ЛИТАНИЈА
САТАНИ*
Зашто радије
читам поново и поново, и данас,као човек
који је закорачио у осму деценију живота
радије Сабрана дела француског и
светског песника Бодлера, од било којих
извиканих европских, америчких, руских
или азијских новина? Или одвратних,
досадних, тривијалних, тзв. књижевних
листова и часописа, који разговарају
сами са собом. Удворички шкарт двадесетог
века. Чији су највећи и песници и уредници
завршили на правом месту – на ђубришту.
Зато што је
Бодлер – занимљивији, далековидији, у
неку руку несхваћени пророк, оног што
човечанство преживљава при крају прве
четвртине 21. века.
Век сам провео
као професор књижевности у једној држави
која је још увек недовољно схваћена и
описана, иако би за будуће људе и народе
могла да буде занимљива као дубока
провинција дубоке државе.
Више вреди
тај низ забрањених песама** Бодлера, од
свих такозваних великих и највећих,
хваљених и прехваљених песника, чија
су сабрана дела наметали – невидљиви
наметачи из нагарављених казана
огранака дубоке државе.Чији је задатак
био, пре свега, злочин, онемогућавање
истине, и неговање новог соја робова,
и уметника дупелизаца*** (власти - извињавам
се због вулгарног израза, али у српском
језику би то била најадекватнија реч!).
Зашто ме баш
заболе она ствар за фејсбук, гоогл, и
друге најсавременије алатке дд на овој
планети?
За телевизије,
холивуде, јутуб, и неизрециве, неописиве
преображаје вампира, дресиране и
програмиране, „борце“, и поткупљени
сатански сој новинских пискарала,
заступника науке без Бога,и многих глумачких маскираних накарада - унајмљеника.
Зато што је
све то већ виђено, и базди на ђубриште,
на отпад, који је данас најбоље место
за литаније сатани….
_________
* Литаније
Сатани
Анђеле мимо
других леп, мудар и узвишен,
боже судбином
стваран и хвалоспева лишен,
Сатано, сажали
се на понор бола мог!
О, кнеже у
изгнанству, преварен и увређен,
ти што се
јаче дижеш откако си побеђен,
Сатано, сажали
се на понор бола мог!
Ти што све
знаш, о краљу подземнога пространства,
исцелитељу
вични свих стрепњи човечанства,
Сатано, сажали
се на понор бола мог!
Ти што љубављу
учиш парије одгурнуте,
па чак и
огубале, да укус Раја слуте,
Сатано, сажали
се на понор бола мог!
Ти што са
старом, крепком љубавницом у клупку,
са Смрћу,
заче Наду - ову лудицу љупку! -,
Сатано, сажали
се на понор бола мог!
Ти што
прокаженоме, на трен пред погубљење,
дајеш да
гледа руљу спокојно и с презрењем,
Сатано, сажали
се на понор бола мог!
Ти што знаш
у ком куту земље суревњивице
Бог љубоморан
сакри драгуље хрпимице,
Сатано, сажали
се на понор бола мог!
Ти што лагуме
мрачне проничеш јасним оком,
где народи
метала у миру спе дубоком,
Сатано, сажали
се на понор бола мог!
Ти чија крупна
шака од месечара крије
колике му
крај ногу зевају провалије,
Сатано, сажали
се на понор бола мог!
Ти којим
чудом мекшаш пијанцу кости јадне
када у позне
сате под коњске ноге падне,
Сатано, сажали
се на понор бола мог!
Ти што човеку
слабом поможе руке хитре
показавши
му смешу сумпора и шалитре,
Сатано, сажали
се на понор бола мог!
Ти што
немилосрдном Крезу свој жиг ледени
стављаш на
подло чело, ортаче препредени,
Сатано, сажали
се на понор бола мог!
Ти што стављаш
у очи и срце девојкама
обожавање
ране и страст за крпицама,
Сатано, сажали
се на понор бола мог!
Свећо
проналазача, палицо изагнаних,
исповедниче
свију бунџија, повешаних,
Сатано, сажали
се на понор бола мог!
Поочиме свих
које, пун црног гнева свог,
из земаљскога
раја истера Отац Бог,
Сатано, сажали
се на понор бола мог!
(Препев Б. Живојиновић, Сабрана дела Шарла Бодлера ЦВЕЋЕ ЗЛА, Народна књига, 1979, стр. 223-225. - Тираж 10.000 пр.)
* * Краљ песника, Бога и Сатане. - Живео једном уклети песник Шарл Бодлер.
У исто давно доба стихове је писао Жил
Валес. Бодлер је умро на данашњи дан
1867, а пет дана након тога Валес је том
песнику "лакрдијашу" како га је
звао пророковао највише 10 година славе,
и то "сумњиве". Век и по интересовања
за чувену Бодлерову збирку "Цвеће
зла", објављену лета 1857. године у
Француској, речити је сведок дубине
Валесове погрешне процене, пише Политика .
(....)
" Преводилац Никола Бертолино, који је
више пута за различите домаће издавачке
куће преводио Бодлерову поезију, каже
за наш лист да је донекле разумљив однос
савременика према песнику.
– Бојио је косу у зелено, шминкао се,
настојао је да запањи, и то је изазвало
отпор околине. Схватали су га неозбиљно.
Чувени Сент Бев рекао је да је изопачени
Бодлер утрошио живот да из сваке теме
и сваког цвета извуче отровни сок. Тек
30 година после његове смрти и 20 година
од "Цвећа зла" песници почињу да
пишу о значају Бодлерове поезије у
историји књижевности. Пол Верлен, рецимо,
каже да је његова поезија снажни и
суштински израз модерног човека. Рембо
га је назвао Богом, краљем песника и
првим од видовитих, каже наш саговорник.
На питање у којем контексту савремена
компаратистика помиње Бодлера, Бертолино
нам одговара:
– Пре свега, као зачетника модерног
израза у поезији. Он свакако не припада
модерним песничким струјањима попут
Рембоа, али је актуелан јер још пружа
одговоре на нека егзистенцијална питања.
Која су то питања и да ли су подједнако
актуелна за савременог читаоца, питамо
нашег саговорника.
– Бодлер је постављао питања о тома
шта је то зло. Откривао је страшне истине
о човеку, постављао питања која сваки
човек мора себи да постави. Наиме, зло
у нама, неискреност, садизам... Све је то
врло актуелно. Бодлер није знао какав
је, али је слутио да је зло у њему дубоко,
и то је износио.
Шта се крије иза поетских слика садизма,
очаја, пада у амбис, сплина? – За Бодлера,
бол је решење човекових проблема. Писањем
поезије Бодлер је веровао да се искупљује
за грехе. Свест о злу изазива неку врсту
опијања патњом.
Да ли је Бодлер и вештачким путем себе
доводио у одређена стања?
– Често се говори да је рађао стихове
под дејством дроге и опијума, али то
није тачно. Стварао је веома будног
духа. Дубоко сумњам да се може бити
песник у опијеном стању, тврди Никола
Бертолино.
Бодлер је први на потпуно нов начин
писао о граду, проституткама, старим
људима на улицама Париза... Познати
критичар Жорж Пуле записао је да је
срећа у свету Бодлерове уметности
недостижна, али да се и у ружном може
видети лепота.
Пресуде могу да склоне
привремено књиге са полица, али речи и
идеје имају своје тајне путеве. Друго
издање "Цвећа зла" са 25 нових песама
појавило се 1861. године. Свака од песама
те збирке преведена је, и преводи се и
даље на десетине светских језика." (Овај текст је из 2007. Курзив је мој.)
У чему је ствар са Бодлером?И овакви текстови, који се појављују спорадично, говоре о позицији Бодлера. Најновија догађања на нашој планети, када се множе пророчанства о крају света, почетку апокалипсе, п(л)андемији, и владавини Сатане, који као да је послушао Бодлерову песму "Молитва" и устао из Пакла, да се обелодани у данашњем свету и веку, пуном логора, и боленштина, вештачки и на други начин произведених, не по инерцији, већ пре свега по неизвесности и провалији у којој су моћни свет сурвали у најдубље провалије, отварају низ нових питања, и позиција које обасјавају новом светлошћу, и забрањене и незабрањене песме Бодлерове. Бодлер је данас не само модернији песник од свих који су дошли после, од Игоа до Паунда, Елиота, Бродског, Владислава Петковића ДИСА, Бранислава Петровића, Александра Лукића, Радивоја Шајтинца...... На делу је управо једна стравична литанија "јунаку наших дана"...
*** У једном другом новинском чланку (штампаном осам година после оног у "Политици" , чији је повод био (2015.) штампање "Цвећа зла" , на основу преписке Бодлера и његовог издавача, вођене "пре коначне верзије песама за
објављивање". "Бодлер и његов издавач и
пријатељ Огист Пуле-Малисис су 1857. године
имали плодну преписку о последњим
правописним исправкама песама.
Практично ниједна песма није умакла
веома критичном и перфекционистичком
оку песника, који је на неколико места
руком исправљао и жврљао речи које је
сматрао правописно неисправним. Бодлер
је исправљао интерпукцију и мењао
правопис речи, пошто је француска
ортографија изузетно сложена.
Ново издање "Цвећа зла" издато
је само у 1.000 примерака а документ је
купила 1998. године француска Народна
библиотека за пола милиона евра и до
сада ниједан издавач није показао
интересовање да изда ту књигу.
Бодлер је издао књигу 25. јуна 1857. године
и неколико дана касније позван је у
полицијску станицу због вређања јавног
и верског морала у песмама.
Ипак, песник је знао да ће његово дело
преживети.
"Све одбијају, мој иновативни дух
чак и моје знање француског језика.
Исмевам се свим тим будалама и знам да
ће збирка, уз све своје врлине и мане,
наћи пут до интелектуалне јавности и
стати раме уз раме с поезијом Виктора
Игоа, Теофила Готјеа, па чак и Бајрона",
наводи се у Бодлеровом писму мајци у
јулу 1857. године.
Неке од главних тема збирке су секс и
смрт, што се у Бодлерово време сматрало
скандалозним. Такође је дотакнута и
лезбијска љубав, туга, корупција у граду,
изгубљена невиност, тешкоћа живљења и
вино. У неким песмама се примећује
сликовит приказ осећаја за мирисе како
би се пробудио осећај носталгије за
прошлост и интиму.
Шест песама, попут "Литаније Сатани",
биле су изузете из наредног издања
збирке и касније поново враћене."
(извор: Blic )
Конзервативни савременици, најближа околина Бодлера, нису схватилуи песника озбиљније, Пророке не препознају одмах, чак и ако су јуродиви, или помало луди, неуклопљиви. Савременици су га порицали, књижевна критика, бирократија, маловарошани; али, кроз петнаест деценија од забране првог издања "Цвећа зла", слава ове једне јдине књига је из године у годину расла.
Конзервативни савременици, у суштин и малограђани, маловарошани, и данашњи живи људи већином су непробуђени, и лако им је продати рог за свећу.
Видите, погледајте јошједном, ово што сам подцукао у овом последњем чланку: "Ново издање "Цвећа зла" издато
је само у 1.000 примерака а документ је
купила 1998. године француска Народна
библиотека за пола милиона евра и до
сада ниједан издавач није показао
интересовање да изда ту књигу."
Немојмо се заносити! Шта би данас и о чему певао Бодлер? Сигурно би био на оној страни верујућих по свету који литијама исказују своје веру у Бога, слободу и Крст, и гнев према Сотони у дубоким вировима неизрецивог зла.
Таквих је мало, премало. И јављају се у оном народу који је схватио да са сотоном не може бити савеза. Иако модеран песник, и данас, Бодлер је био несумњиви заточник религије поезије...
На Крстовдан, 2021. На Нашем брду
...
Пробудио сам се са мишљу - куда овај свет иде? О онда ова вест о војним студентским стипендијама! и наравно коментари читалаца овог чланка, .... -
"Дали ико у држави има нормалан ми официра имамо вишка да десет класа академија не уписује студенте уопште,нама војници недостају алоо букове главе луде злонамерне и глупе то схватите већ један пут,спотичемо се о официре незнамо шта ћемо са њима војници и подофицири су они који раде.Ту не мислим на пилоте једино они су од официра у дефициту са овима другима незнамо шта ћемо главе један о другог лупаји беспослени."
Jadna je zemlja koja studentima Vojne akademije daje 50.000 rsd a vrhunski đaci srednjoškolci ( njih 25 mislim da je bio konkurs) Beograda dobiju 100.000 rsd UKUPNO za školsku godinu.Pod šlemom mozga nema, a o realnim sposobnostima sistema odbrane videli smo u ratovima 90, gde su dojučerašnji komunisti petokraku menjali za trobojku i kokardu...DNO! "
Шта има ново?
И ова мачка што се сунча. На нашем плоту...Све остало је стара прича...свет очајни демонизованих који сања о планетарној војној диктатури
Интернет је омогућио много тога, нове видове општења. Али док слушам и гледам ноћу сву ту хистерију, и сналажење у овој лудници званој с в е т, "нове информације", "сад ће, само што није", мени дође да идем у неки манастир и молим да ме приме као искушеника? Мада нисам сигуран да ли би ме примили и у неком од најзабаченијих манастира земље Србије овакве, данашње.
Нема коментара:
Постави коментар