ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

петак, 09. новембар 2018.

КРАЈ УПРАВО ПУБЛИКОВАНЕ НАЈНОВИЈЕ КЊИГЕ "ПОЛАРНА АУРОРА" , Бела Тукадруз









НАПОМЕНЕ : ГОДИНУ ДАНА ДОЦНИЈЕ
(током октобра и почетком 
новембра 2018)




Јесам ли нашао Бесове, “нижа бића тамнога Света”? Кажу да они нису “лишени наде да ће се Духовно уздићи / у некој далекој будућности, / да ће се ослободити прљавштине и злобе / идући дугим путем / развића под руководством Виших / Духовних Учитеља Златнога Пута”?
Или сам само на трагу, не толико лепоте, колико нечега што није апсолутно, зла будућега, које се пројављује неразвијеношћу и незнањем?
Ко су данас прави властелини Тамних Светова: тамни Леги, тамни Арлеги и Кошћеји – Кнезови Таме?
Могу ли нам помоћи следећи стихови данас, како их разумети?
Они су поникли у исконској Тами,
када су у њихове Светове доспеле
честице Велике Инглије,
Првостворене Животородне Светлости.
Међутим, њихово активно развиће почело је
у време Велике Асе,
у тим тамним Реалностима,
када су у њих упала семена Древнога Знања,
када је скинуо Заштитне Печате
са Скривене Древне Мудрости
Света Арлега Чернобог.
Стекавши Древно Знање Света Арлега,
неколицина из Реалности Светова Таме
истог тренутка су отпочели борбу са Маглом и Тамом
и започели свој успон у врхове
по Златноме Путу.
..................................
...............................
Међутим, мада су имали моћ
и Древно Знање,
нису се научили да разликују Добро и Зло,
носећи у себи неуништене честице
исконског првобитног мрака.
Начело власти, принуде
и потчињавања прожима
све Тамне Светове и Реалности.
И тај неприлични принцип
покушали су они да уведу у приграничне
са Светом таме области,
у које су спадали Чертоги Макоши,
Раде и Расе,
а такође и Рукав Чертога Свате,
где се налази наше Јарило-Сунце
и наша Мидгард-Земља.
Све то довело је до почетка
нове Велике Асе.
То се догодило зато што
Арани нису пропуштали Тамне
у врхове Златнога Пута,
предлажући им да се најпре преобразе
у Светле, и због тога су повукли Границу
кроз Земље Света Јаве.
......................................................
......................................................


У времена нове Велике Асе
тамне су истерали из свих Земаља
које су се налазиле у Чертогима Макоши,
Раде и Расе, и зато је Пут
тамних Духова и Душа
сада пролазио само
кроз Свет Људи
који живе на Земљама
у Рукаву Чертога Свате,
и само кроз Свет Људи
постало је могуће уздизање
ка врховима Златнога Пута.
Нарочито важну улогу почела је
да има Мидгард-Земља, која се налази
на средини између Светла и Таме.
Због тога Тамне Силе су решиле
да бесовима дају власт над људима.
И ето зашто се на Мидгард-Земљи
води борба између Тамних и
Светлих Сила,
у којој учествују људи
различитих Родова и Народа.
...................................
.....................................
.................................…
............................................
............................................
На позив Благородног Белобога
откликнули су се само Чувари
Скривене Древне Мудрости
Светова Почетака
а такође и сви Богови-Заштитници
из свих Виших Светова и Реалности.
И окружили су они цео Свет Арлега
дебелом енергетском куполом
Леденог Ћутања,
и отпочела је Велика Аса
међу Светлим и Тамним Силама,
а у Световима се зауставило време.
Велика Битка захватила је многе Земље
Светова Јаве и Наве,
од самог Пакла до Света Нирване.
...................................................
...................................................
Али нису пожелели Благородни Арлеги
ни да учествују у Великој Аси,
ни да се боре против Богова-Заштитника
из свих Виших Светова и Реалности,
а ни да унутар дебеле енергетске куполе
Леденог Ћутања
сачињене Чуварима
Скривене Древне Мудрости
Светова Почетака да остану.
Својим вештачким Сунцима
растопили су они налегајући део
куполе Леденог Ћутања
и спустили се у Свет Лега
и у ниже међусветове,
а Чернобог, такође не желећи
унутар куполе Леденог Ћутања да остане
спустио се и нашао себи уточиште
у Свету Тамних Арлега.
.....................................
Од почетка Велике Асе
над Светом Арлега
као да се узнео Белобог,
јер је ујединио зовом својим
Светле Силе и повео их у борбу
против ратника Тамних Светова.
Побеђене Тамне Леге
и Тамне Арлеге
слали су у Светове
из којих су дошли
узевши од њих велику заклетву
да неће нарушавати Законе успињања
по Златноме Путу Духовног Развитка
установљене Богом Сварогом.
Само су се Кошћеји, владари Пакла,
са остацима својих војски устремили
ка пролазу у куполи Леденог Ћутања
који су направили Благородни Арлеги.
И сакрили су се у Паклу своме, знајући
да Светле Силе не залазе у
туђе Светове и Реалности,
носећи на заставама својим Ознаке Рата.

.....................................................
........................................................
По вољи Сварога Богови-Заштитници
из свих највиших Светова и Реалности
саградили су Границу
која дели Светло и Таму
како не би могле Силе Тамне да продиру
у Светле Земље Сварге Велике.
Границу су повукли по Земљама у Јави,
да би оделили Светло од таме Света Наве.
Јасна граница разделила је
све Реалности Наве,
а Тамну Наву спустили су испод Јаве.
Јава се ширила, расла и јачала,
прекривши собом све пролазе до Пакла.
А такође и за Тамне Арлеге и Леге,
који су се против Белобога борили
и у Сварги Пречистој зло чинили.
......................................
.....................................
Јава безгранична, као међа делила је
Свет Пакла и Таме
где управља сила,
од Мудрости Древне Света Познања
где Савест управља, а не сила.
Али тамне силе, окусивши Знања,
свој поглед управљају ка Световима Стварања.
.........................................
...........................................
.........................................…


Враћали смо се са гробља, градског (Ulricehamn, Лука краљице Урлике), и баш кад смо скренули, у једну кафетерију да нешто попијемо (успут) проломила се застрашујућа грмљавина невидљивих бомбардера. Швеђани нису обраћали пажњу. Док сам ја искривио вратпокушавајући да ухватим погледом то чудовиште (они су знали о чему се ради, а ми не. Последњих дана нисмо читали новине, само Сантије Перунове Веде, никакве вести о војним маневрима у Норвешкој). Онда смо, застали, успут, после кафетерије, да погледамо неке каменове, који су означавли да је ту крај пута, пре скоро двадесет векова било гробље, када су бомбардери поново загрмели и убрзо су се зачуле експлозије. Учесници маневра користе и шведски ваздушни простор. Шта се дешава? Је ли, можда, почео рат? Рекао сам, као човек који је преживео бомбардовање Србије 1999, да бегамо, у заклон, у коме сам опет читао Веде. Не Црњанског.
Веде сам читао поново, тј. КЊИГУ СВЕТЛОСТИ, Харатју Трећу и Харатју Четврту. Оне су постале, постепено, не само откровење, него и нека врста заклона. Јава безгранична, што као међа дели од Света Пакла и Таме, где управља сила… Свет је данас на ивици провалије, као никада раније – тамне силе, идентификоване, окусиле су Знања, која могу сатрти људску расу. Где да побегне, и склони се од чудовишта, Данашњи човек, осим на неку другу планету? Али, како да - ма ко - оде на неку другу безбеднију планету у космосу, чак и они најбогатији милијардери - кад нема специјалних летећих машина земаљских Вајтмана? Једноставно, тешко сам се одупирао невеселим размишљањима, тужним помислима и узнемирујућим аналогијама. Свет и Европа све више подсећају на свет Пакла и Таме, где управља Сила, која Бога не моли.
Налазио сам утеху читајући Веде, подвлачио стихове, као на пример, ове: У времена нове Велике Асе / тамне су истерали из свих Земаља…Који су ми се чинили пророчки.
Светови, по Златном Путу распоређени,
то су они о којима се говори
у древним Ведама.
Ако је Свет Људи четвородимензионалан, онда Светови,
постављени по Златном Путу,
имају следећи број димензија:
Свет Лега – 16,
Свет Арлега – 256,
Светови Арана – 65 536,
Свет Сијања – 65 536 2
Свет Нирване – 65 536 4
Свет Почетака – 65 536 8
Свет Духовне Силе – 65 536 16
Свет Познања – 65 536 32
Свет Хармоније – 65 536 64
Свет Духовне Светлости – 65 536 128
Свет Духовног Достојанства – 65 536 256
Свет Закона– 65 536 512
Светови Стварања – 65 536 1024
Свет Истине– 65 536 2048
Светови Заштитника – 65 536 4096
Постоје и Светови међупросторни:
са пет, седам, девет, дванаест и
мањих по броју димензија.
На крају Сварге пролази Граница
иза које почиње
Величанствени Свет Праве.
Поред Хармоничних
и међупросторних Светова
распоређених по Златноме путу,
постоје и сродне Реалности:
времена, пространства, лутајућих Духова,
променљивих облика, сенки,
звукова, цифара, Свет Таме,
који се назива и Паклом,
бездан, у коју су ушле најтеже
честице првобитног мрака.
..........................................
..........................................
Светови, по Златном Путу распоређени,
више су усклађени и довршенији
у својим пројавама од
Реалности у међупросторима:
тако, иако у Реалности са пет димензија
има више могућности
за развитак Духова
него у нашем Свету Јаве,
због вечите неурођености
у Реалности пет димензија често
се пробијају и распрскавају честице првобитног мрака.
.........................................
............................................
Као пример пространстава и реалности
мањих по броју димензија
могу послужити Светови звукова,
сенки, одраза у огледалу,
вечно мењајућих облика,
где се непрестано догађају преокрети.
Тамо цветић у тренутку
може постати Свитак Харатје,
потом црвић, зрно пиринча и тако даље.
И сви ти Светови и Реалности
уопште нису распоређени одвојено једни од других
већ један другог прожимају.
Тако да тамо, где у једној Реалности
ударају велики морски таласи,
у другој реалности шуми шума
или се уздижу високе планине
покривене вечитим снеговима.
...................................................


Каква су ово Времена? Злослутна? На каквом смо путу ми, народи Европе, или света уопште узев? Крај Златнога Пута, или далеко од њега, у мрачним амбисима, или на неким пустим границама између светова? Или ми, као појединци и светови, уопште нисмо распоређени дуж Златнога Пута, већ се налазимо у неким неописивим међупросторима, несавршени и несрећни, испуњени стравом и окружени спутаношћу? Ограниченошћу четвородимензионалног виђења?
* * *


Шта ме овамо, поново, доводи - Црњански? Или интуиција? „Северни анђео“? Или једна Контеса, која до тога не држи?
Сведенборг?
Или некакво другачије Духовно Учење, посвећених Жреца, који су веровали да је „Свет Јаве који нас окружује, / Свет Жутих Звезда и Сунчев систем, / само зрно песка у Бесконачној Васељени. / Да постоје беле Звезде и Сунца, / плаве, љубичасте, ружичасте, зелене / Звезде и Сунца у бојама / које су нама непознате, / нашим чулима недоступне. / И бесконачан је њихов број, / бесконачна је њихова разноликост, / бесконачна су пространства која их деле. / И сви ти разнолики Светови - / само су Ватрени светионици / који стоје на прилазу у Чертог Створитеља, / чије је име – Велики Ра-М-Ха. / А сви ти разнолики Светови - / нису ништа пред другим Световима, / који се налазе ван наше Васељене / и опет је безгранично велики њихов број / и неизмерно велика њихова разноликост...“


* * *
Не бих умео да опишем лепоту шведске земље, лепоту језера, шума и камена, свуда расејаног, нарочито по неким гушћим шумама четинара, као да их је бог силном снагом разбацивао док се поигравао као младић.


* * *


Јуче смо посетили место у коме је Контеса (назовимо је овде тако) становала до одласка у пензију. Враћали смо се из Улицехрама, и свратили смо до Е. И тако, возећи се према Транему, ишли смо путем који је вијугао брегом са кога се отварао ванредан поглед на језерo Tolkenовде би требало да дођеш у пролеће, мај – јун, нисам видела нешто лепше на свету! И зато сам заволела Шведску. Било је туробно, само што не почне киша, није се видело далеко као по сунчаном дану. Стигли смо до једне раскрснице, пут је скретао лево према једној протестанској црквици на брегу. - Сећаш ли се те цркве, препознајеш ли ове храстове? – упитала ме је.

Не. Први пут их видим. – Али слала сам ти фотографије? – Можда си слала Мити? Можда си Миту доводила овамо?
Да, та црква протестанска, пред којом смо се зауставили, била је на једном брегу, на пар стотина корака изнад раскршћа, видео сам – саграђена је пре сто година, 1918. А делује очувано, као да је саграђена пре двадесетак година…
По повратку у Х. Читао сам Перунове веде, поново, тј. покушавао сам да читам, али сам у једном тренутку осетио подстицај да нешто забележим о садашњем времену – и писао сам нешто, служећи се алузијама. И тако сам заспао. Сањао сам много више него што могу да се присетим. Сањао сам - између осталог - Преминулу ** (пре више од две године) као живу. Иде испред мене и зове ме да ми покаже своју нову кућу. Полазим за њом и улазим у некакав подрум узан и пун мозаика, али не видим ** - она је, заједно са својом ћерком, већ изашла кроз прозор, и уз помоћ мердевина попела се на кров. Довикује ми да дођем горе. Ја провирујем кроз прозор, али се не усуђујем да кренем за њом, горе. Јер је прозор висок као кров оне протестанске цркве коју сам видео минулог дана... И тако се будим. Пробудивши се у мраку покушавам да докучим смисао тог сна. ** нисам сањао дуго, не одмах после смрти. Ни након што смо јој дали по обичајима „годину“. Врло ретко сам је, дакле, сањао, и прилично нејасно минулих месеци. Да ли ми се ** јавила у сновима зато што се коначно њена душа „ослободила“ гроба и винула „горе“, међу звезде, тј. симболично на кров њене „нове куће“? Можда.
                                        (31. октобар 2018. Поподне. Околина Borasa)


(Недавно) * Контеса , последњих дана ужива да ми контрира. - Побесни кад споменем краља, ма кога, кад прецењујем неке облике владавине. Али зар није природно да људи - говорим о већини људи која сања о краљу и чезне да то постане - одаберу једног на јави, који ће га оличавати? - Зашто бих ја сањала неког краља или краљицу, када сам рођена као грофица? Хајде, реци ми?
Повлачим се у ћутање, мада бих је најрадије упитао зашто се не упише у неку левичарску партију?



Милановић је седамдесетих и осамдесетих боравио у Шведској, преко школских распуста, на некој врсти привременог рада, који су му омогућили његови рођаци, гастарбајтери, који су се веома снашли у Штокхолму. Причао ми је о тим боравцима, последњих година, када је сазнао да је мој старији син стоматолог научио шведски како би могао да ради у Шведској. Међутим, Швеђани радо и лакше примају Хрвате, лекаре и друге раднике из других држава ЕУ, само не из Србије... Али ја га нисам пажљиво слушао, тј. слушао сам са неверицом. Милановић се није либио и тежих послова у Шведској, сезонских и повремених, како би дошао до новца за издржавање своје породице и изградњу куће. Шта га је одушевљавало у Шведској? Природне лепоте? Шведски сељак? Стандард?... никад га нисам питао. Понекад, кад ме обузму несанице, свашта ми пада на памет… И присећам се једног предања које сам чуо на крајњем северу Шведске, иза Кируне, где смо ишли прошле зиме да присуствујемо сензацијама поларне светлости, како тамо локални житељи верују да су поларна светлост игра или скуп душа преминулих са ове планете који се ту скупљају као на каквом планетарном вашару (…) Можда и душа покојног српског писца Милановића, Бог да му душу прости, хрли тим северним просторима према Арктику и просторима потопљене Хипербореје на сабор душа?


* * *
Од преко стотинак хиљада шведских језера, посетио сам више од двадесетак језера – више од броја прстију које имам на обе руке и ноге. Данас ми се, на пример, учинило усред борове шуме да је она, густа и сеновита, вилински свет. Постоји скоро неизрецива лепота шведске природе, природна лепота, понекад немогућа као гранитни облак који је ко зна пре колико милиона година ту пао и разбио се на громаде које је време оденуло у кудраву маховину. Пуштам да ме води кроз дворане Бабљег лета, као кроз неописиве сале галерија, од којих ниједна није иста као она претходна…







* * *
Неки Светови или Васељене
са једнаким бројем димензија
постоје једни поред других,
док у исто време Реалности
задиру једна у другу.
Али, како имају квалитетно
различита чула
или различите облике и услове живота,
становници тих Реалности
које постоје у истој
мерно-просторној структури
не сударају се међусобно
и понекад чак и не подозревају
да постоје они други.
.....................................
И у свакој таквој Реалности постоји
њена Природа, тече њено Време,
постоје њени сопствени Закони
прирођени само тој Реалности.
Многе од тих Закона
човек који живи у нашем Свету Јаве
тешко може опазити,
јер се они не уклапају у општеприхваћене
оквире човечијег опажања,
у оквире овог облика постојања,
а због тога човеку
постаје неразумљив и смисао
Закона туђих Реалности.
..............................................
Упознавање околног света Природе
и свог унутрашњег Света
доводи човека до спознавања себе
као неотуђивог дела Васељене.
И ако се то сазнање допуњује
умећем стварања, то отвара
пред човеком могућност да упозна
не само свој Свет Јаве,
него и друге Светове и Реалности,
које некад леже иза прага
човечјег опажања и разумевања.
...................................
Прелазак у други Свет или Реалност
могућ је, али је за то неопходно
преступити праг, који
је повезан са губитком тела у датој мерности.
Такав прелазак у Свету Јаве
људи зову смрт.
Ако се Виша бића других Светова и
Реалности појаве у овом Свету,
они овде почињу да опажају
не на свој првобитни, стварни начин.
већ на начине опажања овога Света,
који су једино доступни
његовим житељима и становницима.
Што је сложенија структура неког Света
или Реалности на одређеној
тачки Златнога Пута,
утолико његови житељи имају
више изгледа да се истакну
у сазнавању мање сложених
Светова или Реалности.
............................................
У подножју Златног Пута
налази се Свет Људи, и
уздигнуће човека у Виши Свет
или Вишу Реалност могућ
је једино као резутат Духовног Развитка.
Због тога су у Свет Људи долазили Богови
и долазе Учитељи човечанства.
То су бића Вишег
реда сложености, која се
спуштају ради руковођења
и предаје Виших Знања и Заповести.
Јер, ето, на развитку Духовне
и Душевне суштине човечије
не ради само сам човек,
већ и Васељенске Силе које узвисују
човека или коче
његово Духовно и Душевно развиће.
...............................................
Уздизање житеља
из једне Реалности у другу, Вишу,
не мора увек да буде постепено.
Ако у свом развитку личност
добије могућност да се приближи
поимању сложености
најближег Хармонизованог Света
на Златноме Путу, то ће га
скоковито пренети у тај Виши Свет,
заобишавши разноразне међудимензионалне
Светове и Реалности.
Судбина сваког Духовног бића
у много чему зависи
од Богиње Карне, која помаже
или успорава његов развитак
и опажање принципијелно нових
структура и облика Виших Светова.

......................................
Ослободивши се физичког тела,
личност бира ону Реалност
која најбоље одговара њеном
Духовном и Душевном развоју.
Те Реалности се односе
према полазној Реалности
као и њихови одговарајући
положаји на Златноме Путу,
али у њима представљени
структурни облици и садржаји
другачије су међусобно спојени.
Ништа у Васељени не омета
узношење Духа, осим њега самог.
Доспевши у одређену област Сварге,
у зависности од сопственог нивоа
Духовног развића,
личност почиње да живи
по Законима Света те Безконачности….


* * *
Шта је, у ствари, тражио Црњански на северу Европе? Хипербореју? Различити народи различито су називали Даарију – Свету земљу која се налазила на континенту који је потонуо у Северном океану. Арктида, Северна Арктогеја. Хипербореја.
Шта је нашао?
Нигде не спомиње Велику Асу – небеску битку између Светлих и Тамних Сила. Јер је Древно Знање било скривено.
Пише о Данској и Шведској, о Шпицербегену, о својим путовањима. О злу које стеже свој обруч око Југославије.
Књигу “КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА I-II” неки су читали као збирку есеја, неки као роман. То је, можда, једно од најбољих позних дела Црњанског, али
то није књига о апсолутном, већ о нечем сасвим другом. То је једно сасвим дирљиво сведочанство - о авети Другог светског рата, из угла дипломате и песника, акредитованог у Италији. Прича човека који ће после бомбардовања Београда и окупације Краљевине Југославије кренути са супругом у неизвесно изгнанство које ће потрајати дуго. Црњанскови Хиперборејци нису митски јунаци Веда, већ сасвим други.
А шта ја тражим? Бесове? На правом или, можда, на погрешном месту?








  _______________
       * Књига је ових дана публикована у Библиотеци МАНУСКРИПТ, која је отворена само за позване чланове и претплатнике. (Годишња чланарина у години која долази остаје иста, као и у 2018 - 2000,00 РСД.)



Afrički migrant: Najviše se radujem uništenju Europljanki! Pokorit ćemo ...

субота, 03. новембар 2018.

Na 14.000 Metara Ispod Zemlje Snimljeni Ljudski Glasovi













ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ
Почетак Прве филипике. - Стара и ретка књига. Београдско издање из 1912. Српска књижевна задруга.

ДУКАТ (рашљари)

ДУКАТ (рашљари)
Сајт Александра Лукића (1957 - )

Непозната Србија