Укупно приказа странице

ПРЕВЕДИ - Translate

(Заветине, Лукић)

(Заветине, Лукић)
КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. За све остале - приступ није дозвољен. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио (до краја текуће године) слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.

ДОКУМЕНТАЦИОНО ИНФОРМАЦИОНИ ЦЕНТАР ЗАВЕТИНА

ДОКУМЕНТАЦИОНО ИНФОРМАЦИОНИ ЦЕНТАР  ЗАВЕТИНА
ДИЦ-а. Документационо информативни центар ЗАВЕТИНА. Дигитална библиотека. Годишња претплата обавезна

КЊИЖЕВНА ФИЛОКСЕРА (Забавник)

Оркестар СУЗ

Оркестар СУЗ
За свадбе и сахране

БОГОМОЉКА:филмски канал

понедељак, 12. мај 2008.

Skupi izbori (2008) - Đorđe Koniković

Molba Republicke Izborne Komisije (RIK)
povodom glasanja nasih gradjana u inostranstvu
(1)Troskovi sprovodjenja izbora u inostranstvu (2) su veoma visoki, jer, neke politicke partije koriste zakonsko pravo da salju na sva biracka mesta, o drzavnom trosku, svoje predstavnike da kontrolisu izbore. Što ovoga puta znači da 22 partije mogu da šalju, o državnom trošku, svoje predstavnike na 65 biračkih mesta širom sveta. Mogući teorijski trošak je oko milion evra (3)Polazeci od interesa svih gradjana i poreskih obveznika da se svaki javni rashod smanji na razumnu i opravdanu meru, RIK moli partije da iz sopstvenih sredstava nadoknade troškove prevoza i hotela svojih predstavnika ili da za svoje predstavnike predlože srpske državljane koji žive u inostranstvu.(1)
- U vreme SFRJ nasi gradjani nisu imali mogućnost da glasaju u inostranstvu(2)
- Ovi troskovi se finansiraju iz budžeta drzave (3)
- 22 partije x 65 biračkih mesta = 1430 predstavnika x 700 E po osobi =1 001 000 E (estimacija)

Đorđe Koniković

Београдско огледало (001)

милисав каменорезац из ужичке
чаршије и мија павловић из космичке чаршије

(увод и крај из истоименог чланка)

Поводом награђених песама Мије Павловића пустила је "Република", у свом прошлом броју напис у коме је изражена недоумица:писац чланка вели да песме Мије Павловића не разуме, и да га оне опомињу на трабуњања, некога чика Милисава каменоресца из Ужица. Једно је питање: какве су по свом песничком својству песме Мије Павловића. То је питање књижевни жири решио на тај начин што је песника наградио и то са 100. 000 динара. Је ли жири био у праву?О томе ће се несумњиво дискутовати, јер наши књижевни жирији нису непогрешиви.
(....) Поезија и уметност дочаравају душевна стања, која могу бити и јасна, и мање јасна. Главно је да сама поезија буде "претходни подстрек нашем душевном раду".
Питање је, дакле: да ли је нечија поезија успела да буде тај чулни и духовни подстрек, . како тврди и тражи Валери. Поезија располаже, за такво шта, ритмовима, сликама и безбројем чулних наговештаја. Ако је поезија успела да нас доведе у надахнути плес чулних података, она је постигла оно што се од ње тражи.
Да ли је Мија Павловић прави песник те врсте? Валери и Елиот велики су несумњиво. Је ли Мија Павловић збиља велики? Је ли пуки имитатор? Он се много угледа на Елиота. Елиот је и груб и префињен. У Елиотовим ритмовима жуборе прастаре песничке слутње па се нагло и неочекивано разјаре у најчистију мађијску лепоту. Мађија никад није била посве разумљива. Она је одувек захтевала извесну нејасност, да би могла што сигурније дејствовати. Свако доба тражи своје мађије, бар у уметности. Не верујемо да их је оно, у нас у довољној вери нашло у Мији Павловићу. А ли о том потом. Зоран Мишић мисли да је мија Павловић збиља велики, ѕбиља наш Елиот. Он је то и написао. у "Новој мисли". Проблем треба кренути са те мртве тачке.

2. фебруар 1954.
Станислав Винавер

четвртак, 08. мај 2008.

Za koga glasam ? / Đorđe Koniković

Parlamentarni izbori u Srbiji, 11 maja 2008(za 250 poslanika u Narodnu Skupstinu)

Lako je bilo pre 20 godina, samo jedna partija.
A danas, 22 liste :
1 - Za evropsku Srbiju - Boris Tadic 2 - Liberalno demokratska partija - Cedomir Jovanovic 3 - Demokratska Stranka Srbije (DSS) - Nova Srbija - Vojislav Kostunica 4 - Srpska radikalna stranka (SRS) - Dr Vojislav Seselj 5 - Socijalisticka partija Srbije (SPS) - Partija ujedinjenih penzioneraSrbije (PUPS) - Jedinstvena Srbija (JS) 6 - Bosnjacka lista za evropski Sandzak - Dr Sulejman Ugljanin 7 - Madjarska koalicija - Istvan Pastor 8 - Reformisticka stranka - Dr Aleksandar Visnjic 9 - Da se selo pita - Narodna seljacka stranka - Marijan Risticevic10 - Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karic11 - Gradjanska inicijativa Goranaca - GIG12 - Ujedinjeni Vlasi Srbije - Dr Predrag Balasevic13 - Vojvodjanska partija - mr Igor Kurjacki14 - Romi za Roma - Milos Paunkovic15 - Crnogorska partija - Nenad Stevovic16 - Unija Roma Srbije - Dr Rajko Djuric17 - Koalicija Albanaca Presevske doline18 - Savez backih Bunjevaca - Mirko Bajic19 - Pokret Moja Srbija - Branislav Lecic20 - Narodni pokret za Srbiju - Milan Paroski21 - Patriotska stranka dijaspore - Zoran Milinkovic22 - Romska partija - Srdjan Sajn
Da smo sarolik narod - sto je veliko bogatstvo - govore 10 manjinskih lista:Romi (3 liste), Bunjevci, Albanci, Madjari, Vlasi, Gorani, Bosnjaci,Crnogorci
Da je nekima dosta, vidi se iz sledece price :Negde u Beogradu, covek zaglavio u saobracajnoj guzvi. Dugo vremena stoji,kolona ni da mrdne. Nakon nekog vremena, neko mu kuca na prozor. On otvori i upita sta se desava.- Teroristi, covece ! Oteli Canka, Cedu, Nikolica, Kostunicu, Velju iTadica. Traze otkup od milion evra ili ce ih politi benzinom i spaliti.
I eto, mi idemo od kola do kola i skupljamo dobrovoljne priloge.- I, koliko ljudi daju ? - upita covek- U proseku po litru.
A ja, za koga glasam ?
Glasacu za one- koji vide da je KOSOVO jedna srceparajuca bajka- koji vide da nasi interesi ne mogu biti branjeni bez ambasadora uWashingtonu, Moskvi, Londonu, Pekingu, Parizu, Berlinu, Rimu . . .- koji se trude da uspostave dobrosusedske odnose sa svim narodima oko nas,posebno sa onima s kojima smo ratovali- koji ce omoguciti nasim gradjanima da sto lakse putuju u svet- koji ce nam osigurati energiju (na pr. ruski gas - danas najsigurniji izvor energije u Evropi) i kreirati nova radna mesta (na pr. FIAT uKragujevcu) . . .

Đorđe Koniković

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више