НОВОСТИ – ДИЦ-a Билтен "Сазвежђа З"

СПЕКТАР

СПЕКТАР
НовиБусур

ПРЕВЕДИ - TRANSLATE

субота, 27. април 2024.

ТЕОРИЈА ЗАВЕРЕ?

 

 


Goran Crnomarkovic
Nazalost taĉno.

 

*  *

 RS 4:42 / 30:55 Istorija Srba - Šta smo videli na Vidovdan  (Srbija Global)

 

* *

 

 

(Апокрифна, или скривена?)


Историја Срба
 
Стара Србска народна изрека гласи “На Видовдан се све види”. На овај Видов дан ће се у овој објави видети ко је вера, а ко је невера. На овај Видов дан ће се видети и који је прави симбол и грб Срба, и која је права вера Срба. Поред свих Србских вишевековних обичаја, Срби и даље мало знају о својој правој историји, а још мање о тој старој Србској РОДНОЈ вери за коју сви знамо да је пронађена код Ту-Рашко Руса код којих се налази и све у вези Ту-Рашко КРШћанског Православља. Као да су Руси када су се са својом западном “браћом навек“ одвојили од Срба и постали Ту-Рашко преузели све књиге из праве историје и вере Србa. Под претпоставком да је данашње КРШћанско Православље измењена стара Србска РОДНА вера, почнимо полако да се упознајемо са том нашом старом вером. На почетку наведимо једног од најзначајнијих Богова те старе Србске РОДНЕ вере, Бога Световида који се од свих Богова најдуже одржао и остао у сећању Срба кроз њено данашње КРШћанско поимање, иако су хтели на веома лукав и перфидан начин да га замене са некаквим Ту-Рашко КРШћанским Светим Витом, lat. Saint Vitus. Чак су и једну од највећих Слава у Срба кварно везали за тамо неког КРШћанског Свеца који се крчка у казанчету на тихој ватрици, а да ствар буде још замршенија навели су исти дан када се прославља и Бог Световид, па су тако по Грегоријанском календару као дан 15. јун, навели да је Дан Светога Вита/Saint Vitusa, а на територијама и у државама попут Србије у XX и XXI веку, у којој се користи јулијански календар овај датум се подудара са 28. јуном, празником и Србском Славом Видовданом. Зашто нас званична историја Срба и Ту-Рашко Православна црква у Србији лажу и погрешно уче, да смо у недоумици кога ми, заправо, прослављамо? Међутим, за Ту-Рашко Православну цркву у Србији се то не доводи у питање, она прославља КРШћанског Светога Вита/Saint Vitusa, тако да су још једном потврдили наше сумње да су Ту-Рашко. Запитајмо се још и то, да ли је тај КРШћански “великомученик” имао исти симбол као што га има Бог Световид који се налази поред Крста на врху цркава? Па, наравно да није, што нам јасно указује на чињеницу, да лажу и обмањују измисливши неког Ту-Рашко КРШћанског Светог Вита/Saint Vitusa како би прикрили стару Србску веру и Бога Световида. Време је да се Срби врате својим коренима и својој вери упознавајући се са својим Богом Световидом и његовим симболом који Србе краси још од њиховог постанка у праскозорју историје. Да ли сте се данашњи Срби некада запитали откуд на застави Србије симболи како се до сада веровало у виду четири оцила/огњила, Млада Месеца или ћириличка слова “С”, иако ћемо се касније уверити да ниједно од ових представа Србског грба није исправно. Сва ова тумачења су погрешна да би се Срби одвојили од те своје старе вере, и да би се смањила старост Срба као народа, тако да ћемо од овог тренутка све ове лажне представе елиминисати, јер, немају никакве везе са правим Србским грбом. Да ли сте се данашње “велике Ту-Рашко Србенде“ некада запитали откуд je у вашој данашњој званичној историји од свих Богова из старе Србске РОДНЕ вере још једино остао Бог Световид? Зашто и њега нису уклонили као и његов симбол? Можда зато што су га изменили и до непрепознавања довели да ни не знамо како нам је грб некада изгледао и шта је представљао! Све што је некада красило Србски род је Ту-Рашко преузео и присвојио када се одвојио од Срба, и посегнуо за отимачином Србске историје и вере, тако да су већину података из србске прошлости приписали себи на територијама на којима су и основали своје данашње Ту-Рашко државе при том променувши и Србску историју, веру, и знак/грб Срба. Када смо се већ дотакнули Бога Световида, да ли данашњи Срби знају да су наши преци последњи дан у седмици звали “Световидов дан”. Бити достојанствено име Световид, па се можда када се бира нови Патријарх Србски и каже “Достојан”. Самим тим, јесте ли се запитали и то, зашто су Ту-Рашко Србски непријатељи кроз историју у већини случајева бирали баш дан Бога Световида како би са нама Србима заметнули кавгу? Кроз историју су свакакве приче колале у вези Србског симбола и грба, тако да ћемо на овом месту да изнесемо истиниту причу о Србском симболу Бога Световида. Дакле, и данашња верзија званичне историјe КРШћанске Православне религије, али и те старе Србске РОДНЕ вере се налазе баш код Ту-Рашко Руса? Срби све и да желе да им Ту-Рашко Руси врате праву историју и веру Срба, то се никада неће догодити, јер, овако нешто би значило да се Руси морају одрећи званичне Ту-Рашко историје по којој су они Мајка свих Ту-Рашко Словена, па, и нас Срба које су представили као једно малено Ту-Рашко/Словенско племе, што значи да смо ми захваљујући Ту-Рашко Русима од великог и најстаријег народа постали практично “Мали Руси на Балкану”. Срби су Срби, а Ту-Рашко Словени су настали тек онда када су се одвојили од нас Срба, и зато што су сви словили једним језиком или славили Славе назвали су се Словенима/Славенима. Дакле, срцепарајућа прича да ће нам Руси вратити нашу праву историју и веру Срба претходно се договарајући са својом Западном Ту-Рашко “браћом навек” одлучују Руси и све остале Ту-Рашко нације којима не иде у прилог да се сазна права историје и вера Срба. Срби су пре настанка Ту-Рашко Словена и тог фамозног краја XV века, када настаје Свето Римско Царство, наводно, немачке нације, живели на много већем простору, и тако удаљени временом стицали мало другачије обичаје, самим тим се и вера модификовала, али су симболи остајали исти, тако да одговор на питање, да ли ће се таква историја Срба пронаћи у уџбеницима и књигама из праве историје Срба, одговор је још конкретнији, не, неће никада, због тога што су се о тренутном стању ствари у историографији као квазинауци на Светим Алијансама (1815. године) и Берлинским Конгресима (1878. године) договарали сви бивши Ту-Рашко Срби попут Англосаксонаца, Германа и Романа који су са Ту-Рашко Русима кроз историју увек били Ту-Рашко “братья навек”. Када смо разјаснили да се историја Срба на неком вишем историјском нивоу никада неће променити, постарајмо се онда са јаким и чврстим доказима које ћемо изнети, да барем овде код нас у Србији променимо данашњу верзију званичне кривотворене и лажиране историје и вере Срба. Вратимо се теми Србског грба Бога Световида, па, кренимо на север код поменутих Ту-Рашко Руса да се упознамо са подацима из наше старе Србске РОДНЕ вере који су још увек опстали на северу Европе. Све ово не би било нимало чудно да исте те податке о старој вери немаш и ти код себе Србине. Можда су ти баш због тога књиге пуне историјског блага преотели и спалили, да не би могао да докажеш своју праву историју, веру и старост Срба, јер, и данас Ту-Рашко “мангупи” у твојим редовима имају обичај да кажу ”Мајка Русија”, да би те на тај начин дискредитовали у смислу, да су Срби само неки “мали Руси” који су oд њих проистекли, и да би што пре прихватио ту њихову Јудео/Ту-Рашко/Англосаксонско/Германску КРШћанску Илуминатску верзију старе Србске РОДНЕ вере. После мало дужег увода, кренимо да се упознајемо са Богом Световидом и његовим симболом који и данас краси Србски род. Додуше, симбол Срба су ти мало је рећи “мало“ изменили, али ти си на то одавно свикао и навикао. Пођимо, дакле, у потрагу за правим Србским грбом и симболом Бога Световида. Пут нас опет води на север код руско/јеврејских Ту-Рашко Срба – hebrewS/S(w=u)erbeh, како и данас Ту-Рашко Жидови пишу са десно на лево, и који скривају све податке у којој ћемо пронаћи доказе да је, управо, симбол Бога Световида прави симбол и грб Срба. Почнимо ову поучну причу са четири Бога Сунца који замењују небески свод, четири владара и лица соларног Бога који владају Светом Сунцокрета и представимо их на почетку ове историјске Саге. Прво лице Бога је Коляда који је Бог зимског Сунца. Друго лице Бога је Ярило Бог пролећног Сунца. Треће лице је Бог по имену Купало Бог летњег Сунца. И као четврто лице Бога које нас у овој причи највише занима, јесте, Бог Авсёнь који је Бог јесењег Сунца, и његов симбол Таусёнь. Један од главних празника Световида/Белобога може се сматрати календарски Таусёнь - јесењи солстициј, празник жетве и јесење равнодневице када се жетва бере, а морате се побринути и за просперитетну нову жетву наредне године. Знак и амајлија Бога Авсёньа Святовита има знак – Таусёнь за оне који траже прави пут, ово је њихов симбол. Овај Авсёньов симбол приказан је у облику четири двоструке стрелице које се састају на једном месту чинећи тако Крст. Авсёнь је тај који гради мостове између садашњости и будућности и дефинитивно ће показивати прави пут, тако да се чини да Авсёньове двоструке стрелице подсећају да је императив кренути тим правим путем и не изгубити прави смер, указујући и где се он може пронаћи. То је тај соларни Бог у чије сте време рођени и који ће вас усмеравати путем Правила, бринути се за вас, и ако је потребно водити ваш животни избор. Тако да је ово моћ амајлије Бога Авсёня, Бога жетве, плодности и богатства. Дакле, учитељи духа у старосрбском схватању су били позвани да када проживљавате неке догађаје који су вам се догодили у седмици, онда је то само мали сегмент великог Пута Школе Духа. Када носите амајлију Бога, Учитеља вашег Духа, тада се успоставља и учвршћује још јача веза са Њим. То даје велике могућности, суптилно ћете осетити божанску суштину, значи, моћи ћете разумети Универзум, видети своје животне недостатке, отклонити погрешке и довести ствари у савршен склад. Како изгледа знак Бога Авсёня, амајлија Таусёнь? Бог Авсёнь и његов Божји знак “Таусёнь” носи назив од давнина. Други назив за овај знак, јесте, Святовить амајлија “Таусёнь, Усёнь, Овсёнь, Овсёи, Говсёнь, Баусёнь”. Почнимо од србског симбола и Бога Авсёня, па, рецимо да је Авсёнь био Бог јесени, Бог јесењег Сунца према древним легендама и веровањима Срба. Постојеће величанствено име Световит, Святовит је одраз унутрашње суштине божанства! Мало ко Га данас памти под тим именом. И добро је да је сећање још увек живо и да постоје људи и места која чувају легенде о Богу јесени као оличењу Светлеће мудрости. У Русији се Осенины празник жетве и јесење равнодневице некада звао и Таусёнь, Верёсень, Радогощь. Бог Авсёнь сваке године долази на своје током јесење равнодневнице. Према веровањима старих Срба, овај Бог започиње поворку новог Кологода. Авсёнь припрема стазу за долазак Младог Сунца, младог Коляде Бога зимског Сунца! Авсёнь у пантеону Србских Богова, јесењи је Бог и брат близанац Зимског Бога Коляде, стога сви који знају и кажу да је Авсень брат близанац Коляде, а син оца Даждбога и мајке Маје Златогорке. Наши преци су их поштовали под једнаким условима, и Бога јесењег и Бога зимског Сунца, али свако на свој начин. Иако су браћа слична, њихова дела у свету су различита. Легенде и митови о Богу Авсёню, рођење Авсёня и Коляде, породичне заједнице Тарха Перуновича, светлих Даждбога и Маје Златогорке, дивовске сестре Святогора Моћног показала су се тешким и краткотрајним. И дошло је време да доведу на свет два сина, близанце у породици, и нове Богове. Тако је Макошь судбоносно по налогу Породице Претка исплела нит како би Златогорка, одједном, родила оба детета, и то у време зимског солстиција, а Богиња Жива је помогла жени на порођају. Вест о томе да су се родили синови одмах се проширила око Беле светлости и стигла до Ирија. Отац Небески Сварог је одмах послао Семаргла Бога Ватре да помогне Живи, и да будно чува породиљу пазећи на зле духове и да држи приправан свој двосекли Огњени мач. Тако да су деца почела да расту пред нашим очима! Други пут када су децу умивали и давали им да пију са извора чисте живе воде она су ојачала, постајала све лепша и одмах се дигла на ноге! Живахни дечаци су били оштроумни и примећивали све! И пошто је отац близанаца Таркх Перунович Даждбог чуо ту радосну вест, склопио је руке од среће и испустио прстен. А у прстену који је Вий дао био је “закључан“ Златогоркин живот. Прстен је пао право у плаво море и потонуо на дубоко дно. Бог Авсёнь као Бог промене годишњих доба и заштитник пастира, персонификацијa je жетве, и у Србској митологији овакво тумачење лика Бога Авсёня се често помиње у колендама/песмама које су изводиле групе младих које су ишле од дворишта до дворишта. За жеље здравља и благостања у породици, власници су поклањали разне ствари онима који су дошли. Авсёнь је повезан са животињама - коњем, кравом, козом и другима, персонификујући плодност и богатство. Почетком јесени Бог Авсёнь силази на нашу Питому Земљу и шаље посебну помоћ људима за жетву, бербу за зиму и у замецима кућних послова. Бог јесени има и главно правило које гласи: "Живите и пустите друге да живе!" Бог је увек спреман да отвори пут људима који својим магичним кључевима следе у будућност. Чим се жетва прикупила на земљи, они ће држати рачун, ставити га у канте, онда је време, не само да се припремимо за празнике, већ и да направимо планове за будућност. И не догађа се само променљиво време у јесен. Авсёнь гради мост према будућности. Он уклања све зле духове са пута како би Нова година могла доћи. Док јесењи ветар наговештава да се зима ближи, наша прича о историји Србског симбола “Таусёнь“ почиње са нашим прецима који су знали да су најмоћнији древни знаци били они који су имали симетричну структуру, а Таусёнь је управо такав знак који још једном потврђује његово древно порекло. На старим везовима је сачувано највише материјалних сведочанстава о веровањима, традицијама и животу Срба, и често се може пронаћи овај знак. Хармоничан је, леп и носи светлу добронамерну енергију. Таусёньова прича се заснива на веровању које се и данас сматра истином, а то је да су четири Авсёньове стреле, заправо, четири пута који су се појавили када су се људи обратили Богу, и од њега добили, не само заштиту и помоћ, већ поуку и животна упутства. Дакле, Авсёнь са четири стрелице показује да особа добија достојну награду за свој труд из следећих разлога: Земља која је љубав, упориште, стрпљење, прихватила је семе и дозволила му да расте и стекне снагу. Ваздух је неуништивост и означава флексибилност, прве изданке заливао је дахом, а "калио" их је поветарцем како се не би ломили, већ да науче да се савијају. Вода означава сталност, постојаност и милост, животворну влагу током раста семена, клице су помогле да сазре до саме жетве. Читав период вода не напушта поља, ливаде и шуме, што нам даје до знања о својој постојаности. Ватра Сунца означава тежину, живот и својим зрацима светлости загрејавала је усеве и саднице, дала им је тежину и унела живот у њих у виду Сунчеве енергије и у виду семена, тако да су четири елемента схематски оличена и претворена у четири стрелице које се још нису спојиле, али су појуриле ка центру да укажу одакле човеку долазе све благодети од Мајке сирове Земље, Воде, Ваздуха и Животворне енергије Сунца. Зато су људи и даље захвални Таусёньу/Свяетовиту и носиоцу таквог знања Богу Авсёньу. Тако да би сам, из ових набројаних разлога, свака од ове четири стреле Бога Авсёня, амајлија и знак Таусёнь Бога Световида требала да је данас на Србској застави. Међутим, да се ово не би открило, претворили су Србски грб у некаква Оцила/Огњила, Младе Месеце или ћириличка слова “С”, али има Срба поткованих знањем и стрпљењем који су спремни на све препреке, па, и на све ове лажне представе са којима су мислили да ће истраживаче одвратити од даљег проучавања. Заједнички рад људи и Богова је неупоредива сарадња која заједно даје хармонију и велику снагу да се одупру неистини и злу! Каква је историја Божјег знака Авсёнь, односно, симбола Таусёнь? Амајлија Таусёнь је историја и радња која је погодна, прикладна и коме одговара! Божји знак Авсёнь "Таусёнь" носи име од давнина. Други назив знака је амулет Свитовит. Хиљадама година стар симбол који и данас краси Србски род, јесте, слика знака у облику штита са заштитним знаком оба крста истовремено - коса и равна, четири двоструке стрелице се састају у једној тачки, хитају у ту једну тачку како нам вектор смера говори. У симболу Таусёнь који је знак Божје Авсёньове моћи и енергије, упркос, љубазном карактеру божанске личности, Божји знак Авсёнь/Таусёнь ће вас заштитити када требате: уништити препреке у комуникацији међу људима и при обраћању силама Неба и снагама природе; сигурно је прећи било коју препреку; уклонити сумњу у себе; заштитити се од нељубазних мисли, злих намера других људи; заштитити се од неуспеха. Бог Јесени Авсёнь ће заштитити, дати сигурност, срећу при преласку обе физичке границе и при преласку из једног раздобља живота у други. Таусёнь ће вам помоћи и дати снагу у повећању богатства, редовном допуњавању “канти” новом жетвом, откривању магичних способности; развоју интуиције у себи, и креативне мисли, у стварању повољног периода за љубав, породицу, успостављању удобности и добра у кући. У ношењу овог Божјег знака Авсёньа/Таусёньа нема ограничења и Авсёньова моћ може припасти свакој особи којој с љубављу и радошћу носи Святовитски штит који одговара мушкарцима, а повољан смер стрелица и мека енергија знака заштитиће и дати снагу женама. Знак је прикладан и можемо одредити Бога заштитника према датуму рођења. Пантеон Србских Богова у својој најдубљој антици међу којима је и Авсёнь/Святовит од када су га наши преци почели поштовати као Божанство које пали соларни точак и даје светлост Свету, односно, доноси са собом јутро у дану, или јутро у години/пролеће. А на пролеће је Авсёнь отворио пут за ново лето/годину, доноси великодушне дарове плодности из небеског врта Ириј, и како је одређено према божанском предодређењу и божанским судом разделио их међу људима: за неке великодушно и у изобиљу, за друге веома оскудно и одузима и оно најважније. У Србској митологији, Авсёнь је лик повезан сa Новом годином или Божићем. Старо Србскo/Ту-Рашко име “Уссень“ се налази у документима из XVII столећа у којима се верује да је Авсёнь брат близанац Коляде. Авсёнь је симболизирао прелаз из старе у Нову годину. Његови атрибути су били коњи. Авсёнь је мост према будућности којим он први прелази у надолазећој Новој години. Он је први који одлази у непознату будућност, сусреће се са злим духовима, распршује их својим светлом и тиме раскрчује пут људима, као да каже: "Добро дошли у Нову годину!" Као оличење почетка године, Авсёнь је дуго био цењен као даваоц свих врста благослова. Оба брата су почаствована зими, и не тако давно, два брата су у Новогодишњој ноћи одведена у белоруска села. Један богато обучен је био Коляда, други у свему старом и отрцаном је био Авсёнь. Ушли су у кућу, покрили браћу завесом, а власник куће морао је изабрати једно од два "колендавања". Како он изабере, тако ће година проћи. Познати истраживач родноверја Афанасьев претпоставио је да је изворни и најранији облик имена Бога Авсёня, заправо, име Усёнь. Ово је руски облик имена Бога јутарње зоре. “Зору” су сматрали Богињом, а стари Индијанци су је звали: Усхе, Грци - Еос, а Стари Срби су ову Богињу звали Зарyа, Зарyанитса. Бог Авсёнь није започео дан, као они, већ годину - Авсёнь (зоб). Месец су преци називали “зобом”, када је овас сазрео! А јесен треба звати Авсёнь. У фолклору северних Срба је име Авсёнь било широко повезано с мотивом коња. На пример, у божићним песмама Авсёнь обично долази на коњу с Новом годином. Осим тога, име Авсёнь повезано је с почетком пролећа и јесени и пролећним соларним циклусом као и са плодношћу. Очигледно је то било због чињенице да је Нова година једном падала прво у марту, а потом у септембру, односно, прво у време пролећног цветања природе, а затим у време сазревања и бербе. Коляда/младо Сунце у старој Србској митологији, утеловљење је новогодишњег циклуса, као и карактер празника, слично Авсеньу. Коляда се славила на Божић од 25. децембра (Сунце прелази у пролеће) до 6. јануара. Срби су још за време Краљевине Југославије славили 25. Децембар као један једини дан кад је Божић, јер га је тако израчунао наш велики научник и математичар Милутин Миланковић. Коляду су називали и “малим ствараоцем” за разлику од два велика ствараоца Рода и Сварога. Коляда је рођен пре отприлике 8500 година како би спасио човечанство од духовног пропадања. Окупљао је око 60 мудраца и почео подучавати заборављено ведско знање. Први закон живота дао је Бог Род. Његова суштина лежи у чињеници да је живот бескрајан и свеприсутан. Живот на Земљи је настао поступним силаском Свемогућег на планету, прво у облику његовог сина Рода, затим у облику Сварога. У то време, свет је био подељен на три дела: Јав(Реалност), Прав(Правило), и Нав. Јав, Прав и Нав су три света према веровању старих Срба. Нав представља свет мртвих, Јав реалност и свет живих, док се термин Прав односи на свет који управља Универзумом помоћу одређених закона и правила који се морају поштовати. Срби су веровали да душа покојника након смрти прелази у други живот. Особа мора тежити небу и избегавати зло и таму – Нав. Други закон живота је Свету дао Бог Велес и ово је кретање људи из Таме у Светлост следећи кретање Сунца. Трећи божански закон Коляда је испричао мудрацима окупљеним око себе, о Великом Свароговом Колу, о дану и ноћи, а такође је успоставио и први календар, чији назив значи "дар Коляда". Учење изнесено у "Књизи о Коляди" говори о Великом и Малом Триглаву. Ми смо са Боговима и Богови су са нама! Значи, четири Бога Сунца замењују небески свод, четири владара света Сунцокрета, четири соларна Бога: Коляда Бог зимског Сунца, затим Яарило Бог пролећног Сунца, потом Купало Бог летњег Сунца, и на крају Авсёнь Бог јесењег Сунца према древним предањима и веровањима старих Срба. Авсёнь је Бог жетве, плодности и богатства. Понекад је име Авсёнь повезано са глаголом који означава излазак Сунца. Бог Авсёнь, син Даждбога и Маје Златогорке, брат близанац Бога Коляде поштује се и као Бог промене годишњих доба. Авсень се спушта на Земљу на самом почетку јесени, када је људима потребна помоћ у доброј жетви. Долазак овог Бога значио је крај пољских радова и почетак кућних послова, уопште, чим почнете да носите са собом знак Бога Авсёньа после кратког времена ћете осетити саму моћ која ће вам помоћи као симбол преласка са старог на ново, осетљивост на околности, можда ћете изненада да остварите свој пут, појавиће се и дипломатија помажући у постизању ваших циљева. Авсёнь који се често назива и Святовит обожаван је и као Бог јесењег Сунца и производ је Сунца и Земље. Овај Бог се изнова рађа сваке године у пролеће, а у касну јесен умире и напушта наш свет. Међутим, ово није права смрт, јер су Богови бесмртни већ само имитација смрти повезана с почетком сезоне када нема потребе за активношћу Бога жетве. Симбол Бога Авсёньа - Святовита ће вас штитити и срушиће све ваше препреке, јер, ово је сам Бог који помаже у изградњи мостова међу људима. Ако сте залутали и не можете се носити са околностима, Таусёнь ће помоћи у овоме, осетићете повећање просперитета, ваше "канте" ће се почети пунити "свежом жетвом". Бог Јесењег Сунца Авсёнь се наводи да  је спасио и Хипербореју. И као што смо видели из ових поучних редова, Срби дефинитивно не знају ништа о својој историји, а ни о својој РОДНОЈ вери, па, сумњају у све овакве истините доказе и чињенице! А без праве историје и вере нема ни Србског народа, ни обичаја. Љубав према лажима званичне Ту-Рашко историје Срба је корен сваког зла. И сада, када су се Срби упознали са правим Србским симболом и његовим значењем који је Србима у аманет остао још од Бога Световида, јасно им је да су хтели да га прикрију, како њега тако и његов симбол, односно, грб Срба у виду четири стрелице које поносно стоје поред Крста на Православним Србским црквама, или заједно са Крстом чине Осмокраку звезду која је у РОДНОЈ вери симбол Сварога, а у КРШћанству симбол Пресвете Богородице. Наведимо за крај и све цркве, манастире, места и Свеце код којих смо пронашли симбол Бога Световида, што представља оно што смо у претходним објавама и наводили, да је данашње Православље прикривена и измењена стара Србска РОДНА вера која је у Ту-Рашко КРШћанству мало адаптирана, па је због тога и названа Православље, право славиш, на прави начин прослављаш све старе Србске обичаје. Познат нам је и податак да су Свеци у КРШћанском Православљу преузели улогу Србских родноверних Богова, и тек када се Ту-Рашко одвојио од Србске вере крајем XV века,направили су два дела КРШћанске религије, и при том преузели себи и све цркве старе Србске РОДНЕ вере на местима на којима је Ту-Рашко основао своје новонастале државе. Дакле, сада нам је потпуно јасно, да се Праскозорје праве историје и вере Срба сасвим полако и нечујно промаља кроз густе облаке Ту-Рашко званичне историје Срба и куца на врата са надом, али и зебњом да ће Срби заведени Ту-Рашко званичном историјом да јој отворе врата која су замандаљена пре 145 година, од Берлинског Конгреса који се одржао 1878. године. Наравно, увек ће се пронаћи неки Ту-Рашко Србин задојен мржњом према “својој” правој историји и вери да спочитава ове кристално јасне доказе, у смислу, како данашњи симбол Срба не може да буде знак Бога Световида, само да се Срби не би могли да повежу са својим симболом Бога Световида као и са својом старом Србском РОДНОМ вером која је са евидентно чврстим и јаким доказима преко симбола Бога Световида још увек жива и остала још увек у данашњем КРШћанском Православљу. Дакле, куцнуо је час да се упознамо где смо све пронашли симбол Бога Световида у виду четири стрелице који би данас да је било среће, и да га Ту-Рашко није изменио, требао да као грб краси Србску заставу. Поносно подигнимо главу и погледајмо у врхове наших старих Србских цркава и манастира, места и Свеце код којих смо пронашли четири стрелице, симбол Таусень “другое название знака - Свитовит”, симбол Бога Световида. Рецимо и наведимо пре тога да се Бог Световид у различитим хроникама бележи и као Zvantevith, Svantovit(h)us, Szvantevit, односно, Svanteviz. Из овога лако препознајемо Србски облик његовог имена Svȩtovitъ, што читамо као Свентовит, Свиатовит који је Бог Беле Светлости, врховни Бог Западнословенског пантеона, Бог који се бори против Таме. Помиње се код Helmolda у књизи “Словенска хроника“, детаљно описан од стране Саксограматике у “Делима Данаца", као главни Бог, “Бог Богова". Управо се он код Срба најчешће подразумева под именом Белобог. Наведимо сада и где смо све пронашли четири стрелице симбол Бога Световида. Као прво Манастир Велуће од којег је све почело, јер сам гледајући eмисију “Од злата јабука” на РТС1 о Манастиру Велуће видео на врху Цркве четири стрелице знак Бога Световида који ми је још од пре био познат. Затим се ређају Манастири код којих сам пронашао овај знак, а то су: Студеница, Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Троноша, Косијерево, Нимник, Црква Светог Архангела Михаила у селу Тубравић позната још и као Ваљевска Грачаница, Манастир Липље и други. Затим ту је и Комплекс Фрањевачког самостана са црквом Узнесења Пресвете Богородице/Blažene Djevice Marije У Бачу на северу Србије, па, и Фрањевачки Манастир у Сомбору, и као шлаг на торту, наведимо Кијевску лавру у Украјини, после које обично долази руска црква, у овом случају, Капела Александра Невског на Мојсијевском, Мањежном тргу у Москви, капела с краја XIX века. Даље се наставља низ са црквом и самостаном Свято-Успенский мужской монастырь, Тульская область, Город Новомосковск, Россия. Нормално, после источних Ту-Рашко обавезно у пакету иду и Западни Ту-Рашко, односно, Проповедаоница Nikole Pizzana из 1260. године, на којој се на врху цркве налази и “fleur de lis/љиљан” као још један од симбола старе вере, који је на свом грбу имала и СветоРОДНА Династија Неманић која води порекло са територије и простора данашње Републике Чешке из које наводимо као следећу “Католичку цркву у месту Litoměřice/Литомјержице, Ústecký kraj на којој се јасно виде четири стрелице Бога Световида. Србски симбол Бога Световида се сигурно налази и на многим другим црквама које свакако не може посетити и проверити појединац, па, ако сте вољни и истраживачког духа у којима струји крв предака, упустите се у истраживање, па, прошетајте мало до ваше локалне цркве, погледајте према крсту, и ако будете имали среће, сусрешћете се са својом правом историјом, србском РОДНОМ вером и симболом Бога Световида. Немојте само да вас зачуде и Католичке Фрањевачке, Бенедиктинске и друге цркве које на врху имају симбол Бога Световида, јер, као што и рекосмо у овој, али и претходним објавама, свако је после одвајања узимао и присвајао Цркве старе Србске РОДНЕ вере на територији на којој је живео и проглашавао их својим, да ли КРШћанске Руске Православне, да ли како видимо Католичке Фрањевачке, Бенедиктинске или неког другог католичког реда. Тако да, где год видите цркву и на њој крст са четири стрелице будите сигурни да су ту цркву оставили наши Србски родноверни преци исказивајући на тај начин поштовање према своме Богу Световиду. Када смо већ поменули СветоРОДНУ Династију Неманић, рецимо и податак да се на кованом новцу као и на приказу Крста за који се наводи да је Крст Стефана Уроша IV Душана Силног налазе четири стрелице Бога Световида. Кренимо сада мало на југ, месец Јун, лето, Сунце, лепо време, наивне Швабице једре, мало до Грчке и до “грчке митологије”. Србски историчар аутохтоне и праве историје Срба, Господин Јован и Деретић је говорио и једном приликом изјавио: “Када се буде проучавао старогрчки језик откриће се ствари нечувене”. Дакле, хајде ми сада мало боље да се упознамо са том назови “грчком митологијом”? Једног топлог дана усред густе грчке шуме, Paris испи медни сок, ухвати тад Helen и с њоме поче играти рок, и лажирати историјски ток. Око њих се брзо сакупише други, дружина је Србска сва, са Ахилом и они заиграше Србско колце два по два! Срби који су жељни своје праве и истините историје и вере Срба, ако не верујете, не било вам тешко, погледајте слику за коју се наводи да представља детаљ из, наводно, “грчке митологије” која датира из периода око 380 - 370. п.н.е., на којој на лежају седи Helen која у руци држи лепезу, док десно од ње стоји Paris са копљем у руци, а између њих мало повише њихових глава, на зиду је Србски грб и симбол Бога Световида у облику четири стрелице. И да опет нека Ту-Рашко заблудела овчица се не би досетила да ово порекне и изрекне неку Ту-Рашко бесмислицу против овакве истините историје Срба наведимо исти такав знак у виду четири стрелице Бога Световида као “оберег Таусёнь”. Значи, видели смо четири стрелице на данашњим Православним и Католичким црквама, видели симбол Бога Световида у назови грчкој митологији, и мислите да је то крај? Е, па, то није крај, идемо даље! Оно што долази као круна ове објаве је да се четири стрелице Бога Световида налазе и као један од извезених украса и детаља на Србској народној ношњи и таписеријама, а следећи који нам је на тапету је и наш Патријарх Србски са својом Митром на глави на којој се јасно виде четири стрелице Бога Световида, тако да бисмо упитали нашег Патријарха: Патријарху Србски Господине Порфирий будите тако љубазни, па, нам реците, да ли је симбол старе Србске РОДНЕ вере у облику четири стрелице Бога Световида на вашој Митри?” Са надом да ћете нам одговорити настављамо даље нашу потрагу за Србским симболом. Послужимо се сада и нашом лепом песмом “Свеци благо дијеле” током бивствовања Срба у земљи Инђији, у Инђији у земљи проклетој из које нам је довољно да узмемо неколико стихова са почетка песме у којима се каже: “Мили Боже, чуда великога! Или грми, ил' се земља тресе! Ил' удара море у брегове? Нити грми, нит' се земља тресе, Нит' удара море у брегове, Већ дијеле благо светитељи: Свети Петар и Свети Никола, Свети Јован и Свети Илија, И са њима Свети Пантелија; Њим' долази Блажена Марија, Рони сузе низ бијело лице. Њу ми пита Громовник Илија:”...! Е, па, Блажена Маријo или ако више волиш Пресвета Богородице, не пита тебе Громовник Илија већ те пита твој Србски народ: “Реци ти нама, твојим Србима, ако те званична историја и КРШћанска религија наводе да си била Јеврејка и Мајка Исуса Христа, нашег Ристе, како то да на капуљачи на својој глави имаш симбол Бога Световида у облику четири стрелице, јер, Бог Световид није био Жидовски Бог већ Бог старе Србске РОДНЕ вере? Исто питање постављамо и теби Свети Никола као и теби Свети Саво “Како то да на својој одежди имате на неколико места четири стрелице симбол Бога Световида?” Ко сте ви, заправо, били? Да ли сте ви, ипак, били родноверни Срби које је Ту-Рашко после одвајања од Срба преотео и прогласио за Ту-Рашко Кршћане, чувени Suerbi, Hebrews = S(w=u)erbeh/Suerbe(h). На својој одори приказ Србског грба има и фигурина Богиње Сербоне која је до сада најстарији приказ Србског грба датиран из периода трећег миленијума п.н.е., а нађен је на подручју винчанске културе. Напоменимо у освит и праскозорје праве историје Срба, и симбол Пресвете Богородице који смо већ у једној од претходних објава анализирали, а којег имају све Абрахамске конфесије. То је симбол који сви користе када се уручује неко одликовање, орден у облику Осмокраке звезде коју смо до сада тако и посматрали, али у представи Осмокраке звезде се крију два симбола. Један симбол је Крст као симбол новонастале Ту-Рашко КРШћанске религије који је Ту-Рашко када се одвојио од Срба исто тако преузео од старе Србске РОДНЕ вере, и прогласио га за универзални симбол КРШћанства, а други симбол, јесу, четири стрелице Бога Световида као симбол Срба и старе Србске РОДНЕ вере. Верује се да Осмокрака звезда симболизује стари Египат, доба фараона и њихових осам Богова, тако да нам је сад јасније и зашто су Балкан страни историчари називали “Доњи Египат”, и зашто у Пирамидама постоји натпис “Клеопатра” исписан Србицом/ћирилицом. На крају поновимо да су Ту-Рашко Срби сви они Срби који су се почетком XV века, када настаје Свето Римско Царство, наводно, немачке нације, а чију химну Србија као своју има данас, због тога и сумњамо да је то царство било Србско тим пре што су у том царству биле све данашње Ту-Рашко Словенске нације као и Ђермански Срби који када су се одвојили од нас Срба, присвојили све симболе старе вере као и симбол Бога Световида, јер, као бившим Србима, то им, донекле, и припада, тако да им симбол Бога Световида мало модификован стоји и испред седишта NATO-a у Бриселу, и као застава NATO-a, који је војни савез E.U., која има плаву заставу са златним звездицама, а у домаћем филму “Бој на Косову” се каже “помешале су се плаво-златне Србске заставе са белим и црвеним турским барјацима”. Србски симбол Бога Световида који је пронађен на археолошком налазишту Доња Згошћа код Какња неодољиво подсећа на симбол Бога Световида, којег су тако преузели да им буде симбол NATO-a, јер је Бог Световид био, како смо и навели Бог Богова. Наравоученије на крају ове веома поучне и са свим предоченим доказима и подацима истините објаве гласи: “Кроз историју је постојала само једна и једина права вера, вера Србска, вера славна, наша РОДНА/ПРАВОСЛАВНА, јер смо Симбол Бога Световида видели на крстовима цркава, Свецима и личностима, детаљима из “грчке митологије” и као симбол војних организација, тако да још једном позовимо све родноправославне Србе да нам се прикључе у истраживању и потрази на којим све то местима, црквама и Свецима се налази симбол Бога Световида. Срби срећан вам Видовдан и знајте на Видовдан се све види, и која је Србска вера, и ко је Ту-Рашко невера која крије праву веру Срба и историју Србског грба

--

 

БОГ ВИД – Врховни Бог старих Срба

Из књиге Српски поглед на свет Александра Шаргића

.........

понедељак, 8. април 2024.

BOG JE S NAMA I U NAMA

 


 

 BOŽE, POMOZI!


*     *


       I TO SE SADA DOGAĐA... POMRAČENJE


*    * 

 

Šta je SUNCE? Koliko je UDALJENO od Zemlje?



ФРЕСКЕ

ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА