ПРЕВЕДИ - Translate

НОВОСТИ

НОВОСТИ
VK Новости. - ЕДИЦИЈА ЗАВЕТИНЕ

ФЕЊЕР у тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА

ФЕЊЕР у  тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ

ПОРУКА ЗАЧОВЕЧАНСТВО / Тодор Пештерски

(Заветине, Лукић)

(Заветине, Лукић)
"ИЗДАЊА ПРИЈАТЕЉА" ⬉

ФРЕСКЕ

ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА

МИРОСЛАВ ЛУКИЋ - YOUTUBE


Канал ЗАВЕТИНА


Статистика Члан од 01.08.2010. — .201.940 приказа, преко 400 нумера, (28. јул 2021) (Ажурирање месечно)


Запажања


(...)

НЕКАДA И САДА. -  Ушао сам у 69. годину, и још увек се нисам попео на Штубеј (највиши врх Хомољских планина). А онај млади пар са децом - девојчицама, продужио је, по изласку из пећине Церемошња, на Штубеј (три километра пешачења). Отишли су кроз букову шуму - можда је боље било да смо и ми кренули за њима?, у том правцу, а не да журимо у ГАУРА МАРЕ (пећину у селу Дубока, коју сам видео пре педесетак година, а која је још увек неуређена за туристиче посете). То путовање до "Велике рупе" или Дубочке пећине добро нас је измучило; могло је да се заврши и трагично. Моја сапутница је при самом врху, на неких стотинак метара испред улаза у пећину остала да се одмори, а ја сам са Лејди пожурио напред. Ништа нисам могао да препознам осим самог улаза у пећину... И кад сам ушао у пећину са змијском кумом у руци (тојагом), почео сам да вичем као помахнитао, како бих моју сапутницу подстакао да пожури према мени... У њеној близини је било десетак младих људи, који су се одмарали у хладовини дрвећа.... Моја сапутница се није појављивала...
    Она је седела на путањици, неко време, кад је зачула шиштање змија - једне на неколико метара испред себе, друге на два -три метра изнад себе - повикала је "Змије, змије", али ја то нисам чуо, а она младеж је мислила да се моја сапутница шали. Није их видела, али је флашу са киселом водом бацила у правцу одакле је шиштала змија доле, и у исто време је скупила све снаге и некако успела да се попне на врх где је било одмориште... То су био пар поскока, не шарки (они иду у паровима, и у паровима нападају...)
    Некад је овде било сигурније, више света; шуме су кресане, ливаде кошене, сад је - пола века касније - шума неописиво узнапредовала...Дивљина...
    

..
      Данас, прегледајући слике које смо јуче снимили идући према ГАУРА МАРЕ,  налетех на једну забелешку коју сам начинио  4.- 6. децембра 1973. Нема везе са овом пећином, осим формалном, јер је реч о једном путовању, изненадном, у Трст, са неколико мојих познаника из Студентског града... И то сам путовање био заборавио, као и мој први долазак у ГАУРА МАРЕ. ...

___________

     *

.

..Тад је једноставније било путовати, чини ми се. Него данас.  Буљим у те возне карте које сам сачувао... Можда се и присетим тога путовања?
Момци су имали довољно новца, солидан буџет, ја толико, да се осећам инфериорно, али ја нисам шверцер.  Моји цимери су се више бавили нечим другим, између осталог и шверцом фармерки, него студијама. Кум нам је или шеф путовања био Неш, поборник животног активизма, "динамичког нешовизма", Божидар или "Ђетић са планине", Миква звани СМ ("Сексуални манијак"). "Маркирани"  је одлично познавао Трст. Има талијанско лице спаљено сунцем, немирне очи, живахних је покрета, нестрпљив. Обећао је да нам покаже најбоље бутике и робне куће Трста! Мика звани СМ имао је браду и бркове  а  ла Че Гевара. Ћутљив је и у свом ужем кругу ваћи за неодољивог освајача женских срдаца. Трећи  члан шверцерске дружине Божидар или "Ђетић са планине",  будући правник, ишао је сигурним траговима својих предака Црногораца, путовао је у Либију - где све није успео да стигне! Ја сам за њих био ћутљивко... Однекуд изронио из сенке Неша, који је био права синтеза шверцерске дружине, њен квасац или терач. Кад год би разговор у нашерм кузпеу претио да замре, Неш би провоцирао неког од нас, наругао би му се, увлачио га у разговор, одбио је да игра преферанс или било коју другу сличну игру. Подсмевао се капитену савезне репрезентације који је саставио лош тим. Причао је о најспосовбијим шверцерима из Студентског Града, који су путовали истим возом - откуд је он све то знао о њима?....

      Сада - чему сва та сећања? То развијање давно заборављених филмова? Неш већ више од децение лежи на новобежаниојском гробљу. Да ли су живи Божидар, Микан, "Маркирани"? Ко то зна?....
      Можда једном и смогнем снаге да направим сажет извод тога путовања?...

ЛеЗ 0015985
    






Из једне старе бележнице,  (21. XI 1973). - Срео сам старог пријатеља, којег дуго нисам виђао, са вереницом, у кнез Михаиловој, предложили су да прошетамо, поразговарамо. Важним гласом смо пресипали из шупљег у празно и растрали се са смехом. Ништа не удаљује два стара пријатеља  као тај и такав смех , и подсећање на старе дане, тј. на претварање неких приватних доживљаја у анегдоте. То подсећање праћено вицевима и смехом који удаљује, одвратно је али тако ми понекад скривамо своју душу. Тако је у ствари не штитимо, него је  грубо позлеђујемо. Али, зар не, било би фино када би човек стално могао да тако глуми, да смехом скрива своје болне унутарње бојазни, помисли, и сумње скоро у све: у пријатељства, у живот и слободу, у напредак, у срећу, у љубав...

    *
    Схватио сам да је очајање бестидно, да је самоћа радосна (кад човек ради и верује да ради нешто велико), да из превелике гордости произилази смртна, загонетна светлост откровења...
     Углавном сам прецењивао своје пријатеље.
      Бацио сам у мутни Дунав "Писма из Фрајбурга" ("Дневник једног романа у Хомољу"). 
      Пролећне ритуалне ватре на сеоским раскрсницама у Хомољу....
      
      (...)
      Четрдесет и кусур година касније, листајући све то, не могу самом себи да се начудим: све оно што ми се тада чинило важним, толико је временом постало минорно, споредно, чисто губљење времена. Поглед ми се задржава само на запису једне народне песме, коју је на превељу певала Вида Тасина ( она што је завршила на робији, касније):
      Ој, Лазаре, ливадаре,
      Ко ти даде ту ливаду,
      Око краја покошену,
     А у среди смиљ мерише?...




         ЛеЗ 0015669
                                        

     

Нема коментара:

Pljačkaške operacije Ozn-e, Udba-e, Kos-a i SDB-a

....

Logor “Gredjani” je koncentracijski logor s 6000 kažnjenika koji rade na raskrčavanju šuma udaljenih osam kilometara. Kažnjenici su buržujski trutovi, intelektualci, bivši industrijalci, komercijalisti… Većina su bosanski muslimani.

Logor “Bela Crkva” je rezerviran samo za političke zatvorenike. Dnevna porcija hrane je 150 grama kukuruznog kruha i 350 grama ukuhanog bilja.

Koncentracijski logor “Botovo”, blizu mađarske granice rezerviran je za one kažnjenike koji su varali na državnom otkupu namirnica i nisu isporučili dodijeljenu im količinu. Logoraši rade na utvrđivanju granice prema Mađarskoj i iskapanju protutenkovskih rovova.

Logor na “jezeru Scutari” (Skadarsko jezero) ima 10000 logoraša uglavnom osuđene kao konformiste iz Crne Gore i južne Srbije. Svi rade na drenažama i žive pod šatorima nedovoljno odjeveni i stalno u vodi. Postotak umrlih je ogroman. Prošle je godine 65 logoraša ubijeno prilikom njihova pokušaja da pobjegnu u Albaniju.

U logoru “Jasenovac” je 3000 kažnjenika. U logoru “Mostar” je 2200 kažnjenika. U “Smederevskoj Palanci” je 3000 kažnjenika.

Uz spomenute veće koncentracijske logore još postoji 31 manji logor koji vode vlade jugoslavenskih republika. Procjenjuje se da je trenutno u koncentracijskim logorima 200.000 zatočenih osoba. Broj kažnjenika u zatvorima je 85.000 dok je u radnim logorima zatočeno između 100.000 i 150.000 logoraša”. Ove rane logore komunisti su zvali "dobrovoljne radne brigade".

Početkom pedesetih partizanska elita sve više uživa u vlasti, te počinju prve svađe oko imovine i žena koje sve više zahtijevaju smještaj u državne vile, zlatni escajg i uvezenu odjeću koju su vidjele u diplomatskim magazinima. Zbog toga je 1952. na kongresu komunista pred 2000 delegata general Ljubodrag Đurić sa govornice optužio šefa srpskih komunista Petra Stambolića za ljubavni odnos sa njegovom ženom. Tito je povikao; "Zaustavite tog luđaka!", ali pošto su mikrofoni bili uključeni to je čula čitava Jugoslavija u izravnom radioprijenosu. Tito je stao na stranu Stambolića pošto je i sam volio mlađe i ljepše žene, umjesto starijih partizanski. Tako se 1950. oženio Jovankom, nakon što mu je ratna priležnica Davorjanke Paunović naglo umrla. Do tada je komunistički agitrop koji je vodio Đilas od komunista tražio bračnu skrb za povijesno najzaslužnije drugarice. Međutim ni sam Đilas se nije držao onog što je propagirao pa je i sam stariju partizanku Mitru zamijenio sa mlađom Šteficom. O tome je Đilas počeo pisati pa je u časopisu Nova misao u siječnju 1954. objavio “Anatomiju jednoga morala“ gdje je izložio slučaj jedne balerine, glumice, operne pjevačice i mladenke svoga cnogorskoga zemljaka Peke Dapčevića. Nekoliko mjeseci poslije na partijskom na plenumu Đilas je optužen za liberalizam koji zbunjuje i uznemirava javnost, te je isključen iz Centralnoga komiteta.

Zbog nacionalizacije i kolektivizacije, usprkos velikim ratnim odštetama od njemačke, gospodarstvo je sve slabije te se 1957. godine Jugoslavija počinje zaduživati za potrebe uvoza. Ratne reparacije i zapadni krediti više nisu dovoljni za prehranu stanovništva, te se partija odlučuje na izvoz ljudi kako bi oni svojim donacijama hranili članove obitelji, a time i čitavu Jugoslaviju. Zbog toga dolazi do liberalizacije prelaska granice kako bi ljudi mogli otići raditi u druge države. Od sredine1960-ih preko milijun ljudi je u nekoliko godina pobijeglo na Zapad tražeći posao što je značajno smanjilo nezaposlenost.....
Видети више >>>>>>>>>>

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више