Укупно приказа странице

(Заветине, Лукић)

(Заветине, Лукић)
КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. За све остале - приступ није дозвољен. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио (до краја текуће године) слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.

ПРЕВЕДИ - Translate

КЊИЖЕВНА ФИЛОКСЕРА (Забавник)

Оркестар СУЗ

Оркестар СУЗ
За свадбе и сахране

БОГОМОЉКА:филмски канал

среда, 19. март 2014.

Ko i zbog čega želi da ugasi Večernje novosti

 „VEČERNjE novosti“ su na korak do zaustavljanja. Uprkos činjenici
da smo u samom vrhu po tiražu, prodaji, čitanosti, uticaju, postoji
realna mogućnost da „Novosti“ do kraja ove nedelje prestanu da izlaze.
Jedno s drugim ne ide, znamo i sami, nelogično je, ali nije nemoguće.
U ponedeljak, 17. marta, jutro nakon objavljivanja rezultata
parlamentarnih izbora u Srbiji, blokiran je račun Kompanije „Novosti“.
Blokadu je izvela „Štamparija Borba“, puštajući menicu na iznos od 187
miliona dinara. Kolegijum „Večernjih novosti“ nema iluziju da je
rukovodstvo „Štamparije Borba“ samo, bez konsultacija i zelenog svetla
nekog sa strane, donelo tako važnu odluku.
Da li na toj adresi stanuje ideja da se ugasi dnevni list koji je pre tri meseca
obeležio 60 godina postojanja? Zbog čega da stanu „Večernje novosti“? U
čijem bi to interesu bilo? „Večernje novosti“ svakog dana čita preko
pola miliona građana Srbije. Izgleda da nekome smetaju „Novosti“ ovakve
kakve su, uređivački i sadržajno. Ko je taj neko?
Da li je udar na „Večernje novosti“, samo 12 sati nakon objavljivanja
rezultata parlamentarnih izbora u Srbiji, neka vrsta ocene tog
rezultata? Ko je to uradio?
„Štamparija Borba“gotovo 90 odsto poslova obavlja štampajući izdanja Kompanije „Novosti“.
Bez „Novosti“ „Štamparija Borba“ ne bi mogla da živi ni 24 sata. To je
dugoročno, strateško opredeljenje koje se umesto u dobrobit za obe firme
pretvorilo u agoniju za „Novosti“ i krajnje relaksirajuću poziciju
„Štamparije“.
Kako je moguće da „Štamparija Borba“,koja živi isključivo od „Novosti“, redovno isplaćuje plate svojim
zaposlenima dok plate u Kompaniji „Novosti“ kasne dva meseca?
Kompanija „Novosti“ i „Štamparija Borba“ kupile su 2003. godine štamparsku mašinu
CBA, plaćenu, s montažom, više od osam miliona evra. Ulog je bio
pola-pola. Osnovano je i zajedničko preduzeće „Štamparija Novosti“ u
koje je uneta ta mašina, sa još jednom transportnom („Ferag“), takođe
zajednički kupljenom, potpisani su ugovori koji regulišu i zajednička
ulaganja i podelu ostvarene dobiti. Od tada je prošlo punih deset
godina, a Kompanija „Novosti“ od spomenutog ulaganja, zajedničkih
mašina, nije imala koristi ni jedan jedini dinar.
Do smene na čelu Kompanije „Novosti“ došlo je u maju 2013. godine. Novo
rukovodstvo dočekao je dug u visini, 11 miliona evra. U toj strukturi je
i dugovanje prema „Štampariji Borba“ od 6,5 miliona evra. Taj dug,
njegov kamatni deo, našao se na sudu, kroz tužbu „Štamparije“ i
protivtužbu „Novosti“ i proces je u toku.
Sva nastojanja novog menadžmenta „Novosti“ da utvrdi zašto je, kako i pod
kojim okolnostima nastao taj navodni dug, nisu dala nikakav rezultat.
Verujemo da će to utvrditi sud.
Isto tako, još nema odgovora iz „Štamparije Borba“ zbog čega sve ove godine „Novostima“ nije
umanjivana cena štampanja uprkos tome što se posao obavljao na mašinama
čiji su „Novosti“ vlasnici u procentu od 50 odsto.

Menadžment
„Novosti“ tražio je od menadžmenta „Štamparije Borba“ da, počev od 1.
januara 2014. godine, u skladu s postojećim ugovorima o zajedničkom
ulaganju i participativnim poslovima, konačno započne ispostavljanje
umanjenih računa za usluge štampanja na zajedničkoj mašini. „Štamparija
Borba“ tim povodom nije udostojila „Novosti“ čak ni odgovora, a kamoli
umanjenja cene.
Naravno, otvoreno je i pitanje šta je sa prihodima koje je „Štamparija Borba“ u spomenutih deset godina
ostvarivala na zajedničkoj mašini, štampajući drugim izdavačkim kućama
dnevne, nedeljne i periodične listove i publikacije.
Kolegijum „Večernjih novosti“ traži od Vlade Srbije, koja ima upravljačka prava i
u „Novostima“ i u „Štampariji Borba“, da hitno, bez odlaganja - jer će,
u protivnom, „Večernje novosti“ sigurno prestati da izlaze - reši ovaj
slučaj, odnosno, da ga postavi na nivo realne zaštite interesa jedne i
druge firme. Izostanak brzog i jasnog rešenja problema preti da ostavi
bez sredstava za život najmanje četiri hiljade ljudi, koliko je
egzistencijalno vezano za Kompaniju „Novosti“, „Štampariju Borba“ i
njihove spoljne saradnike.
Kolegijum „Večernjih novosti“ traži od Vlade da što pre okonča proces revizije privatizacije
„Novosti“, da se konačno utvrdi ko je u punom pravnom kapacitetu vlasnik
Kompanije „Novosti“.

Kolegijum “Večernjih novosti“

Ko i zbog čega želi da ugasi Večernje novosti | Društvo | Novosti.rs

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више