СПЕКТАР

СПЕКТАР
НовиБусур

ПРЕВЕДИ - TRANSLATE

недеља, 28. децембар 2008.

Čuveni srpski PEN centar, "Arhipelag" alajbegovina, i dr.


Odlomak iz članka Igora Marojevića

... Kao što Srpskom PEN-u ne smeta da unutar svojih prostorija smesti jednu privatnu izdavačku kuću. Ako si član Srpskog PEN centra pa odeš tamo, možeš da se iznenadiš prizorom izdavačke kuće u međuvremenu instalirane u Srpskom Pen-u. Uđe tako član srpskog PEN-a u prostorije Srpskog PEN-a i može da pomisli: nisam znao da u Srpskom PEN-u postoji i "Arhipelag". Padne mu na pamet da se na primer okrepi kafom, kad ono - nije nije u pitanju nikakav bar "Arhipelag" nego izdavačka kuća "Arhipelag". Privatna izdavačka kuća u jednom PEN centru!
Pisac ovih redova je član i Katalonskog PEN-a ali ništa slično nikada video nije. (..... ) Možda Katalonci nisu dovoljno prosvećeni? Iskreno, pomišljao sam da se kao član i jednog i drugog PEN-a nekome požalim na sopstvenu zbunjenost različitim praksama Srpskog i Katalonskog PEN-a. Na primer, da pošaljem pismo Centrali Svetskog PEN-a i eventualno pitam da li je uobičajena praksa da u jednom PEN-centru bude smeštena jedna privatna izdavačka kuća? I da jedan visoki politički funkcioner bude predsednik jednog PEN-centra?No, sigurno nije lako u isti mah biti ambasador u Danskoj, potpredsednik najznačajnije srpske političke partije i predsednik jednog metodološki verovatno inovativnog PEN-kluba. Bilo bi gotovo nemoguće uz to se i latiti „Prosvete“. S druge strane, svestan sam ja da je moja ideja o apriornom predlaganju Vide Ognjenović za novu šeficu „Prosvete“ možda ipak račun bez krčmara. Ali, niko nije rekao da bi to bilo najizvodljivije, nego samo najpoželjnije rešenje.No, ako ona ipak ne bi imala dovoljno vremena, volje i prostora da se bavi prosvećivanjem i iz okvira „Prosvete“, možda bi toga mogao da se lati Gojko Božović, glavešina „Arhipelaga“ instaliranog sred PEN-a. Značaj te izdavačke kuće bio je apsolviran još pre nego što je bio ustanovljen. Ako „Arhipelag“ za njegovo sprovođenje nije preporučivao sopstveni staž, jeste predlog Srpskog PEN-a da se taj poduhvat poveri „Arhipelagu“. U sazivu Vojislava Brajovića, Ministarstvo za kulturu Republike Srbije je odobrilo zamašna sredstva „Arhipelagu“ za sprovođenje izdavačkog poduhvata pod naslovom „Sto slovenskih romana“. Uzgred, član komisije za izbor deset srpskih romana za međunarodnu ediciju „Sto slovenskih romana“ objavljenih posle pada Berlinskog zida bio je, neverovatno, i Gojko Božović. Kao što je bio član saveta Sajma knjiga kada je apsolvirano da njegova izdavačka kuća treba da dobije mesto u srcu partera Sajma knjiga. Unapred se može reći da bi najprirodnija moguća slika bila da, ko god o tome odlučivao, na sledećem sajmu knjiga Božović nastupa na jednom te istom štandu, i kao glavešina „Arhipelaga“ i kao glavešina „Prosvete“?No, možda on uopšte ne bi želeo da bude i glavešina „Prosvete“. Moje ideje se u tom slučaju iscrpljuju: na to mesto sam, kao poslednje rešenje, unapred spreman da predložim samo još jednog potvrđenog prosvetitelja. U pitanju je, na kraju krajeva, čovek dovoljno upućen u tekuće javno apsolviranje principa privatizacije „Prosvete“: Žarko Obradović koji je ovih dana uostalom dao sijaset izjava o poželjnom modelu privatizacije „Prosvete“. Osim toga, posredi je bezuslovno najuspešniji mogući domaći prosvetitelj: taj je postao ministar prosvete čak pre nego što je valjano savladao srpski...

----

Уметност по укусу лобија / лични став


БОРКА БОЖОВИЋ, ИСТОРИЧАР УМЕТНОСТИ, УМЕТНИЧКИ ДИРЕКТОР ГАЛЕРИЈЕ ХАОС
Уметност
по укусу
лобија

_ Да ли вам је тај активизам у Демократској странци донео извесну предност
као галеристи?
- Искрено - не бих рекла. Лошије сам прола него што би се претпоставило. Кад је Министарство културе водила Демократска странка, од 14 програма с колико сам конкурисала у Министарству, средства су ми одобрена за један. Није ми понуђено ниједно
место у неком од управних одбора, ни у једном жирију или комисији, ни у каквој другој врсти културне делатности. То не сматрам скандалом већ одразом нашег менталитета.
_ Али ваше искуство је могло да буде од опште користи?- Оно је било од опште користи мојим ангажманом у дипломатији. Али, ваљда сам ја једина
особа која је у пола мандата враћена јер је превише радила. Можда сам била сувише амбициозна на плану представљања наше културе у иностранству, радила сам на мењању тако поразног имиџа Србије.
_ Да ли је сад наступ Србије у свету на културном плану побољшан?
- Још смо сувише инертни. Култура је најјачи бренд, али то нису препознала министраства
културе и иностраних послова која би морала заједнички, тимски да раде на том плану.
Још опстају на нашој културној сцени одређени кланови, постоје лобији који диктирају и
одређују ко ће где да иде да представqа земљу. Све се то обавља у истом затвореном
кругу људи. Тај сегмент није довољно демократизован, па отуд није ни транспарентан.
_ Па лобији постоје и у свету...
- Али није добро да увек иста група одлучује, да вани излажу увек исти уметници. А и јавност дебело дрема кад не реагује на очигледан сукоб интереса. Недопустиво је да помоћник министра културе сам себе именује за комесара или селектора Венецијанског бијенала. Не говорим о његовој компетенцији, о томе не судим. Ако је сукоб интереса да ја будем у Управном одбору Културног центра зато што водим приватну галерију, онда је сукоб интереса пар екселанс кад помоћник министра себе именује за селектора
или комесара једног меународног наступа Србије.



Извор : Вечерње новости, Београд, 24. 12 2008, Културни додатак, стр. VII. Из дела интервјуа С. Поповића са Борком Божовић

ФРЕСКЕ

ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА