СПЕКТАР

СПЕКТАР
НовиБусур

Посећеност у реалном времену

FLAG counter

Flag Counter

ФРЕСКЕ

ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА

ПОРУКА ЗАЧОВЕЧАНСТВО / Тодор Пештерски

МИРОСЛАВ ЛУКИЋ - YOUTUBE


Канал ЗАВЕТИНА


Статистика Члан од 01.08.2010. — .203.231 приказа, преко 500 нумера, (28. 09. 2021) (Ажурирање месечно)


среда, 29. јануар 2020.

Радован Дамjановић-Као што нас обмањује данас, Запад лаже и о нашој прош...

Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

недеља, 26. јануар 2020.

Istina o Majskom prevratu i Crnoj ruci - Istorija Srba

Објавио у Нема коментара:

Istina o Majskom prevratu i Crnoj ruci - Istorija Srba

Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

понедељак, 20. јануар 2020.

Dr. Barrie Trower (Teil 1/2): Zerstörung von Mensch, Tier und Natur durc...


Доктор Баррие Тровер (Део 1/2): Уништавање људи, животиња и природе ...
Doktor Barrie Trover (Deo 1/2): Uništavanje ljudi, životinja i prirode ...
Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

среда, 8. јануар 2020.

Коме смета у Пожаревцу МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА?




Драги брате,

Шаљем Ти фотографије да видиш овај "степен лудила" у коме се ми као нација налазимо. Одјутрос, други дан Божића, битанге одвалили бисту "Врдничке виле" - Милице Стојадиновић Српкиње,  и бацили је у жбуње. Однели је тридесетак метара од постамента. Из чисте обести, или можда да симболички покажу да Српкињи није место у Пожаревцу, то мислим, јер, да су ситне јајаре који се баве секундарним сировинама - крађом, они би бисту и однели. Мени је жао да се тако што догађа, и помишљам колико смо ми то потонули. Где је дно? Лично ја сам учествовао у организацији подизања споменика Српкињиног у Пожаревцу, у парку испред Центра за културу. Каква иронија! Узгред буди речено, бисту је поклонио граду Пожаревцу, покојни Јован Солдатовић из Новог Сада. Нама ни Бог  не може да помогне, нажалост.

        Извор: Александар Лукић, Пожаревац, уредник часописа "Браничево".
Date: сре, 8. јан 2020. у 09:41 (електронска пошта)

..

..


..


..

..

..



Читам, гледам, и не могу да верујем!Ко се усудио на овакав један вандалски чин, на овакав празник и датум?
Да, коме смета - у Пожаревцу, у Врднику, на Фрушкој Гори,или ма где у Србији, споменик Милице Стојадиновић Српкиње - несрећне српске песникиње?
Ма ко да су вандали, скрнавитељи, - опрости им, Боже, не знају шта раде!
Ако им данас сметају споменици покојника из наше релативно блиске културне прошлости, сутра им могу засметати и неки живи људи, у овом или неком другом граду. Сачувај, Боже!
                                                  Бела Тукадруз 

Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

уторак, 7. јануар 2020.

Дарови Духа Светога

Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

среда, 1. јануар 2020.

Branko Dragaš: KDS JE VINČANSKA IDEJA ZAJEDNICE

Објавио у Нема коментара:
Ознаке:
Пријавите се на: Постови (Atom)

Pljačkaške operacije Ozn-e, Udba-e, Kos-a i SDB-a

....

Logor “Gredjani” je koncentracijski logor s 6000 kažnjenika koji rade na raskrčavanju šuma udaljenih osam kilometara. Kažnjenici su buržujski trutovi, intelektualci, bivši industrijalci, komercijalisti… Većina su bosanski muslimani.

Logor “Bela Crkva” je rezerviran samo za političke zatvorenike. Dnevna porcija hrane je 150 grama kukuruznog kruha i 350 grama ukuhanog bilja.

Koncentracijski logor “Botovo”, blizu mađarske granice rezerviran je za one kažnjenike koji su varali na državnom otkupu namirnica i nisu isporučili dodijeljenu im količinu. Logoraši rade na utvrđivanju granice prema Mađarskoj i iskapanju protutenkovskih rovova.

Logor na “jezeru Scutari” (Skadarsko jezero) ima 10000 logoraša uglavnom osuđene kao konformiste iz Crne Gore i južne Srbije. Svi rade na drenažama i žive pod šatorima nedovoljno odjeveni i stalno u vodi. Postotak umrlih je ogroman. Prošle je godine 65 logoraša ubijeno prilikom njihova pokušaja da pobjegnu u Albaniju.

U logoru “Jasenovac” je 3000 kažnjenika. U logoru “Mostar” je 2200 kažnjenika. U “Smederevskoj Palanci” je 3000 kažnjenika.

Uz spomenute veće koncentracijske logore još postoji 31 manji logor koji vode vlade jugoslavenskih republika. Procjenjuje se da je trenutno u koncentracijskim logorima 200.000 zatočenih osoba. Broj kažnjenika u zatvorima je 85.000 dok je u radnim logorima zatočeno između 100.000 i 150.000 logoraša”. Ove rane logore komunisti su zvali "dobrovoljne radne brigade".

Početkom pedesetih partizanska elita sve više uživa u vlasti, te počinju prve svađe oko imovine i žena koje sve više zahtijevaju smještaj u državne vile, zlatni escajg i uvezenu odjeću koju su vidjele u diplomatskim magazinima. Zbog toga je 1952. na kongresu komunista pred 2000 delegata general Ljubodrag Đurić sa govornice optužio šefa srpskih komunista Petra Stambolića za ljubavni odnos sa njegovom ženom. Tito je povikao; "Zaustavite tog luđaka!", ali pošto su mikrofoni bili uključeni to je čula čitava Jugoslavija u izravnom radioprijenosu. Tito je stao na stranu Stambolića pošto je i sam volio mlađe i ljepše žene, umjesto starijih partizanski. Tako se 1950. oženio Jovankom, nakon što mu je ratna priležnica Davorjanke Paunović naglo umrla. Do tada je komunistički agitrop koji je vodio Đilas od komunista tražio bračnu skrb za povijesno najzaslužnije drugarice. Međutim ni sam Đilas se nije držao onog što je propagirao pa je i sam stariju partizanku Mitru zamijenio sa mlađom Šteficom. O tome je Đilas počeo pisati pa je u časopisu Nova misao u siječnju 1954. objavio “Anatomiju jednoga morala“ gdje je izložio slučaj jedne balerine, glumice, operne pjevačice i mladenke svoga cnogorskoga zemljaka Peke Dapčevića. Nekoliko mjeseci poslije na partijskom na plenumu Đilas je optužen za liberalizam koji zbunjuje i uznemirava javnost, te je isključen iz Centralnoga komiteta.

Zbog nacionalizacije i kolektivizacije, usprkos velikim ratnim odštetama od njemačke, gospodarstvo je sve slabije te se 1957. godine Jugoslavija počinje zaduživati za potrebe uvoza. Ratne reparacije i zapadni krediti više nisu dovoljni za prehranu stanovništva, te se partija odlučuje na izvoz ljudi kako bi oni svojim donacijama hranili članove obitelji, a time i čitavu Jugoslaviju. Zbog toga dolazi do liberalizacije prelaska granice kako bi ljudi mogli otići raditi u druge države. Od sredine1960-ih preko milijun ljudi je u nekoliko godina pobijeglo na Zapad tražeći posao što je značajno smanjilo nezaposlenost.....
Видети више >>>>>>>>>>

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више

ФЕЊЕР у тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА

ФЕЊЕР у тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ