Посећеност у реалном времену

FLAG counter

Flag Counter

ФРЕСКЕ

ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА

ПОРУКА ЗАЧОВЕЧАНСТВО / Тодор Пештерски

МИРОСЛАВ ЛУКИЋ - YOUTUBE


Канал ЗАВЕТИНА


Статистика Члан од 01.08.2010. — .203.231 приказа, преко 500 нумера, (28. 09. 2021) (Ажурирање месечно)


НАЈНОВИЈИ ЦВЕТОВИ ЗЛА

 

ЛИТАНИЈА САТАНИ*


Зашто радије читам поново и поново, и данас,као човек који је закорачио у осму деценију живота радије Сабрана дела француског и светског песника Бодлера, од било којих извиканих европских, америчких, руских или азијских новина? Или одвратних, досадних, тривијалних, тзв. књижевних листова и часописа, који разговарају сами са собом. Удворички шкарт двадесетог века. Чији су највећи и песници и уредници завршили на правом месту – на ђубришту.

Зато што је Бодлер – занимљивији, далековидији, у неку руку несхваћени пророк, оног што човечанство преживљава при крају прве четвртине 21. века.

Век сам провео као професор књижевности у једној држави која је још увек недовољно схваћена и описана, иако би за будуће људе и народе могла да буде занимљива као дубока провинција дубоке државе.

Више вреди тај низ забрањених песама** Бодлера, од свих такозваних великих и највећих, хваљених и прехваљених песника, чија су сабрана дела наметали – невидљиви наметачи из нагарављених казана огранака дубоке државе.Чији је задатак био, пре свега, злочин, онемогућавање истине, и неговање новог соја робова, и уметника дупелизаца*** (власти - извињавам се због вулгарног израза, али у српском језику би то била најадекватнија реч!).

Зашто ме баш заболе она ствар за фејсбук, гоогл, и друге најсавременије алатке дд на овој планети?

За телевизије, холивуде, јутуб, и неизрециве, неописиве преображаје вампира, дресиране и програмиране, „борце“, и поткупљени сатански сој новинских пискарала,  заступника науке без Бога,и многих глумачких маскираних накарада - унајмљеника.

Зато што је све то већ виђено, и базди на ђубриште, на отпад, који је данас најбоље место за литаније сатани….

 



_________

* Литаније Сатани


Анђеле мимо других леп, мудар и узвишен,

боже судбином стваран и хвалоспева лишен,


Сатано, сажали се на понор бола мог!


О, кнеже у изгнанству, преварен и увређен,

ти што се јаче дижеш откако си побеђен,


Сатано, сажали се на понор бола мог!


Ти што све знаш, о краљу подземнога пространства,

исцелитељу вични свих стрепњи човечанства,


Сатано, сажали се на понор бола мог!


Ти што љубављу учиш парије одгурнуте,

па чак и огубале, да укус Раја слуте,


Сатано, сажали се на понор бола мог!


Ти што са старом, крепком љубавницом у клупку,

са Смрћу, заче Наду - ову лудицу љупку! -,


Сатано, сажали се на понор бола мог!


Ти што прокаженоме, на трен пред погубљење,

дајеш да гледа руљу спокојно и с презрењем,


Сатано, сажали се на понор бола мог!


Ти што знаш у ком куту земље суревњивице

Бог љубоморан сакри драгуље хрпимице,


Сатано, сажали се на понор бола мог!


Ти што лагуме мрачне проничеш јасним оком,

где народи метала у миру спе дубоком,


Сатано, сажали се на понор бола мог!


Ти чија крупна шака од месечара крије

колике му крај ногу зевају провалије,


Сатано, сажали се на понор бола мог!


Ти којим чудом мекшаш пијанцу кости јадне

када у позне сате под коњске ноге падне,


Сатано, сажали се на понор бола мог!


Ти што човеку слабом поможе руке хитре

показавши му смешу сумпора и шалитре,


Сатано, сажали се на понор бола мог!


Ти што немилосрдном Крезу свој жиг ледени

стављаш на подло чело, ортаче препредени,


Сатано, сажали се на понор бола мог!


Ти што стављаш у очи и срце девојкама

обожавање ране и страст за крпицама,


Сатано, сажали се на понор бола мог!


Свећо проналазача, палицо изагнаних,

исповедниче свију бунџија, повешаних,


Сатано, сажали се на понор бола мог!


Поочиме свих које, пун црног гнева свог,

из земаљскога раја истера Отац Бог,


Сатано, сажали се на понор бола мог! 

  (Препев  Б. Живојиновић, Сабрана дела Шарла Бодлера ЦВЕЋЕ ЗЛА, Народна књига, 1979, стр. 223-225.  - Тираж 10.000 пр.)

 

* * Краљ песника, Бога и Сатане. - Живео једном уклети песник Шарл Бодлер. У исто давно доба стихове је писао Жил Валес. Бодлер је умро на данашњи дан 1867, а пет дана након тога Валес је том песнику "лакрдијашу" како га је звао пророковао највише 10 година славе, и то "сумњиве". Век и по интересовања за чувену Бодлерову збирку "Цвеће зла", објављену лета 1857. године у Француској, речити је сведок дубине Валесове погрешне процене, пише Политика .

(....)        

" Преводилац Никола Бертолино, који је више пута за различите домаће издавачке куће преводио Бодлерову поезију, каже за наш лист да је донекле разумљив однос савременика према песнику.

– Бојио је косу у зелено, шминкао се, настојао је да запањи, и то је изазвало отпор околине. Схватали су га неозбиљно. Чувени Сент Бев рекао је да је изопачени Бодлер утрошио живот да из сваке теме и сваког цвета извуче отровни сок. Тек 30 година после његове смрти и 20 година од "Цвећа зла" песници почињу да пишу о значају Бодлерове поезије у историји књижевности. Пол Верлен, рецимо, каже да је његова поезија снажни и суштински израз модерног човека. Рембо га је назвао Богом, краљем песника и првим од видовитих, каже наш саговорник.

На питање у којем контексту савремена компаратистика помиње Бодлера, Бертолино нам одговара:

– Пре свега, као зачетника модерног израза у поезији. Он свакако не припада модерним песничким струјањима попут Рембоа, али је актуелан јер још пружа одговоре на нека егзистенцијална питања.

Која су то питања и да ли су подједнако актуелна за савременог читаоца, питамо нашег саговорника.

– Бодлер је постављао питања о тома шта је то зло. Откривао је страшне истине о човеку, постављао питања која сваки човек мора себи да постави. Наиме, зло у нама, неискреност, садизам... Све је то врло актуелно. Бодлер није знао какав је, али је слутио да је зло у њему дубоко, и то је износио.

Шта се крије иза поетских слика садизма, очаја, пада у амбис, сплина? – За Бодлера, бол је решење човекових проблема. Писањем поезије Бодлер је веровао да се искупљује за грехе. Свест о злу изазива неку врсту опијања патњом.

Да ли је Бодлер и вештачким путем себе доводио у одређена стања?

– Често се говори да је рађао стихове под дејством дроге и опијума, али то није тачно. Стварао је веома будног духа. Дубоко сумњам да се може бити песник у опијеном стању, тврди Никола Бертолино.

Бодлер је први на потпуно нов начин писао о граду, проституткама, старим људима на улицама Париза... Познати критичар Жорж Пуле записао је да је срећа у свету Бодлерове уметности недостижна, али да се и у ружном може видети лепота.

Пресуде могу да склоне привремено књиге са полица, али речи и идеје имају своје тајне путеве. Друго издање "Цвећа зла" са 25 нових песама појавило се 1861. године. Свака од песама те збирке преведена је, и преводи се и даље на десетине светских језика."  (Овај текст је из 2007. Курзив је мој.)


  У чему је ствар са Бодлером?И овакви текстови, који се појављују спорадично, говоре о позицији Бодлера. Најновија догађања на нашој планети, када се множе пророчанства о крају света, почетку апокалипсе, п(л)андемији, и владавини Сатане, који као да је послушао Бодлерову песму "Молитва"  и устао из Пакла, да се обелодани у данашњем свету и веку, пуном логора, и боленштина, вештачки и на други начин произведених, не по инерцији, већ пре свега по неизвесности и провалији у којој су моћни свет сурвали у најдубље провалије, отварају низ нових питања, и позиција које обасјавају новом светлошћу, и забрањене и незабрањене песме  Бодлерове. Бодлер је данас не само модернији песник од свих који су дошли после, од Игоа до Паунда, Елиота, Бродског, Владислава Петковића ДИСА, Бранислава Петровића, Александра Лукића, Радивоја Шајтинца...... На делу је управо једна стравична литанија "јунаку наших дана"...


*** У једном другом новинском чланку (штампаном осам година после оног у "Политици" , чији је повод био (2015.) штампање "Цвећа зла" , на основу преписке Бодлера и његовог издавача, вођене "пре коначне верзије песама за објављивање". "Бодлер и његов издавач и пријатељ Огист Пуле-Малисис су 1857. године имали плодну преписку о последњим правописним исправкама песама.

Практично ниједна песма није умакла веома критичном и перфекционистичком оку песника, који је на неколико места руком исправљао и жврљао речи које је сматрао правописно неисправним. Бодлер је исправљао интерпукцију и мењао правопис речи, пошто је француска ортографија изузетно сложена.

Ново издање "Цвећа зла" издато је само у 1.000 примерака а документ је купила 1998. године француска Народна библиотека за пола милиона евра и до сада ниједан издавач није показао интересовање да изда ту књигу.

Бодлер је издао књигу 25. јуна 1857. године и неколико дана касније позван је у полицијску станицу због вређања јавног и верског морала у песмама.

Ипак, песник је знао да ће његово дело преживети.

"Све одбијају, мој иновативни дух чак и моје знање француског језика. Исмевам се свим тим будалама и знам да ће збирка, уз све своје врлине и мане, наћи пут до интелектуалне јавности и стати раме уз раме с поезијом Виктора Игоа, Теофила Готјеа, па чак и Бајрона", наводи се у Бодлеровом писму мајци у јулу 1857. године.

Неке од главних тема збирке су секс и смрт, што се у Бодлерово време сматрало скандалозним. Такође је дотакнута и лезбијска љубав, туга, корупција у граду, изгубљена невиност, тешкоћа живљења и вино. У неким песмама се примећује сликовит приказ осећаја за мирисе како би се пробудио осећај носталгије за прошлост и интиму.

Шест песама, попут "Литаније Сатани", биле су изузете из наредног издања збирке и касније поново враћене."

 (извор: Blic )

 

Конзервативни савременици, најближа околина  Бодлера, нису схватилуи песника озбиљније, Пророке не препознају одмах, чак и ако су јуродиви, или помало луди, неуклопљиви. Савременици су га порицали, књижевна критика, бирократија, маловарошани; али, кроз петнаест деценија од забране првог издања "Цвећа зла", слава ове једне јдине књига је из године у годину расла.

Конзервативни савременици, у суштин и малограђани, маловарошани, и данашњи живи људи већином су непробуђени, и лако им је продати рог за свећу. 

Видите, погледајте јошједном, ово што сам подцукао у овом последњем чланку: "Ново издање "Цвећа зла" издато је само у 1.000 примерака а документ је купила 1998. године француска Народна библиотека за пола милиона евра и до сада ниједан издавач није показао интересовање да изда ту књигу."

Немојмо се заносити! Шта би данас и о чему певао Бодлер? Сигурно би био на оној страни верујућих по свету који литијама исказују своје веру у Бога, слободу и Крст, и  гнев према Сотони у дубоким вировима неизрецивог зла.

Таквих је мало, премало. И јављају се у оном народу који је схватио да са сотоном не може бити савеза. Иако модеран песник, и данас, Бодлер је био несумњиви заточник религије поезије...

 

 

    На Крстовдан, 2021. На Нашем брду

  

 

... 



https://www.politika.rs/scc/clanak/488940/Vojne-stude..

Пробудио сам се са мишљу - куда овај свет иде? О онда ова вест о војним студентским стипендијама! и наравно коментари читалаца овог чланка, .... - 
 
Kolike su plate kad su ovakve stipendije?


Едиција Заветине
Или овај коментар - горан бановић пре око један сат
"Дали ико у држави има нормалан ми официра имамо вишка да десет класа академија не уписује студенте уопште,нама војници недостају алоо букове главе луде злонамерне и глупе то схватите већ један пут,спотичемо се о официре незнамо шта ћемо са њима војници и подофицири су они који раде.Ту не мислим на пилоте једино они су од официра у дефициту са овима другима незнамо шта ћемо главе један о другог лупаји беспослени."
Едиција Заветине
А тек пензионерска примања!! Један професор у пензији нема толика месечна примања, колика је војна студентска стипендија!!!
Едиција Заветине
Или овај коментар:"Srbin iz kruga dvojke- пре 4 сата
Jadna je zemlja koja studentima Vojne akademije daje 50.000 rsd a vrhunski đaci srednjoškolci ( njih 25 mislim da je bio konkurs) Beograda dobiju 100.000 rsd UKUPNO za školsku godinu.Pod šlemom mozga nema, a o realnim sposobnostima sistema odbrane videli smo u ratovima 90, gde su dojučerašnji komunisti petokraku menjali za trobojku i kokardu...DNO! "









Шта има ново?

Само овај самоникли сунцокрет у нашој авлији је ново за мене у ово доба
(Недеља 3. октобар 2021, 1150.Срб.)
 
 

И ове бундеве чија је врежа јесењи ветар већ смлатио
 

 И ова мачка што се сунча. На нашем плоту...Све остало је стара прича...свет очајни демонизованих који сања о планетарној војној диктатури
 

 Интернет је омогућио много тога, нове видове општења. Али док слушам и гледам ноћу сву ту хистерију, и  сналажење у овој лудници званој  с в е т, "нове информације", "сад ће, само што није", мени дође да идем у неки манастир и молим да ме приме као искушеника? Мада нисам сигуран да ли би ме примили и у неком од најзабаченијих манастира земље Србије овакве, данашње.
Природније је да одем на планине и купим неко парче земље са пећуром, или пећиницом крај некох потока, и да ту сачекам крај свога живота..
 
У "Интимним дневницима" Бодлер пише (Целина "Моје обнажено срце  71"

"Кад сам био дете, хтео сам да будем час папа, и то папа - војник, час глумац.
Радости које су се рађале из те две халуцинације".
Тај запис у мени покреће читав рој асоцијација. Читајући друге,песнике, композиторе, мемоаре, забелешке,ми, у ствари, читамо себе.
Дакле - сетио сам се времена када сам био сеоски чувар свиња, наших домаћих моравки, Просјансгог пута, који је водио до нашег салаша на Пеку, дудова на салашу на које сам се верао лети и тресао гране пуне белих, или црних, или сурих сочних плодова, који су падајући по трави у ливади на обалама реке изазивали шумове налик на крупне капи летњег пљуска. Зарим на један поточић, на Просјанском путу, који је увек био блатњав. 
то је могло бити око шесдесетих. На том сеоском путу,који је остатак остатака - старог турског пута, пре неколико година је прошао тзв. руски гасовод. А ових дана, већ прикључују прва домаћинства на гас! Еј, комшо, стигао коначно гас! довикује ми сеоски месар. - Стигао руски гас, стигао Путин у наше село! - Добацујем му у шали: - Покварио посао месним шумокрадицама...
А на каналу ВК, видео сам да су објавили слику руског преседника како јаше неку погрбљену сељанку у црнини! - Свет је полудео. У ствари, тешко је разумети како тако једна велика, огромна земља, није побољшала живот и стандард и оних који живе изван великих градова и индустријских центара. У ствари, Русија је принуђена да огромна средства и капитал троши на своју одбрану....
Свет се последњих година више не дели на републиканце и монаргисте, бего на страшљивце и храбре људе, на ваксинисане и невакцинисане...
Да је жив данас Бодлер, он би сигурно био против сотонистичких моћника. Баремсудећи по ономе што је написао у већ цитираним целинама ("Трговина је, у својој бити, сотонска"; "Дух сваког тргова до сржи је покаврен"; "Трговина је сатанска, јер је најнижи и најгаднији облик саможивости...")
 

 

(....)


Нема коментара:

Pljačkaške operacije Ozn-e, Udba-e, Kos-a i SDB-a

....

Logor “Gredjani” je koncentracijski logor s 6000 kažnjenika koji rade na raskrčavanju šuma udaljenih osam kilometara. Kažnjenici su buržujski trutovi, intelektualci, bivši industrijalci, komercijalisti… Većina su bosanski muslimani.

Logor “Bela Crkva” je rezerviran samo za političke zatvorenike. Dnevna porcija hrane je 150 grama kukuruznog kruha i 350 grama ukuhanog bilja.

Koncentracijski logor “Botovo”, blizu mađarske granice rezerviran je za one kažnjenike koji su varali na državnom otkupu namirnica i nisu isporučili dodijeljenu im količinu. Logoraši rade na utvrđivanju granice prema Mađarskoj i iskapanju protutenkovskih rovova.

Logor na “jezeru Scutari” (Skadarsko jezero) ima 10000 logoraša uglavnom osuđene kao konformiste iz Crne Gore i južne Srbije. Svi rade na drenažama i žive pod šatorima nedovoljno odjeveni i stalno u vodi. Postotak umrlih je ogroman. Prošle je godine 65 logoraša ubijeno prilikom njihova pokušaja da pobjegnu u Albaniju.

U logoru “Jasenovac” je 3000 kažnjenika. U logoru “Mostar” je 2200 kažnjenika. U “Smederevskoj Palanci” je 3000 kažnjenika.

Uz spomenute veće koncentracijske logore još postoji 31 manji logor koji vode vlade jugoslavenskih republika. Procjenjuje se da je trenutno u koncentracijskim logorima 200.000 zatočenih osoba. Broj kažnjenika u zatvorima je 85.000 dok je u radnim logorima zatočeno između 100.000 i 150.000 logoraša”. Ove rane logore komunisti su zvali "dobrovoljne radne brigade".

Početkom pedesetih partizanska elita sve više uživa u vlasti, te počinju prve svađe oko imovine i žena koje sve više zahtijevaju smještaj u državne vile, zlatni escajg i uvezenu odjeću koju su vidjele u diplomatskim magazinima. Zbog toga je 1952. na kongresu komunista pred 2000 delegata general Ljubodrag Đurić sa govornice optužio šefa srpskih komunista Petra Stambolića za ljubavni odnos sa njegovom ženom. Tito je povikao; "Zaustavite tog luđaka!", ali pošto su mikrofoni bili uključeni to je čula čitava Jugoslavija u izravnom radioprijenosu. Tito je stao na stranu Stambolića pošto je i sam volio mlađe i ljepše žene, umjesto starijih partizanski. Tako se 1950. oženio Jovankom, nakon što mu je ratna priležnica Davorjanke Paunović naglo umrla. Do tada je komunistički agitrop koji je vodio Đilas od komunista tražio bračnu skrb za povijesno najzaslužnije drugarice. Međutim ni sam Đilas se nije držao onog što je propagirao pa je i sam stariju partizanku Mitru zamijenio sa mlađom Šteficom. O tome je Đilas počeo pisati pa je u časopisu Nova misao u siječnju 1954. objavio “Anatomiju jednoga morala“ gdje je izložio slučaj jedne balerine, glumice, operne pjevačice i mladenke svoga cnogorskoga zemljaka Peke Dapčevića. Nekoliko mjeseci poslije na partijskom na plenumu Đilas je optužen za liberalizam koji zbunjuje i uznemirava javnost, te je isključen iz Centralnoga komiteta.

Zbog nacionalizacije i kolektivizacije, usprkos velikim ratnim odštetama od njemačke, gospodarstvo je sve slabije te se 1957. godine Jugoslavija počinje zaduživati za potrebe uvoza. Ratne reparacije i zapadni krediti više nisu dovoljni za prehranu stanovništva, te se partija odlučuje na izvoz ljudi kako bi oni svojim donacijama hranili članove obitelji, a time i čitavu Jugoslaviju. Zbog toga dolazi do liberalizacije prelaska granice kako bi ljudi mogli otići raditi u druge države. Od sredine1960-ih preko milijun ljudi je u nekoliko godina pobijeglo na Zapad tražeći posao što je značajno smanjilo nezaposlenost.....
Видети више >>>>>>>>>>

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више

ФЕЊЕР у тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА

ФЕЊЕР у  тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ