Посећеност у реалном времену

FLAG counter

Flag Counter

ФРЕСКЕ

ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА

ПОРУКА ЗАЧОВЕЧАНСТВО / Тодор Пештерски

МИРОСЛАВ ЛУКИЋ - YOUTUBE


Канал ЗАВЕТИНА


Статистика Члан од 01.08.2010. — .203.231 приказа, преко 500 нумера, (28. 09. 2021) (Ажурирање месечно)


Нема одговора


(...)

НЕМА ОДГОВОРА, ЈОШ УВЕК!

   У овом тренутку, почетком септембра 2018. годинеПОРТАЛ ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА │Портал Сазвежђе З  публиковао  је преко 16.100 разних чланака, прилога, осврта, фотографија, итд. Прототип Лексикона или Енциклопедије Заветина р а с т е! Међу толиким бројем публикованих ствари, није лако снаћи се, чак и ако сте уредник дугог памћења. Прегледајући ту грађу, те прилоге, на једној од локација Портала Сазвежђе З  налетим и на следећи текст


"...На крају, драги Мирославе, захвалан сам ти што покрећеш оно што ја нисам могао. Такође сам ти захвалан што си у мојој литератури препознао понешто од Домановића, Сремца и Станковића. Немам више времена да видим да ли ће ти Србија то уважити.Све што ја хоћу то је да још једном заталасам мртво море Српског југа, по цену новог одбацивања, сиромаштва, памфлета, пашквила, осуда. Као у време ЦРВЕНОГ КРАЉА кад сам се за кратко догодио.Остаје ми само још да те поздравим, тебе и све оне који су спремни да прихвате изазов и раздрмају земљу Страдију.Писац без адресе или са лошом адресом Иван Ивановић" ____________________= извор: Мирослав Тодоровић :  Ознаке: ЛеЗ 0000849ПИСМО МИРОСЛАВУ ТОДОРОВИЋУ      Публиковано 22. нов. 2014. На једној од локација „Сазвежђа З“    Писац без адресе или са лошом адресом / Иван Ивановић
      Тај текст ми је послао М. Тодоровић, и ја сам га публиковао, и заборавио сам на то. И вероватно бих сасвим заборавио, да  нисам открио -  са великим закашњењем -  један бљутави, опскурни, лажљиви и опадачки маневар из правца, из кога се такво нешто најмање могло очекивати.

       Реаговао сам на свој начин: почетком јула ове године:
              Апсурдне и бесмислене оцене
              апсурдног и неуспешног писца...
Синоћ сам сасвим случајно открио један по свему апсурдан текст* апсурдног човека и писца, утемељен првенствено на неистинама, у коме су, поред осталог, колетерална штета "Браћа Лукић".    Памфлет, из кога овде доносим мало дужи одломак, написао је  - да му не понављам име, несрећни наш колега са југа Србије, кога не познајем лично; који није имао среће као писац ни са издавачима, а изгледа ни са читаоцима, због некадашње цензуре и забране једног његовог романа.  (...)...Довољан је овај  одломак  из Вашег текста, ево и мотива: коначно.           У овом одломку назире се мотив за неку врсту освете!            Облатили сте ме, као нико у последњих тридесет година, само зато што мој млађи брат, како сад видим, из вашег текста, није хтео да вам штампа  рукопис књиге "Дисидентско писмо". Што га нисте питали и зашто није хтео? И да ли је све баш тако како Ви пишете?...

       - видети више на посебној страници:  ЛЕЛЕ, ЛЕЛЕ српске паралеле...




              Очекивао сам одговор, али није стигао. А и како би, с обзиром на мотив, главни ниски  мотив, са којим је писан тај одурни и лажљиви текст споменутог "критичара" и незадовољника и писца "без адресе". Да ли сам био у праву и да ли је прави мотив за писање и публиковање такве једне памфлетске гадарије нека врста освете, тј. оно што сам тамо написао?
             Или се ради о нечем сасвим другом?

       * *
      Реаговао је и песник Александар Лукић, мој млађи брат на памфлетско смеће споменутог и колико знам, ни на то  памфлетиста није одговорио.

   среда, 04. јул 2018.
 ЛУДНИЦА СВ. ЕЛИЗАБЕТЕ / Александар Лукић ЛУДНИЦА СВ. ЕЛИЗАБЕТЕ*
  ЛУДНИЦА Св. ПРВОБОРЦА / ДИСИДЕНТСКА САГА 
    Овај живи књижевни споменик подиже се као     непролазно обележје Пропалом писцу Балкана

 Момир Шкембар предратни месар, веле, наплаћивао је, за обављени посао,  услугу клања свиња, узимањем свињског дроба. У доба мог детињства, пак, средином шесдесетих година XX века, као пензионисани партизански првоборац са отромбољеним стомаком до колена, уобичавао је да шета сеоским улицама препричавајући коме стигне своје партизанске подвиге. Ништа необично за то доба тврдог Титовог југословенског комунизма. Свако је величао и измишљао догађаје како му се прохте. Хоћу рећи, беспоштедно лагао....
     Видети више: Коло

         * *
         Видим - на тај текст, којим почиње овај осврт, "Писац без адресе или са лошом адресом - била је само једна реакција током последњих година:  ("В. Шелога28. април 2015. 14:14 - Мислим да је ово драгоцен текст. Из њега се може наслутити, бар делимично, одговор на питање: зашто је Србија оваква каква је?"). - Нисам је обрисао. Тај текст, који сам публиковао на предлог М. Тодоровића, данас, мени се чини "драгоцен", као нека врста - аргументације, потврђивања, нека врста "залета" Ивановића: "Све што ја хоћу то је да још једном заталасам мртво море Српског југа, по цену новог одбацивања, сиромаштва, памфлета, пашквила, осуда..." - Ивановић је, при том, верујем, одабрао најпогрешније мете - Браћу Лукић, стрпао их у исту врећу са... онима, са којима немају никаквих веза, ни духовних ни политичких - тј. покушао је да то учини, иако то нема никакве везе ни са стварношћу, ни са истином. И. И. је терао неку своју "књижевну политику", која и нема баше неке везе са литературом.  У том случају, лаж је била неизбежно "оружје" у писању најнижег памфлета, и чин једног очајника. Миша који се завукао у своју рупу, из које му се не виде ни бркови! А ћутање, стратегија малог лукавог човека, оног из пословица, који верује да ћутећи - одговара деветорици!
      Та врста "општења", памфлетских обрачуна, подметачина, на крају се обија о главу ономе или онима који су је и започели. "Сазвежђе З" је затворило врата не једном аутору, последњих година, који немају шта друго да раде од досаде и ишчекујући некакву књижевну славу којој нису дорасли, него су се удружили у терању једне анахроне провинцијалне у сржи "књижевне политике". Сад је то, барем мени, очигледније, него који месец раније.
       Довољно је оволико да се зна и да остане као траг.
                           Бела Тукадруз (грађанско име Мирослав Лукић)

ЛеЗ 0016154  


   
     

Нема коментара:

Pljačkaške operacije Ozn-e, Udba-e, Kos-a i SDB-a

....

Logor “Gredjani” je koncentracijski logor s 6000 kažnjenika koji rade na raskrčavanju šuma udaljenih osam kilometara. Kažnjenici su buržujski trutovi, intelektualci, bivši industrijalci, komercijalisti… Većina su bosanski muslimani.

Logor “Bela Crkva” je rezerviran samo za političke zatvorenike. Dnevna porcija hrane je 150 grama kukuruznog kruha i 350 grama ukuhanog bilja.

Koncentracijski logor “Botovo”, blizu mađarske granice rezerviran je za one kažnjenike koji su varali na državnom otkupu namirnica i nisu isporučili dodijeljenu im količinu. Logoraši rade na utvrđivanju granice prema Mađarskoj i iskapanju protutenkovskih rovova.

Logor na “jezeru Scutari” (Skadarsko jezero) ima 10000 logoraša uglavnom osuđene kao konformiste iz Crne Gore i južne Srbije. Svi rade na drenažama i žive pod šatorima nedovoljno odjeveni i stalno u vodi. Postotak umrlih je ogroman. Prošle je godine 65 logoraša ubijeno prilikom njihova pokušaja da pobjegnu u Albaniju.

U logoru “Jasenovac” je 3000 kažnjenika. U logoru “Mostar” je 2200 kažnjenika. U “Smederevskoj Palanci” je 3000 kažnjenika.

Uz spomenute veće koncentracijske logore još postoji 31 manji logor koji vode vlade jugoslavenskih republika. Procjenjuje se da je trenutno u koncentracijskim logorima 200.000 zatočenih osoba. Broj kažnjenika u zatvorima je 85.000 dok je u radnim logorima zatočeno između 100.000 i 150.000 logoraša”. Ove rane logore komunisti su zvali "dobrovoljne radne brigade".

Početkom pedesetih partizanska elita sve više uživa u vlasti, te počinju prve svađe oko imovine i žena koje sve više zahtijevaju smještaj u državne vile, zlatni escajg i uvezenu odjeću koju su vidjele u diplomatskim magazinima. Zbog toga je 1952. na kongresu komunista pred 2000 delegata general Ljubodrag Đurić sa govornice optužio šefa srpskih komunista Petra Stambolića za ljubavni odnos sa njegovom ženom. Tito je povikao; "Zaustavite tog luđaka!", ali pošto su mikrofoni bili uključeni to je čula čitava Jugoslavija u izravnom radioprijenosu. Tito je stao na stranu Stambolića pošto je i sam volio mlađe i ljepše žene, umjesto starijih partizanski. Tako se 1950. oženio Jovankom, nakon što mu je ratna priležnica Davorjanke Paunović naglo umrla. Do tada je komunistički agitrop koji je vodio Đilas od komunista tražio bračnu skrb za povijesno najzaslužnije drugarice. Međutim ni sam Đilas se nije držao onog što je propagirao pa je i sam stariju partizanku Mitru zamijenio sa mlađom Šteficom. O tome je Đilas počeo pisati pa je u časopisu Nova misao u siječnju 1954. objavio “Anatomiju jednoga morala“ gdje je izložio slučaj jedne balerine, glumice, operne pjevačice i mladenke svoga cnogorskoga zemljaka Peke Dapčevića. Nekoliko mjeseci poslije na partijskom na plenumu Đilas je optužen za liberalizam koji zbunjuje i uznemirava javnost, te je isključen iz Centralnoga komiteta.

Zbog nacionalizacije i kolektivizacije, usprkos velikim ratnim odštetama od njemačke, gospodarstvo je sve slabije te se 1957. godine Jugoslavija počinje zaduživati za potrebe uvoza. Ratne reparacije i zapadni krediti više nisu dovoljni za prehranu stanovništva, te se partija odlučuje na izvoz ljudi kako bi oni svojim donacijama hranili članove obitelji, a time i čitavu Jugoslaviju. Zbog toga dolazi do liberalizacije prelaska granice kako bi ljudi mogli otići raditi u druge države. Od sredine1960-ih preko milijun ljudi je u nekoliko godina pobijeglo na Zapad tražeći posao što je značajno smanjilo nezaposlenost.....
Видети више >>>>>>>>>>

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више

ФЕЊЕР у тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА

ФЕЊЕР у  тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ