ПРЕВЕДИ - Translate

ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Полит.

ПОРТАЛ ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА │Портал Сазвежђе З (део Портала)

Уредник "ЗАВЕТИНА"|© Делови Портала Великих претеча | Сазвежђа З: Бело, Црно, Црвено , Млади Сузовци , Интервју , Велика Заветина , Одавде , Мајдан Бодлер , Донације , Родно место , Група ЗАВЕТИНЕ , Ab ovo , Фонд за издавање књига и часописа , Симболи и сигнали , Огласи З ,Београдски меридијан , Библиотека ЗАВЕТНИК , Мирослав Лукић , Хомољски мотиви , Задужбина ЗАВЕТИНА , Царски рез , Круна , Едиција ЗАВЕТИНЕ , Копча , Музеј немогућег ратара , Чување успомене наМихаила Петровића , Алтернатива , Ђавоља капија , Чудесни подрум вина врх Нерезина, Сазвежђе З (нулти степен) , Ћутање , Несебичан музеј , Литија , Домаће сукно европски штоф , Зелена магаза , КРУГОВИ ,Превредновање , Дрво живота , Без премца , Четврта Србија , Алинеја , Прозори , Фонд ППЗ , Нова станица у пустињи , Зона преливања , Алинеја , Срж , Бездана уметност , Место Прелаза , Хоризонт , Едиција ЗАВЕТИНЕ, ГАВРАН (Архив у оснивању...) , Мала Заветина , Тзв. KУЛТУРНИ ДОДАТАК , Облуци;троуглови.Лепенски вир , Мала Заветина , Белатукадруз , Писмо из карантина , МЛАДОСТ БЕЗСТАРОСТИ.... , Знак препознавања , PRO ET KONTRA , АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ , РЕНЕСАНСА , Потемкинова села , Сазвежђе З , Магазин Сазвежђа З , Каталог осујећеног песника , Себични музеј , НЕОЛИТ ,ЈЕДИНСТВЕНО САЗВЕЖЂЕ , Виртуелни МУЗЕЈ ЗАВЕТИНА , Канал ЗАВЕТИНЕ , Архив.БЕЛАТУКАДРУЗ , Алманах СУЗ , Буквар Лепенског Вира , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2) ,Библиотека АБВГ... , Edition SECTIO CAESAREA. Едиција ЦАРСКИ РЕЗ , ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе , ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ , КОГИТО КЛУБ , Оркестар СУЗ , Посебна породична заветина , ТАЛОГ. Алманах за живутрадицију, књижевност, превредновање и алхемију , СКРИВАЊЕ БОСИОКА , Мадоне Одјека , ОДАНДЕ ДОВДЕ , Контакти , Северци ,Мансарда Валтазар Превалез ФАНТАЗМАГОРИЧНА ИСТОРИЈА ВАЛТАЗАР ПРЕВАЛЕЗ I ВАЛТАЗАР ПРЕВАЛЕЗ XV ОДАНДЕ -ДОВДЕ (1969 - 2009 - 2018) ДНЕВНИЦИ I - III ХАЈДУЧКА ВОДЕНИЦА:Наличје/ Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ (Заветине:Ми)/

БЕЛА ТУКАДРУЗ

БЕЛА ТУКАДРУЗ
БЕЛА ТУКАДРУЗ алиас Мирослав Лукић

Укупно приказа странице

Ко има приступ?

Ко има приступ веб-сајтовима Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори. За све остале - приступ није дозвољен. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио (до краја текуће године) слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.

Васељенски промотор: Белатукадрузов Грм: Сазвежђе Мирослава Лукића

КЊИЖЕВНА ФИЛОКСЕРА (Забавник)

Оркестар СУЗ

Оркестар СУЗ
За свадбе и сахране

БОГОМОЉКА:филмски канал

уторак, 09. април 2019.

СРПСКИ КАЛЕНДАР, прелистајте

КАЛЕНДАР: Издање СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, 1988, фототипија корица календара, и страница 10 - 11 (мај 1988).

 Наша покојна мајка Наталија Лукић (1932 - 2002), највише је прелиставала Календар СПЦ, и уз по неки месец (иза тога месеца)  забележила би понешто. Календаре није бацала. Пронашао сам их касније, годинама после њеног укопа, у клечаној торби у којој је чувала личне ствари, ручне радове које је везла и извезла, игле за плетење и шивење, конац у боји и др.

Не знам због чега сам ових дана прегледао нешто у тзв. Соби рођења, погледао сам гомилу тих календара, надајући се да ћу у једном наћи забелешку када је најбоље да се посеју бундеве. И тако сам извукао из те гомилице, сачуваних праволсавних календара, извукао један и  прелиставао га , овај о којем је реч. 1988.

...
   Календар је избледео од година, види се да је био читано штиво. Поред осталог, тај Српски православни календар, имао је поред рубрике за ПРАВОСЛАВНЕ, и рубрику за РИМОКАТОЛИКЕ.
   И гле, са чиме почиње Рубрика за Римокатолике: Нед. уск. Јосип р.
   Шта мислите - ко је тај свети Јосип р. ? 
   Синоћ сам практично, први пут погледао, онако из радозналости:  
ЛеЗ 0017018 Milan Vidojević - SRBI Su NAROD Koji Je NASTAO OD RASE IZ SVEMIRA (Коло)
   Било би добро, да овај неуморни публициста, штампа као књигу ово своје иступање (књигу са, наравно, што више фуснота)... Из више разлога.
   Да ли знате како је Јозеф Клајн постао, баш на дан када је ЈБТ сахрањен,
Јосип р. (радник?)...
  И ето тако трагајући за корисним упутствима записаним у праволавним календарима Српске православне цркве, које је сачувала наша мајка, за датумима када је најбоље посејати бундеве, јутрос, останем у Соби рођења, (првој просторији наше породичне библиотеке на селу) мало дуже...
    Има сачуваних српских православних календара још од 1971. Видим,   
- све до 1990, постоји и рубрика за РИМОКАТОЛИКЕ, која у мају започиње Јосипом Радником (Празник рада!). А онда нестаје...Рубрика.
    Како, зашто?
    У чему је ствар? Колико ми тога стварно знамо (читај: доиста не знамо?)
и о ономе што нас се тиче, и о ономе што не би требало да нас тангира? 

Овај чланак може да се настави... касније, коју годину касније, кад и ако избију на видело још нека сачувана сведочанства о припадницима Свете Лозе, илити директним потомцима Исуса Христа...
    Уочи Васкрса, 2019. Мишљеновац. Летња редакција Портала...
 

уторак, 02. април 2019.

CONCIERTO - ORQUESTA DE ARPAS DE MÁLAGA

DRAGAN JOVANOVIC - VIDOVO, DILJANA

Moma Krstić-Medeno kolo

Gajde Tomislav Buljigic - Devojacki vez - Plavna (Vrelo-Sarkamen)

Carska palata Šarkamen je kasnoantički rezidencijalni memorijalni kopmpleks nastao krajem 3. i početkom 4. veka, u periodu rimske vlasti koji je poznat pod nazivom tetrarhija - vladavina četvorice. Palata se nalazi u selu Šarkamen na granici sa Plavnom , kod Negotina u Istočnoj Srbiji i sagradio je rimski car, Maksimin Daja, koji je želeo da u svom rodnom mestu ostavi trag i sećanje na njega. Poput Galerija koji je izgradio gamzigradsku Feliks Romulijanu, i Daja je u svom zavičaju počeo da gradi palatu koja će predstavljati njegovu veličinu. Istoričari su mislili da Maksimin Daja carsku palatu, zbog rane smrti nikada nije završio. Međutim, 1996. godine arheolozi su pod rukovodstvom akademika Dragoslava Srejovića na lokalitetu Vrelo Šarkamen otkrili carsku palatu i grobnicu žene visokog ranga, u kojoj je pronađeno šest komada carskog zlatanog nakita. Ogrlice, prstenje, pločice i zlatnici u to vreme procenjeni su na 1,3 miliona nemačih maraka. Grobnica žene visokog ranga, pripadala je carskoj porodici, a sve ukazuje na to da je bila sestra imperatora Galerija, majka Miasimina Daje. U Šarkamenu je pronađena jedna od samo četiri carske palate koje se nalaze van Rima. Carska palata, baš kao i danas, bila je udaljena od trgovačih puteva, komunikacija.

Ovce Ibrahima paše 2016/17

Hapšenje srednjoškolca | ep162deo05

Indexovo Pozoriste - Mi Smo Mi (Ja Sam Ja 2. Deo)

Indexovo Pozoriste - Ja Sam Ja

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више