Посећеност у реалном времену

FLAG counter

Flag Counter

ФРЕСКЕ

ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА

ПОРУКА ЗАЧОВЕЧАНСТВО / Тодор Пештерски

МИРОСЛАВ ЛУКИЋ - YOUTUBE


Канал ЗАВЕТИНА


Статистика Члан од 01.08.2010. — .203.231 приказа, преко 500 нумера, (28. 09. 2021) (Ажурирање месечно)


петак, 8. фебруар 2008.

Ziveo Internet!* / Robert Sole, Koniković

Vest koja će obradovati moje prijatelje internaute: dobio sam 250 000 E!
"Vase ime je izvuceno izmedju 30 miliona elektronskih adresa", piše u
porukama koje mi stizu od "M. Bill Gates,predsednika najvece svetske
grupe (Microsoft)". Ukoliko ne odgovorim u roku od 15 dana,
"novac ce biti dodeljen jednoj humanitarnoj organizaciji".

Oklevam . . . U isto vreme sam dobio i poruku sledeće sadržine : broj
69475600545-721, koga mi je neko dodelio, izvukao je 250 000 E !
Da bi ih primio, treba samo da uplatim "troškove virmana i honorare".

Oklevam . . . Jedna ucveljena udovica mi piše sa Obale Slonovace. Njen muz
joj je ostavio ogromnu imovinu, koju bi ona rado sa mnom
podelila ako platim troskove njenog dolaska u
Francusku. Radi se o milionima . . .

Oklevam ... Na kraju krajeva, sta me sprecava da prihvatim sva
tri dobitka? Ziveo Internet !Mon, January 7, 2008 10:59 georges.konikovic@neuf.fr

* Adaptacija i prevod članka - Robert Sole: Le Monde, 04 01 2008.

Neverovatna pokvarenost srpskog naroda  / Vina Ver

(O ovome istome predmetu ima i pesma).

Srbi su ogranak Hrvata koji se vratio divljaštvu. Najbolji dokaz da su Srbi divljaci jeste da ne znaju ni obična slova. Na svome grbu: samo sloga Srbina spasava, oni su slovo s dva puta okrenuli natraške.
Nekulturnost im se vidi u tom da im je najveći vladar bio niko i ništa, i tako se i zvao: Nemanja.
Svi su im vladari bili bedni, a od ubogog Lazara stvorili su najvećeg.
Posle je vladao nad njima turski car Bajasit. On i sad žari i pali po Srbiji jer Nikoli Pašiću ime je Baja a on je uvek sit:
Baja sit. Iz ovoga se vidi da je u Srbiji još uvek Turska uprava.
Kako saveznici, i to prosvećeni, misle o Hrvatima i Srbima vidi se iz sledećeg autentičnog fakta:
Najslavnija ulica u Parizu posvećena je geniju hrvatskog naroda, Hrvatu Dživu Gunduliću. Svoj najsjajniji bulevar oni su nazvali, po Gundulićevom remek-delu: Boulevard Hausmann (bulevar "Osman "). A šta misle o Srbima?
Kad Francuz najviše hoće da uvredi čoveka on mu kaže: "tornjajse", ili, u slici rečeno: idi na železnicu – a la gare! A Francuzi su svoju železnicu posvetili – srpskome vladaru, svetome Lazaru, i njihova najveća železnička stanica zove se: La Gare Saint Lazare. Time su parizlije pokazale Srbima, na učtiv način, da ih ne cene i da ih izbacuju iz svoje sredine!

[1]
[1] Pesma, priložena članku počinje ovako:
Čujte braćo Hrvati
Ne dajte se varati
Srbi ne znaju kako treba vladati
Mi se dobru ne možemo nadati
S toga treba .....(Dalje je pesma nerazumljiva).

(S. Vinaver)

Pred novim ratom / Vinaverijana

Hrvati su poreklom Srbi.
To su bili Srbi koji su se mnogo hrvali pa ih prozvaše Hrvati.
Posle su Hrvati imali svoje kraljeve. Ali to nisu pravi kraljevi, već lažni, na silu kraljevi, nazor kraljevi (ima i knjiga: "Nazor, hrvatski kraljevi"). Hrvati su imali i svoju kulturu. U koliko je dobra, ona je srpskog porekla. Tako na primer Štrosmajer je voleo metodiku u radu, a ko voli Metodija i metodiku mora voleti Ćirila i ćirilicu. Ima mnogo tamnih crta u hrvatskom karakteru. Tako na primer Hrvati su imali tobože Tvrtka pre nekoliko stotina godina. Tvrtka znači fabrika, a fabrika nije bilo u staro vreme. Znači da je cela istorija sa Tvrtkom jedno hohštaplerstvo. Hrvati su bili plašljivi, oni su uvek zagrebali, pa su i svoju prestonicu nazvali Zagreb. Njihov najpoznatiji spisatelj zove se Begović. Njihov najveći spisatelj bio je ludak. On se tako i zvao. Šenuo je pameću. (Šenoa?).
Najbolje bi bilo za Hrvate da odbace svoje slučajno ime ("Hrvati"), svoju hohštaplersku prošlost ("Tvrtko" i "kraljevi").
Jedna komisija sastavljena od redakcija "Balkana", "Srpske Zore", "Velike Srbije", od tri brata Pribićevića i pisca gornjih redova, imala bi da pronađe novo ime za Hrvate i da im sastavi novu istoriju. Zašto će nam toliki istorici ako ne da izmisle istoriju! To bi bilo najbolje. A ako Hrvati na to ne pristanu, objaviti im rat do istrebljenja! To bi bio sveti rat. Deklaracija toga rata sprala bi žig srama sa one druge, Krfske Deklaracije.

Stanoje Stanojević,profesor istorije
(S.V.)

Srpsko-hrvatsko pitanje / Stanislav Vinaver


O ovome pitanju dobivena su dva priloga. Za prvi se misli da je od profesora Stanoja Stanojevića. No, uzimajući u obzir izvesnu pomirljivost prema Hrvatima, nije isključeno da se g. Stanojeviću ovaj napis samo pripisuje, a u stvari je možda od kog umerenijeg i staloženijeg velikosrpskog političara.
Drugi prilog, sumnja se da je bio poslat uredništvu "Novi Čujmo" pa pogrešno stigao na drugu adresu. Identičnost ovoga priloga nismo nikako mogli utvrditi.
Pisac Pantologije sprema uskoro izdanje "Plave knjige" o svim velikim diplomatskim i literarnim pitanjima, do izdavanja njenog možda će saznati ko je autor drugoga napisa, i saopštiti čitaocima.

Stanislav Vinaver

In medias res & B. Tukadruz


Редакција ч. Идентитет, преносећи ову вест у целини (овде се објављује само део), предлаже својим читаоцима, да се јаве што пре са својом ранг листом 5 најпознатијих положајника-уредника (како би рекао, да може с оне стране гроба, незаборавни Илија Мољковић). Најсмешније, најоригиналније ћемо објавити и наградити са 3 књиге по избору редакције.
(Предлоге слати на интернет адресу miroslav7275@gmail.com )

Pljačkaške operacije Ozn-e, Udba-e, Kos-a i SDB-a

....

Logor “Gredjani” je koncentracijski logor s 6000 kažnjenika koji rade na raskrčavanju šuma udaljenih osam kilometara. Kažnjenici su buržujski trutovi, intelektualci, bivši industrijalci, komercijalisti… Većina su bosanski muslimani.

Logor “Bela Crkva” je rezerviran samo za političke zatvorenike. Dnevna porcija hrane je 150 grama kukuruznog kruha i 350 grama ukuhanog bilja.

Koncentracijski logor “Botovo”, blizu mađarske granice rezerviran je za one kažnjenike koji su varali na državnom otkupu namirnica i nisu isporučili dodijeljenu im količinu. Logoraši rade na utvrđivanju granice prema Mađarskoj i iskapanju protutenkovskih rovova.

Logor na “jezeru Scutari” (Skadarsko jezero) ima 10000 logoraša uglavnom osuđene kao konformiste iz Crne Gore i južne Srbije. Svi rade na drenažama i žive pod šatorima nedovoljno odjeveni i stalno u vodi. Postotak umrlih je ogroman. Prošle je godine 65 logoraša ubijeno prilikom njihova pokušaja da pobjegnu u Albaniju.

U logoru “Jasenovac” je 3000 kažnjenika. U logoru “Mostar” je 2200 kažnjenika. U “Smederevskoj Palanci” je 3000 kažnjenika.

Uz spomenute veće koncentracijske logore još postoji 31 manji logor koji vode vlade jugoslavenskih republika. Procjenjuje se da je trenutno u koncentracijskim logorima 200.000 zatočenih osoba. Broj kažnjenika u zatvorima je 85.000 dok je u radnim logorima zatočeno između 100.000 i 150.000 logoraša”. Ove rane logore komunisti su zvali "dobrovoljne radne brigade".

Početkom pedesetih partizanska elita sve više uživa u vlasti, te počinju prve svađe oko imovine i žena koje sve više zahtijevaju smještaj u državne vile, zlatni escajg i uvezenu odjeću koju su vidjele u diplomatskim magazinima. Zbog toga je 1952. na kongresu komunista pred 2000 delegata general Ljubodrag Đurić sa govornice optužio šefa srpskih komunista Petra Stambolića za ljubavni odnos sa njegovom ženom. Tito je povikao; "Zaustavite tog luđaka!", ali pošto su mikrofoni bili uključeni to je čula čitava Jugoslavija u izravnom radioprijenosu. Tito je stao na stranu Stambolića pošto je i sam volio mlađe i ljepše žene, umjesto starijih partizanski. Tako se 1950. oženio Jovankom, nakon što mu je ratna priležnica Davorjanke Paunović naglo umrla. Do tada je komunistički agitrop koji je vodio Đilas od komunista tražio bračnu skrb za povijesno najzaslužnije drugarice. Međutim ni sam Đilas se nije držao onog što je propagirao pa je i sam stariju partizanku Mitru zamijenio sa mlađom Šteficom. O tome je Đilas počeo pisati pa je u časopisu Nova misao u siječnju 1954. objavio “Anatomiju jednoga morala“ gdje je izložio slučaj jedne balerine, glumice, operne pjevačice i mladenke svoga cnogorskoga zemljaka Peke Dapčevića. Nekoliko mjeseci poslije na partijskom na plenumu Đilas je optužen za liberalizam koji zbunjuje i uznemirava javnost, te je isključen iz Centralnoga komiteta.

Zbog nacionalizacije i kolektivizacije, usprkos velikim ratnim odštetama od njemačke, gospodarstvo je sve slabije te se 1957. godine Jugoslavija počinje zaduživati za potrebe uvoza. Ratne reparacije i zapadni krediti više nisu dovoljni za prehranu stanovništva, te se partija odlučuje na izvoz ljudi kako bi oni svojim donacijama hranili članove obitelji, a time i čitavu Jugoslaviju. Zbog toga dolazi do liberalizacije prelaska granice kako bi ljudi mogli otići raditi u druge države. Od sredine1960-ih preko milijun ljudi je u nekoliko godina pobijeglo na Zapad tražeći posao što je značajno smanjilo nezaposlenost.....
Видети више >>>>>>>>>>

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више

ФЕЊЕР у тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА

ФЕЊЕР у  тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ