(...)
..
| Када ће већ једном та Текија, коју идем да видим, први пут, у животу? |
..
| Судар елемената, бетона и камена, на улазу у најчудеснији теснац Ђердапа, у Мали и Велики казан... |
.
Шта је ту човек? Шта су ту два века, дванест векова? Двадесет векова? Нису ли ту легенде и предања дуговечнија од било ког људског живота и подвига?
..
..
Ево коначно Текије, не оне старе, у којој је живео крајем 19. века и првих година 20. века, наш прадеда Димитрије Лукић, прегледач бобичавих свиња, власник ортачке кафане и народни посланик - она је потопљена, ова која се не види, преко пута пристаништа, изграђена је на брегу, и та Нова Текија ћути, као и гробље на обали, и не уме ништа да ми исприча о нашем прадеди.
Сви они, који су понешто знали, или познавали пок. прадеду, причали су ми сећања и легенде о том крупном човеку, дугајлији, који је пред крај живота терао политику, и путовао на на својим коњима и запрежном возилу, барем двадесетак пута годишње, од - Мишљеновца до Текије. Којим путевима, колико дуго?
Ко то може да ми исприча? Посведочи.
...
..
Вода? Ова силна вода Дунава која је потопила ту стару варошицу? Вода памти, кажу.
| Додајте натпис |
..
Удубљујем се у овај неописив пејсаж преко реке, на румунској страни, у та прелепа румунска брда и шуме, које су такве биле и у 19. веку, у које се, понекад, претпостављам, загледао и наш прадеда уз музику, лепе жене, и неку тугу, која нам је задата том близином Неготинске крајине, из које су наши преци морали да беже у време Пазван оглуа због зулума у Звижд?
Колико су трајала та путовања за запрежним коњским колима од Текије до Мишљеновца уз Дунав и преко брда, и обрнуто? Два дана? Три? Сада та растојања фордом савлађујемо за неколико часова...
| Фотографије снимила БВРС |
...
Зашто ћутите, силне воде, причајте. Испричајте.
Ја сам дошао да вас слушам. Ви сте свашта запамтиле...