, молим вас, тражите потврду о психофичком стању ваших сарадника. Симон Симоновић
Ljiljana Đurđićпре 6 дана
Poštovani gospodine Simonoviću, ja nisam saradnica Politike već samo običan čitalac novina kome je dato pravo da komentariše sve objavljene tekstove. Svojom nekontrolisanom reakcijom na moj komentar, samo ste celu stvar nedopustivo privatizovali i dozvolili sebi da mi javno poželite da zaspim i utonem u večiti san. Na ovakvu vrstu političke i svake druge nekorektnosti u javnom obraćanju dosad nisam naišla. Niste ni svesni da bih mogla i da vas tužim za nanetu duševnu bol. Budući da smo vršnjaci, zbog 1946. neću to učiniti zasad, a za dalje ćemo videti. Želim vam da još dugo poživite, Ljiljana Đurđić P.S. Ovom prilikom se izvinjavam novinarki Marini Vulićević zbog toga što sam njeno prezime dva puta pogrešno napisala - Vuličević. Mea culpa! Ja svoje greške priznajem. Treba čuvati srpski jezik i od dobronamernih i od nedobronamernih.

tatjana simonovićпре 7 дана
Nazvali ste intervju „Haotičnim, polupismenim, neuljudno samohvalisavim“, gde su vam argumenti, gospođo Đurđić? Takođe, čini mi se, da ne razumete smisao pesničke metafore. Poezija je ta, koja menja i razobličuje jezik, samo da spomenem Rablea i Malarmea, koji su poetski jezik doveli do takve apstrakcije – do muzike, do novog značenja i smisla? Da li je te pesnike slobodnih metafora trebalo sahraniti vašim plemenitim ašovima, bajonetima i noževima? A što se narcisoidnosti tiče, nije li Simonović pisao o nepodnošljivosti ljubavi, o iskonskom bolu jer ljubav ne opstaje u svetu? Ova metafora, na koju ste se ustremili, može da znači da se pesnik s toplinom odnosi prema knjizi kao prema nečem materijalnom, živom, ili, pak, kao prema nadahnuću kod kog nema šuštanja. Čini se da vi, ne samo da nemate argumente nego nemate nikakvu dobronamernost u čitanju knjige (da li ste je pročitali?) i intervjua, koji niste, očigledno, razumeli, već da su vaše reči usmerene protiv samog Simona Simonovića.

__________
   * извор = ИНТЕРВЈУ: СИМОН СИМОНОВИЋ, КЊИЖЕВНИК Моја књига не шушти на хартију Пратили су ме као шездесетосмаша, по налогу начелника Треће управе службе државне безбедности, мешали се у живот моје породице  Аутор: Марина Вулићевићпетак, 10.08.2018. у 22:00

ЛеЗ 0016031  



Нема коментара:

Pljačkaške operacije Ozn-e, Udba-e, Kos-a i SDB-a

....

Logor “Gredjani” je koncentracijski logor s 6000 kažnjenika koji rade na raskrčavanju šuma udaljenih osam kilometara. Kažnjenici su buržujski trutovi, intelektualci, bivši industrijalci, komercijalisti… Većina su bosanski muslimani.

Logor “Bela Crkva” je rezerviran samo za političke zatvorenike. Dnevna porcija hrane je 150 grama kukuruznog kruha i 350 grama ukuhanog bilja.

Koncentracijski logor “Botovo”, blizu mađarske granice rezerviran je za one kažnjenike koji su varali na državnom otkupu namirnica i nisu isporučili dodijeljenu im količinu. Logoraši rade na utvrđivanju granice prema Mađarskoj i iskapanju protutenkovskih rovova.

Logor na “jezeru Scutari” (Skadarsko jezero) ima 10000 logoraša uglavnom osuđene kao konformiste iz Crne Gore i južne Srbije. Svi rade na drenažama i žive pod šatorima nedovoljno odjeveni i stalno u vodi. Postotak umrlih je ogroman. Prošle je godine 65 logoraša ubijeno prilikom njihova pokušaja da pobjegnu u Albaniju.

U logoru “Jasenovac” je 3000 kažnjenika. U logoru “Mostar” je 2200 kažnjenika. U “Smederevskoj Palanci” je 3000 kažnjenika.

Uz spomenute veće koncentracijske logore još postoji 31 manji logor koji vode vlade jugoslavenskih republika. Procjenjuje se da je trenutno u koncentracijskim logorima 200.000 zatočenih osoba. Broj kažnjenika u zatvorima je 85.000 dok je u radnim logorima zatočeno između 100.000 i 150.000 logoraša”. Ove rane logore komunisti su zvali "dobrovoljne radne brigade".

Početkom pedesetih partizanska elita sve više uživa u vlasti, te počinju prve svađe oko imovine i žena koje sve više zahtijevaju smještaj u državne vile, zlatni escajg i uvezenu odjeću koju su vidjele u diplomatskim magazinima. Zbog toga je 1952. na kongresu komunista pred 2000 delegata general Ljubodrag Đurić sa govornice optužio šefa srpskih komunista Petra Stambolića za ljubavni odnos sa njegovom ženom. Tito je povikao; "Zaustavite tog luđaka!", ali pošto su mikrofoni bili uključeni to je čula čitava Jugoslavija u izravnom radioprijenosu. Tito je stao na stranu Stambolića pošto je i sam volio mlađe i ljepše žene, umjesto starijih partizanski. Tako se 1950. oženio Jovankom, nakon što mu je ratna priležnica Davorjanke Paunović naglo umrla. Do tada je komunistički agitrop koji je vodio Đilas od komunista tražio bračnu skrb za povijesno najzaslužnije drugarice. Međutim ni sam Đilas se nije držao onog što je propagirao pa je i sam stariju partizanku Mitru zamijenio sa mlađom Šteficom. O tome je Đilas počeo pisati pa je u časopisu Nova misao u siječnju 1954. objavio “Anatomiju jednoga morala“ gdje je izložio slučaj jedne balerine, glumice, operne pjevačice i mladenke svoga cnogorskoga zemljaka Peke Dapčevića. Nekoliko mjeseci poslije na partijskom na plenumu Đilas je optužen za liberalizam koji zbunjuje i uznemirava javnost, te je isključen iz Centralnoga komiteta.

Zbog nacionalizacije i kolektivizacije, usprkos velikim ratnim odštetama od njemačke, gospodarstvo je sve slabije te se 1957. godine Jugoslavija počinje zaduživati za potrebe uvoza. Ratne reparacije i zapadni krediti više nisu dovoljni za prehranu stanovništva, te se partija odlučuje na izvoz ljudi kako bi oni svojim donacijama hranili članove obitelji, a time i čitavu Jugoslaviju. Zbog toga dolazi do liberalizacije prelaska granice kako bi ljudi mogli otići raditi u druge države. Od sredine1960-ih preko milijun ljudi je u nekoliko godina pobijeglo na Zapad tražeći posao što je značajno smanjilo nezaposlenost.....
Видети више >>>>>>>>>>

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више

ФЕЊЕР у тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА

ФЕЊЕР у  тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ