ПРИЧА О ГНЕЗДАШЦУ / БелаТукадруз

То је некад било гнездо ласта. Док су мати и отац били живи. И док је у шталама и свињцима било стоке (крава, свиња). После ту гнездо запоселе генерације славуја и царића.
   Тренутно су чувари овог гнезда ... ови брижни родитељи.

   Снимак Бранке Веддер

Дворишни орах је остарео...

..

Али и даље стреми у висину.
..

Стари орах нам на свој начин без речи преноси велику животну мудрост о обнови и вечности живота ..

А то је опет можда и прича о вечним капијама живота. О паучини и гнезду, далеко од  урокљивих очију света, других.
..

..

.
Кроз прозор се, овај, види, сав наш јад, паучина, и туга, садашњост и прошлост неописана!

..

.. Ето угла из кога гледамо, али и сликовитог приказа судбине. Мрежа паука. Муве.

..

.. И да није овог гнезда, славуја или царића, и тог кљунића који вири из њега, под гредама сувљим од костију...Багремовим. Поглед би нам био мрачнији од мрака...

...

Чувар гнезда је не вечној стражи. Чува живот младунаца у гнездашцу који још нису добили ни паперје...
Касно сазнах у сутон да је преминуо наш сеоски поштар у пензији, мој школски друг Жиде Пајкић, нека му је вечна слава...

Живот неко увек чува, да не би био украден.не уништен. Смрт не уништава живот, само му даје значење, смисао..