ПРЕВЕДИ - Translate

НОВОСТИ

НОВОСТИ
VK Новости. - ЕДИЦИЈА ЗАВЕТИНЕ

ФЕЊЕР у тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА

ФЕЊЕР у  тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ

(Заветине, Лукић)

(Заветине, Лукић)
"ИЗДАЊА ПРИЈАТЕЉА" ⬉

ФРЕСКЕ

ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА

МИРОСЛАВ ЛУКИЋ - YOUTUBE


Канал ЗАВЕТИНА


Статистика Члан од 01.08.2010. — 199.335 приказа, преко 400 нумера, (6. јун 2021) (Ажурирање месечно)


уторак, 15. јун 2021.

Бог помаже тамо где човек не може ништа да учини

Помоћ Божију не могу да спрече ни људи ни демони

ТЕТОВСКИ ТАМБУРАШИ - СРЦЕ МЕ БОЛИ...ТРПАНА / TETOVSKI TAMBURASHI - SRCE ...

ЧУКАВ, ЧУКАВ МАЛЕ - ТЕТОВСКИ ТАМБУРАШИ / CUKAV, CUKAV MALE - TETOVSKI TA...


ИСТИНА ИЛИ ЛАЖ ЛЕТОПИС ПОПА ДУКЉАНИНА

Данас вам говорим о Летопису попа Дукљанина или Барском родослову који је од званичне историје одбачен уз образложење да је заснован на нетачностима и фикцији, а да ли је то тако после гледања овог видеа оставићу вама да просудите. Овај летопис какав нам је данас познат саставио је поп Дукљанин у 12. веку, данас најстарија сачувана копија је на латинском језику и датира из 17. века. Овај родослов описује краљевство Срба од Династије Свевладовић до Династије Немањић. Иако званична историја тврди да је дело написано на основу усмене традиције и конструкција аутора па стога није релевантно, у овом делу су наведени историјски подаци који су тачни па стога ни само дело не би смело бити тако олако одбачено. На самом почетку бих желела да разјаснимо један појам, јер овај родослов се налази у књизи Краљевство Словена Мавра Орбинија, а видео о том делу можете погледати на нашем каналу. Такође паралелу између овог дела и истине је повукао Милош С. Милојевић доказавши описима фресака, манастирима, црквама и осталим материјалним доказима његову истинитост. Наравно званична историја ни Милојевићево сведочанство не уважава иако је реч о једном од ученијих личности тога времена. И о Милошу Милојевићу можете погледати видео на нашем каналу уколико нисте. Али за почетак да разјаснимо појам Словени који се односи на Србе. Превођење Српског имена у Словенско систематски је спроведено и проширено на северна племена. Још у време максималне експанзије Римског царства и нарочито после његове поделе и током процеса распадања западног Римског царства постојао је манир код бројних Римских и Ромејских писаца да се бројна племена северно од Саве и Дунава третирају уз игнорисање битније везе са сродним племенима јужно од те границе. Разлози за такав поступак и нису били злонамерни већ су одражавали суштинску разлику међу тим племенима. И ако су били сродни по језику, вери и нарочито по обичајима и митологији, јужна племена су одувек претежно земљорадничка, а северна племена су у сталном покрету са јаком сточарско номадском компонентом и ратничком организацијом. Током неколико векова ова племена су стални генератор најамничких војски за Римско царство, што касније прераста у систем федерата и зачетак нових држава. Ромејски извори праве јасну разлику код коришћења назива за ова племена тако да Србе јужно од Саве и Дунава називају завичајним и племенским именима Пеласти,Илири, Далмати, Панони, Македонци, Трибали, Мези, Гети, Сараби, Трачани, Рашани итд. Док северне ратничке групе називају Сарматима, Скитима, Готима , Вендима, Вандалима итд. У помињању Словена почев од 6. века увек се може уочити да се ради о ратничким племенима чиме се разликују од земљорадничких унутар царства. Било би логично да се код изучавања историје Срба озбиљно уважава спис по имену Летопис попа Дукљанина али то није случај јер његов садржај није задовољавао конструкције касније прављене Хрватске историје, а нарочито није био у сагласности са наводним делом Константина Порфирогенита са чијим делом су по сваку цену прављени компромиси већ од друге половине 18. века. Све ово је започето тако што је намерно прављено мешање династија пред Немањићке Србије и династија великих жупана Рашке која је била велика жупанија у оквиру шире Српске државе. Овом збрком прављен је привид постојања некакве Хрватске државе у том периоду. И ако се у летопису попа Дукљанина јасно види да је Хрватска била територијално мала бановина у оквиру Србије и да њени управљачи углавном нису били Хрвати. Изворни рукопис Летописа попа Дукљанина према уводнику списа какав је данас познат мора је бити написан на Српском језику старим Српским писмом. Име Срби је приликом превођења на латински језик систематски замењено са Готи највероватније по тадашњим смерницама Ватикана, док Орбини поступа по новим смерницама Ватикана и све називе Готи замењује са Словени. Једноставније речено у овоме се увиђа раст апетита Ватикана коме је још у првим вековима после Шизме циљ био да прошири утицај на Хелмско полуострво, а како су Срби били истрајни у свом непризнавању те јурисдикције подједнако као и у непризнавању Грчке доминације именом Готи је требало постепено брисати Српску историју и идентитет. Касније је то постало недовољно па је већ наметнуто име Словени постало погодно да се читава методологија поново искористи и да се употреби по обрасцу за минимизацију историје свих Словена и парцијализацију на више народа и проглашавање тих народа за дошљаке на ове просторе. извор Краљевство Словена Мавро Орбини. #LetopispopaDukljanina #istinitaistorijaSrba #SrpskeDinastijepreNemanjica

среда, 09. јун 2021.

Prodali smo ovce i kupili mitraljez

Ne Prokoškom jezeru kod Fojnice koje je postalo prava turistička atrakcija sreli smo zanimljive ljude ali i turiste iz Saudijske Arabije koji su oduševljeni prirodnim ljepotama ovoga kraja. Porodica Bureković bavi se seoskim turizmom praveći domaće specijalitete. Oni iznajmljuju i vikendice a raduje ih da su se turisti počeli vraćati na jezero. Sreli smo i 84-godišnjaka koji je do rata čuvao 300 ovaca. Kako je rat bio pred vratima prodali su ovce i kupili mitraljez. Danas nemaju ni ovaca ni mitraljeza ali on je zaradio čak dvije mirovine. Jednu u Njemačkoj a drugu u BiH. Prokoško jezero je najveće gradilište u kantonu SB.

уторак, 08. јун 2021.

Džordž Orvel – Životinjska farma


"Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih" Životinjska farma (engl. Animal Farm) je alegorijski i antiutopijski roman britanskog pisca Džordža Orvela. Roman je objavljen avgusta 1945. u Ujedinjenom Кraljevstvu i na satiričan način govori o događajima koji su doveli do Ruske revolucije, kao i o periodu Staljinove vladavine Sovjetskim Savezom. Orvel je kritikovao Staljina i bio je neprijateljski nastrojen prema staljinizmu. Verovao je da je Sovjetski Savez postao brutalna diktatura, sagrađena od kulta ličnosti kojim je vladao teror. Orvel je bio levičar, koji je nakon događaja u Španskom građanskom ratu spoznao istinsko lice staljinizma. BIGZ ,Beograd 1985g.

Metuzalem - Misterija Najstarijeg Čoveka u Istoriji

Pljačkaške operacije Ozn-e, Udba-e, Kos-a i SDB-a

....

Logor “Gredjani” je koncentracijski logor s 6000 kažnjenika koji rade na raskrčavanju šuma udaljenih osam kilometara. Kažnjenici su buržujski trutovi, intelektualci, bivši industrijalci, komercijalisti… Većina su bosanski muslimani.

Logor “Bela Crkva” je rezerviran samo za političke zatvorenike. Dnevna porcija hrane je 150 grama kukuruznog kruha i 350 grama ukuhanog bilja.

Koncentracijski logor “Botovo”, blizu mađarske granice rezerviran je za one kažnjenike koji su varali na državnom otkupu namirnica i nisu isporučili dodijeljenu im količinu. Logoraši rade na utvrđivanju granice prema Mađarskoj i iskapanju protutenkovskih rovova.

Logor na “jezeru Scutari” (Skadarsko jezero) ima 10000 logoraša uglavnom osuđene kao konformiste iz Crne Gore i južne Srbije. Svi rade na drenažama i žive pod šatorima nedovoljno odjeveni i stalno u vodi. Postotak umrlih je ogroman. Prošle je godine 65 logoraša ubijeno prilikom njihova pokušaja da pobjegnu u Albaniju.

U logoru “Jasenovac” je 3000 kažnjenika. U logoru “Mostar” je 2200 kažnjenika. U “Smederevskoj Palanci” je 3000 kažnjenika.

Uz spomenute veće koncentracijske logore još postoji 31 manji logor koji vode vlade jugoslavenskih republika. Procjenjuje se da je trenutno u koncentracijskim logorima 200.000 zatočenih osoba. Broj kažnjenika u zatvorima je 85.000 dok je u radnim logorima zatočeno između 100.000 i 150.000 logoraša”. Ove rane logore komunisti su zvali "dobrovoljne radne brigade".

Početkom pedesetih partizanska elita sve više uživa u vlasti, te počinju prve svađe oko imovine i žena koje sve više zahtijevaju smještaj u državne vile, zlatni escajg i uvezenu odjeću koju su vidjele u diplomatskim magazinima. Zbog toga je 1952. na kongresu komunista pred 2000 delegata general Ljubodrag Đurić sa govornice optužio šefa srpskih komunista Petra Stambolića za ljubavni odnos sa njegovom ženom. Tito je povikao; "Zaustavite tog luđaka!", ali pošto su mikrofoni bili uključeni to je čula čitava Jugoslavija u izravnom radioprijenosu. Tito je stao na stranu Stambolića pošto je i sam volio mlađe i ljepše žene, umjesto starijih partizanski. Tako se 1950. oženio Jovankom, nakon što mu je ratna priležnica Davorjanke Paunović naglo umrla. Do tada je komunistički agitrop koji je vodio Đilas od komunista tražio bračnu skrb za povijesno najzaslužnije drugarice. Međutim ni sam Đilas se nije držao onog što je propagirao pa je i sam stariju partizanku Mitru zamijenio sa mlađom Šteficom. O tome je Đilas počeo pisati pa je u časopisu Nova misao u siječnju 1954. objavio “Anatomiju jednoga morala“ gdje je izložio slučaj jedne balerine, glumice, operne pjevačice i mladenke svoga cnogorskoga zemljaka Peke Dapčevića. Nekoliko mjeseci poslije na partijskom na plenumu Đilas je optužen za liberalizam koji zbunjuje i uznemirava javnost, te je isključen iz Centralnoga komiteta.

Zbog nacionalizacije i kolektivizacije, usprkos velikim ratnim odštetama od njemačke, gospodarstvo je sve slabije te se 1957. godine Jugoslavija počinje zaduživati za potrebe uvoza. Ratne reparacije i zapadni krediti više nisu dovoljni za prehranu stanovništva, te se partija odlučuje na izvoz ljudi kako bi oni svojim donacijama hranili članove obitelji, a time i čitavu Jugoslaviju. Zbog toga dolazi do liberalizacije prelaska granice kako bi ljudi mogli otići raditi u druge države. Od sredine1960-ih preko milijun ljudi je u nekoliko godina pobijeglo na Zapad tražeći posao što je značajno smanjilo nezaposlenost.....
Видети више >>>>>>>>>>

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више