(...)
(...)
Још увек цвета у песку, у кругу нашем, твоја, наша јагорчевина, драга моја.
Упркос мразевима, мећавама, јесењим кишама, леденим, и арлаукању шакала око нашег имања, и брундању авиона сејача отрова.
И чини се да ће то тако бити и до оних најстуденијих мразева око Светог Јована, од - чини ми се - овог јутра до пролећа, и све чешће помишљам и почињем да верујем - до Вечности.
Шта то држи тај цвет?
Неизрецива тајна.
Бог, молитва и анђели.
Космос - видљиви и невидљиви.
Савршена мера. Пехара који се пуни одоздо до рубова својих преко којих се напуњен прелива енергијом необјашњивог аутомата у све остало и шири се Горе...До савршенства и бесконачности...
До Трећег неба...
(17. децембар 2021 ,09:33 ч.)
Нема коментара:
Постави коментар