Нема одговора

(...)

НЕМА ОДГОВОРА, ЈОШ УВЕК!

   У овом тренутку, почетком септембра 2018. године, ПОРТАЛ ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА │Портал Сазвежђе З  публиковао  је преко 16.100 разних чланака, прилога, осврта, фотографија, итд. Прототип Лексикона или Енциклопедије Заветина р а с т е! Међу толиким бројем публикованих ствари, није лако снаћи се, чак и ако сте уредник дугог памћења. Прегледајући ту грађу, те прилоге, на једној од локација Портала Сазвежђе З  налетим и на следећи текст

"...На крају, драги Мирославе, захвалан сам ти што покрећеш оно што ја нисам могао. Такође сам ти захвалан што си у мојој литератури препознао понешто од Домановића, Сремца и Станковића. Немам више времена да видим да ли ће ти Србија то уважити.Све што ја хоћу то је да још једном заталасам мртво море Српског југа, по цену новог одбацивања, сиромаштва, памфлета, пашквила, осуда. Као у време ЦРВЕНОГ КРАЉА кад сам се за кратко догодио.Остаје ми само још да те поздравим, тебе и све оне који су спремни да прихвате изазов и раздрмају земљу Страдију.Писац без адресе или са лошом адресом Иван Ивановић" ____________________= извор: Мирослав Тодоровић :  Ознаке: ЛеЗ 0000849, ПИСМО МИРОСЛАВУ ТОДОРОВИЋУ      Публиковано 22. нов. 2014. На једној од локација „Сазвежђа З“    Писац без адресе или са лошом адресом / Иван Ивановић

      Тај текст ми је послао М. Тодоровић, и ја сам га публиковао, и заборавио сам на то. И вероватно бих сасвим заборавио, да  нисам открио -  са великим закашњењем -  један бљутави, опскурни, лажљиви и опадачки маневар из правца, из кога се такво нешто најмање могло очекивати.

       Реаговао сам на свој начин: почетком јула ове године:

              Апсурдне и бесмислене оцене
              апсурдног и неуспешног писца...

Синоћ сам сасвим случајно открио један по свему апсурдан текст* апсурдног човека и писца, утемељен првенствено на неистинама, у коме су, поред осталог, колетерална штета "Браћа Лукић".    Памфлет, из кога овде доносим мало дужи одломак, написао је  - да му не понављам име, несрећни наш колега са југа Србије, кога не познајем лично; који није имао среће као писац ни са издавачима, а изгледа ни са читаоцима, због некадашње цензуре и забране једног његовог романа.  (...)...Довољан је овај  одломак  из Вашег текста, ево и мотива: коначно.           У овом одломку назире се мотив за неку врсту освете!            Облатили сте ме, као нико у последњих тридесет година, само зато што мој млађи брат, како сад видим, из вашег текста, није хтео да вам штампа  рукопис књиге "Дисидентско писмо". Што га нисте питали и зашто није хтео? И да ли је све баш тако како Ви пишете?...

       - видети више на посебној страници:  ЛЕЛЕ, ЛЕЛЕ српске паралеле...

              Очекивао сам одговор, али није стигао. А и како би, с обзиром на мотив, главни ниски  мотив, са којим је писан тај одурни и лажљиви текст споменутог "критичара" и незадовољника и писца "без адресе". Да ли сам био у праву и да ли је прави мотив за писање и публиковање такве једне памфлетске гадарије нека врста освете, тј. оно што сам тамо написао?
             Или се ради о нечем сасвим другом?

       * *
      Реаговао је и песник Александар Лукић, мој млађи брат на памфлетско смеће споменутог и колико знам, ни на то  памфлетиста није одговорио.

   среда, 04. јул 2018.
 ЛУДНИЦА СВ. ЕЛИЗАБЕТЕ / Александар Лукић ЛУДНИЦА СВ. ЕЛИЗАБЕТЕ*
  ЛУДНИЦА Св. ПРВОБОРЦА / ДИСИДЕНТСКА САГА 
    Овај живи књижевни споменик подиже се као     непролазно обележје Пропалом писцу Балкана

 Момир Шкембар предратни месар, веле, наплаћивао је, за обављени посао,  услугу клања свиња, узимањем свињског дроба. У доба мог детињства, пак, средином шесдесетих година XX века, као пензионисани партизански првоборац са отромбољеним стомаком до колена, уобичавао је да шета сеоским улицама препричавајући коме стигне своје партизанске подвиге. Ништа необично за то доба тврдог Титовог југословенског комунизма. Свако је величао и измишљао догађаје како му се прохте. Хоћу рећи, беспоштедно лагао....
     Видети више: Коло

         * *

         Видим - на тај текст, којим почиње овај осврт, "Писац без адресе или са лошом адресом - била је само једна реакција током последњих година:  ("В. Шелога28. април 2015. 14:14 - Мислим да је ово драгоцен текст. Из њега се може наслутити, бар делимично, одговор на питање: зашто је Србија оваква каква је?"). - Нисам је обрисао. Тај текст, који сам публиковао на предлог М. Тодоровића, данас, мени се чини "драгоцен", као нека врста - аргументације, потврђивања, нека врста "залета" Ивановића: "Све што ја хоћу то је да још једном заталасам мртво море Српског југа, по цену новог одбацивања, сиромаштва, памфлета, пашквила, осуда..." - Ивановић је, при том, верујем, одабрао најпогрешније мете - Браћу Лукић, стрпао их у исту врећу са... онима, са којима немају никаквих веза, ни духовних ни политичких - тј. покушао је да то учини, иако то нема никакве везе ни са стварношћу, ни са истином. И. И. је терао неку своју "књижевну политику", која и нема баше неке везе са литературом.  У том случају, лаж је била неизбежно "оружје" у писању најнижег памфлета, и чин једног очајника. Миша који се завукао у своју рупу, из које му се не виде ни бркови! А ћутање, стратегија малог лукавог човека, оног из пословица, који верује да ћутећи - одговара деветорици!
      Та врста "општења", памфлетских обрачуна, подметачина, на крају се обија о главу ономе или онима који су је и започели. "Сазвежђе З" је затворило врата не једном аутору, последњих година, који немају шта друго да раде од досаде и ишчекујући некакву књижевну славу којој нису дорасли, него су се удружили у терању једне анахроне провинцијалне у сржи "књижевне политике". Сад је то, барем мени, очигледније, него који месец раније.
       Довољно је оволико да се зна и да остане као траг.
                           Бела Тукадруз (грађанско име Мирослав Лукић)

ЛеЗ 0016154