Краљ Стефан 2. Урош Милутин Немањић, био је најславнији српски краљ, његова владавина је трајала око 40 година, а за њеног трајања подигао је и обновио око 40 цркава и манастира, за сваку годину владавине по једну.
Милутин је био снажан и моћан владар, Србија у његово време била је економско и културно јака држава са најјачом војском тога времена. О краљу Милутину можете да погледате видео на нашем каналу уколико нисте.
Краљ Милутин Немањић умро је 29.10.1321. у своме двору у Неродимљу, о чему такође можете погледати видео на нашем каналу, а сахрањен је у својој задужбини манастиру Бањска.
29.10.2021. године обележено је 7 векова од смрти српског краља Милутина, свечаном архијерејском литургијом у цркви Свете Недеље у Софији где почивају његове мошти.
Kao што сам већ рекла српског краља Милутина смрт је задесила у свом двору у Неродимљу, на Космету, 29. октобра 1321. године и то само недељу дана након завршетка и освећења његовог манастира Грачанице.
Првобитно је сахрањен у својој гробној цркви Светог Архиђакона Стефана у манастиру Бањска, код Косовске Митровице, која је подигнута 1317. године управо за ту намену. Савременици сведоче да је маузолеј манастир Бањска и црква Светог Стефана, заштитника Немањића, била можда и најлепша коју су Немањићи до тада подигли, да је блистала од злата којим су били окружене фреске, а фасада од савршено спојених црвених, белих и плавичастих мермерних плоча препуна раскошних скулптура и рељефа.
Убрзо нако смрти, тело краља Милутина је постало мироточиво, па га је Црква уписала у диптихе светих као Свети Краљ Милутин. Према житијима, чуда над његовим гробом почела су да се дешавају још у манастиру Бањска само две године после његове смрти.
Пред сам Косовски бој, у јуну 1389. године, чудотворно тело краља Милутина је пребачено из Бањске у Трепчу, због безбедности јер су Османлије који су надолазиле немилосрдно уништавали све српске цркве и манастире на свом путу. Пред османском најездом 1460. године тело краља Милутина је из Трепче пренето у данашњу Бугарску, прво у манастир Светих Ћирила и Методија, да би касније било пренето у Софију, у цркву Свете Недеље где и данас почивају. Софијска црква Свете Недеље се по моштима краља Милутина још назива и црква Светог Краља.
Данас на моштима Светог српског краља Милутина нема главе и десне руке, симбола мудрости и снаге, а постоји више легенди о времену и начину њиховог нестанка.
Према једној причи украли су их Осмалије, а друго предање говори да су их сакрили бугарски монаси после пробоја Солунског фронта, јер су се уплашили да ће српска војска заузети Софију и узети Милутинове мошти. Ова друга прича мени делује вероватнија, а страх бугарских монаха је био безразложан, јер потоњим југословенским владарима српска традиција није била важна и радили су све да је затру. Они нису тражили српског Светог краља, чији се остаци и данас брижљиво чувају у Софији, где је његов култ снажан. У Краљевој цркви свакодневно се одржава служба њему посвећена, а верници у огромном броју непрестано долазе да целивају мошти, којима се приписује огромна моћ. Светог краља Милутина славе и други народи, у првом реду Руси. Према наводима бугарских историчара први захтев за повраћај моштију краља Милутина из Софије у обновљену Пећку патријаршију поднео сам руски цар Иван IV Васињевич познатији као Грозни. Што не треба да чуди јер је његова бака била Софија Палеолог, братаница последњег ромејског цара Константина Драгаша, чија је мајка Јелена била ћерка Костадина Драгаша, а сама династија Драгаш је блиско везана са светородном династијом Немањић. о чему можете да погледате видео на нашем каналу уколико нисте. Неспорно је и то да је Ивана 4. Васињевича, после смрти родитеља у духу светосавља одгајала његова бака Ана Глинска из чувене српске племићке породице Јакшић. Што је већини познато, али се рекла бих намерно прећуткује веза Ивана 4. Васињевича са династијом Немањић. Па је онда јасније зашто су Османлије и Цариградска патријаршија одбиле захтев Ивана Грозног да се мошти Светог српског краља Милутина врате у Пећку патријаршију.
#MoštikraljaMilutinaNemanjića
