ПРЕВЕДИ - Translate

НОВОСТИ

НОВОСТИ
VK Новости. - ЕДИЦИЈА ЗАВЕТИНЕ

ФЕЊЕР у тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА

ФЕЊЕР у  тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ

ПОРУКА ЗАЧОВЕЧАНСТВО / Тодор Пештерски

(Заветине, Лукић)

(Заветине, Лукић)
"ИЗДАЊА ПРИЈАТЕЉА" ⬉

ФРЕСКЕ

ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА

МИРОСЛАВ ЛУКИЋ - YOUTUBE


Канал ЗАВЕТИНА


Статистика Члан од 01.08.2010. — .201.940 приказа, преко 400 нумера, (28. јул 2021) (Ажурирање месечно)


понедељак, 12. мај 2008.

Skupi izbori (2008) - Đorđe Koniković

Molba Republicke Izborne Komisije (RIK)
povodom glasanja nasih gradjana u inostranstvu
(1)Troskovi sprovodjenja izbora u inostranstvu (2) su veoma visoki, jer, neke politicke partije koriste zakonsko pravo da salju na sva biracka mesta, o drzavnom trosku, svoje predstavnike da kontrolisu izbore. Što ovoga puta znači da 22 partije mogu da šalju, o državnom trošku, svoje predstavnike na 65 biračkih mesta širom sveta. Mogući teorijski trošak je oko milion evra (3)Polazeci od interesa svih gradjana i poreskih obveznika da se svaki javni rashod smanji na razumnu i opravdanu meru, RIK moli partije da iz sopstvenih sredstava nadoknade troškove prevoza i hotela svojih predstavnika ili da za svoje predstavnike predlože srpske državljane koji žive u inostranstvu.(1)
- U vreme SFRJ nasi gradjani nisu imali mogućnost da glasaju u inostranstvu(2)
- Ovi troskovi se finansiraju iz budžeta drzave (3)
- 22 partije x 65 biračkih mesta = 1430 predstavnika x 700 E po osobi =1 001 000 E (estimacija)

Đorđe Koniković

Београдско огледало (001)

милисав каменорезац из ужичке
чаршије и мија павловић из космичке чаршије

(увод и крај из истоименог чланка)

Поводом награђених песама Мије Павловића пустила је "Република", у свом прошлом броју напис у коме је изражена недоумица:писац чланка вели да песме Мије Павловића не разуме, и да га оне опомињу на трабуњања, некога чика Милисава каменоресца из Ужица. Једно је питање: какве су по свом песничком својству песме Мије Павловића. То је питање књижевни жири решио на тај начин што је песника наградио и то са 100. 000 динара. Је ли жири био у праву?О томе ће се несумњиво дискутовати, јер наши књижевни жирији нису непогрешиви.
(....) Поезија и уметност дочаравају душевна стања, која могу бити и јасна, и мање јасна. Главно је да сама поезија буде "претходни подстрек нашем душевном раду".
Питање је, дакле: да ли је нечија поезија успела да буде тај чулни и духовни подстрек, . како тврди и тражи Валери. Поезија располаже, за такво шта, ритмовима, сликама и безбројем чулних наговештаја. Ако је поезија успела да нас доведе у надахнути плес чулних података, она је постигла оно што се од ње тражи.
Да ли је Мија Павловић прави песник те врсте? Валери и Елиот велики су несумњиво. Је ли Мија Павловић збиља велики? Је ли пуки имитатор? Он се много угледа на Елиота. Елиот је и груб и префињен. У Елиотовим ритмовима жуборе прастаре песничке слутње па се нагло и неочекивано разјаре у најчистију мађијску лепоту. Мађија никад није била посве разумљива. Она је одувек захтевала извесну нејасност, да би могла што сигурније дејствовати. Свако доба тражи своје мађије, бар у уметности. Не верујемо да их је оно, у нас у довољној вери нашло у Мији Павловићу. А ли о том потом. Зоран Мишић мисли да је мија Павловић збиља велики, ѕбиља наш Елиот. Он је то и написао. у "Новој мисли". Проблем треба кренути са те мртве тачке.

2. фебруар 1954.
Станислав Винавер

четвртак, 08. мај 2008.

Za koga glasam ? / Đorđe Koniković

Parlamentarni izbori u Srbiji, 11 maja 2008(za 250 poslanika u Narodnu Skupstinu)

Lako je bilo pre 20 godina, samo jedna partija.
A danas, 22 liste :
1 - Za evropsku Srbiju - Boris Tadic 2 - Liberalno demokratska partija - Cedomir Jovanovic 3 - Demokratska Stranka Srbije (DSS) - Nova Srbija - Vojislav Kostunica 4 - Srpska radikalna stranka (SRS) - Dr Vojislav Seselj 5 - Socijalisticka partija Srbije (SPS) - Partija ujedinjenih penzioneraSrbije (PUPS) - Jedinstvena Srbija (JS) 6 - Bosnjacka lista za evropski Sandzak - Dr Sulejman Ugljanin 7 - Madjarska koalicija - Istvan Pastor 8 - Reformisticka stranka - Dr Aleksandar Visnjic 9 - Da se selo pita - Narodna seljacka stranka - Marijan Risticevic10 - Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karic11 - Gradjanska inicijativa Goranaca - GIG12 - Ujedinjeni Vlasi Srbije - Dr Predrag Balasevic13 - Vojvodjanska partija - mr Igor Kurjacki14 - Romi za Roma - Milos Paunkovic15 - Crnogorska partija - Nenad Stevovic16 - Unija Roma Srbije - Dr Rajko Djuric17 - Koalicija Albanaca Presevske doline18 - Savez backih Bunjevaca - Mirko Bajic19 - Pokret Moja Srbija - Branislav Lecic20 - Narodni pokret za Srbiju - Milan Paroski21 - Patriotska stranka dijaspore - Zoran Milinkovic22 - Romska partija - Srdjan Sajn
Da smo sarolik narod - sto je veliko bogatstvo - govore 10 manjinskih lista:Romi (3 liste), Bunjevci, Albanci, Madjari, Vlasi, Gorani, Bosnjaci,Crnogorci
Da je nekima dosta, vidi se iz sledece price :Negde u Beogradu, covek zaglavio u saobracajnoj guzvi. Dugo vremena stoji,kolona ni da mrdne. Nakon nekog vremena, neko mu kuca na prozor. On otvori i upita sta se desava.- Teroristi, covece ! Oteli Canka, Cedu, Nikolica, Kostunicu, Velju iTadica. Traze otkup od milion evra ili ce ih politi benzinom i spaliti.
I eto, mi idemo od kola do kola i skupljamo dobrovoljne priloge.- I, koliko ljudi daju ? - upita covek- U proseku po litru.
A ja, za koga glasam ?
Glasacu za one- koji vide da je KOSOVO jedna srceparajuca bajka- koji vide da nasi interesi ne mogu biti branjeni bez ambasadora uWashingtonu, Moskvi, Londonu, Pekingu, Parizu, Berlinu, Rimu . . .- koji se trude da uspostave dobrosusedske odnose sa svim narodima oko nas,posebno sa onima s kojima smo ratovali- koji ce omoguciti nasim gradjanima da sto lakse putuju u svet- koji ce nam osigurati energiju (na pr. ruski gas - danas najsigurniji izvor energije u Evropi) i kreirati nova radna mesta (na pr. FIAT uKragujevcu) . . .

Đorđe Koniković

Pljačkaške operacije Ozn-e, Udba-e, Kos-a i SDB-a

....

Logor “Gredjani” je koncentracijski logor s 6000 kažnjenika koji rade na raskrčavanju šuma udaljenih osam kilometara. Kažnjenici su buržujski trutovi, intelektualci, bivši industrijalci, komercijalisti… Većina su bosanski muslimani.

Logor “Bela Crkva” je rezerviran samo za političke zatvorenike. Dnevna porcija hrane je 150 grama kukuruznog kruha i 350 grama ukuhanog bilja.

Koncentracijski logor “Botovo”, blizu mađarske granice rezerviran je za one kažnjenike koji su varali na državnom otkupu namirnica i nisu isporučili dodijeljenu im količinu. Logoraši rade na utvrđivanju granice prema Mađarskoj i iskapanju protutenkovskih rovova.

Logor na “jezeru Scutari” (Skadarsko jezero) ima 10000 logoraša uglavnom osuđene kao konformiste iz Crne Gore i južne Srbije. Svi rade na drenažama i žive pod šatorima nedovoljno odjeveni i stalno u vodi. Postotak umrlih je ogroman. Prošle je godine 65 logoraša ubijeno prilikom njihova pokušaja da pobjegnu u Albaniju.

U logoru “Jasenovac” je 3000 kažnjenika. U logoru “Mostar” je 2200 kažnjenika. U “Smederevskoj Palanci” je 3000 kažnjenika.

Uz spomenute veće koncentracijske logore još postoji 31 manji logor koji vode vlade jugoslavenskih republika. Procjenjuje se da je trenutno u koncentracijskim logorima 200.000 zatočenih osoba. Broj kažnjenika u zatvorima je 85.000 dok je u radnim logorima zatočeno između 100.000 i 150.000 logoraša”. Ove rane logore komunisti su zvali "dobrovoljne radne brigade".

Početkom pedesetih partizanska elita sve više uživa u vlasti, te počinju prve svađe oko imovine i žena koje sve više zahtijevaju smještaj u državne vile, zlatni escajg i uvezenu odjeću koju su vidjele u diplomatskim magazinima. Zbog toga je 1952. na kongresu komunista pred 2000 delegata general Ljubodrag Đurić sa govornice optužio šefa srpskih komunista Petra Stambolića za ljubavni odnos sa njegovom ženom. Tito je povikao; "Zaustavite tog luđaka!", ali pošto su mikrofoni bili uključeni to je čula čitava Jugoslavija u izravnom radioprijenosu. Tito je stao na stranu Stambolića pošto je i sam volio mlađe i ljepše žene, umjesto starijih partizanski. Tako se 1950. oženio Jovankom, nakon što mu je ratna priležnica Davorjanke Paunović naglo umrla. Do tada je komunistički agitrop koji je vodio Đilas od komunista tražio bračnu skrb za povijesno najzaslužnije drugarice. Međutim ni sam Đilas se nije držao onog što je propagirao pa je i sam stariju partizanku Mitru zamijenio sa mlađom Šteficom. O tome je Đilas počeo pisati pa je u časopisu Nova misao u siječnju 1954. objavio “Anatomiju jednoga morala“ gdje je izložio slučaj jedne balerine, glumice, operne pjevačice i mladenke svoga cnogorskoga zemljaka Peke Dapčevića. Nekoliko mjeseci poslije na partijskom na plenumu Đilas je optužen za liberalizam koji zbunjuje i uznemirava javnost, te je isključen iz Centralnoga komiteta.

Zbog nacionalizacije i kolektivizacije, usprkos velikim ratnim odštetama od njemačke, gospodarstvo je sve slabije te se 1957. godine Jugoslavija počinje zaduživati za potrebe uvoza. Ratne reparacije i zapadni krediti više nisu dovoljni za prehranu stanovništva, te se partija odlučuje na izvoz ljudi kako bi oni svojim donacijama hranili članove obitelji, a time i čitavu Jugoslaviju. Zbog toga dolazi do liberalizacije prelaska granice kako bi ljudi mogli otići raditi u druge države. Od sredine1960-ih preko milijun ljudi je u nekoliko godina pobijeglo na Zapad tražeći posao što je značajno smanjilo nezaposlenost.....
Видети више >>>>>>>>>>

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више