Понекад, у ведро предвечерје, уз љуту, проведемо испред Велике магазе, тј. испред собе у којој сам рођен, неко време, уз разговр, опуштени. Разговарајући о стварима које нас тиште, али и о свакодневним проблемима, или о успоменама, које одједном, одбејзд усјрсну, и слете, као спрудњајка, насред дворишта. Ту птичицу која скакуће по спрудовима крај Пека, сад посматрамо како лови у нашем дворишту испод јела муве или црвиће. (Негде је зову и чобаница, јер радо прати овце, стада, слеће на овчија леђа и лови муве.) Нешто је поплашило и полете на врх суседовог крова: на слици издалека увећана, као да је голуб...
..
Драган је неких осам година млађи од мене, бори се, и свашта зна и о животу о п биљкама, воћу и лозама, као ловац доста је тога доживео и запамтио. Прича нам како су му рупара, умало убили јазавци, који су се много намножили....
Лоза крај које стојим произведена је у његовом винограду. Расте на месту једне оскоруше, која се осушила.
..
Људи се све мање друже, па и комшије на селима. Али. то са нама није случај. Добар комшија је нека врста земаљског анђела.
..
.. У чему је разлика између неба јужне Шведске, око Бороса или изнад Гетеборга, и Мишљеновца, или неба изнад Доњег Звижда у једно овакво мајско предвечерје? У пругама на небу: у Шведској много има тих злокобних сребрнастих пруга на небу, које се шире као дим, као магла, и затварају северно небо... Овде барем имамо мало више топлине, светла, сјаја и илузија, надам се... (10.05.2018)