Посећеност у реалном времену

FLAG counter

Flag Counter

ФРЕСКЕ

ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА

ПОРУКА ЗАЧОВЕЧАНСТВО / Тодор Пештерски

МИРОСЛАВ ЛУКИЋ - YOUTUBE


Канал ЗАВЕТИНА


Статистика Члан од 01.08.2010. — .203.231 приказа, преко 500 нумера, (28. 09. 2021) (Ажурирање месечно)


ДУБОКА САМОЋА



( ....)




4. XII 73.

Дуго нисам могао да се средим тог поподнева; хтео сам да читам, али сам мислио на концерт Вивалдија, који ћу вечерас пропустити, путујући са шверцерима фармерки for Italy. Помишљао сам да телефонирам М-ну и замолим га да ми сачува један програм - онога што ће бити извођено на том концерту. Затим, тај пут; дошао је нагло (у друштву Црногораца и Мораваца). (Имам утисак да нотирам сасвим безначајне ствари; мој отац је стигао у Трст при крају Другог светског рата, као официр; ја - као потенцијални шверцер. Много тога сам одложио на неодређено време; семинарски рад о "Дневнику о Чарнојевићу", оставио сам за неко друго време. Сећао сам се како ме је на часовима проф. Вученов гледао са дивљењем и говорио да што више пишем...
  Нешић и још два млада књижевника стојали су на ходнику крај прозора. Неш ме поново питао: "Идемо ли for Italy?" Затим нам је пришао неки високи младић у зеленој ветровци и упитао ме без увода:"Јеси ли освојио Жизелу?" Пошто нисам сматрао за сходно да одговорим сасвим непознатом типу на ту врсту индискретног њушкања, он се извинио. У студенсткој мензи сретох једну познаницу чијег брата добро познајем. Чуо сам да је пао на једном од тежих обимних испита, али то нисам спомињао. Ручао сам за столом за којим је већ седела једна црномањаста бруцошкиња са очима као у срне.
    ...Сад је тачно петнаест часова, и ја осећам топлину у души од оног руменог домаћег вина (које ми је брат донео недавно).  До поласка на факултет има скоро читав сат, тамо ме чека Неш. Ево, нестаде и светла. У соби је полутамно, као у тужној души Дантеовој док писаше Vita Nuova.....

        ______
              * = извор: Из необјављених забележака (1973)

          ЛеЗ 0015979





                                        
ДУБОКА  САМОЋА

ДЕЦЕМБАР 1973.

Препознаћете их међу хиљадама, то су махом сањари, потенцијални месечари, они који су главом лупили о зид. Њихов поглед је таман, пун дубоког саучешћа. У парковима, у бископским салама, у аутобусима, на концертима, где врви од разноликог и леполиког света. Заљубљени су у неку узвишену лепоту у себи, готово апстрактну: живећи један сасвим прозаичан живот пун летаргије, они сањају о некој лепотици, о богаству и слави, а немају храбрости, кад се нађу са неком лепотицом у очи, да нешто предузму. Сањају о великим љубавима и делима, а када треба да их изврше повлаче се још дубље у себе и своју инфантилну  самоћу...

Бедни људи? – Зашто их данас игноришу писци, осим ређих? Своју срамоту они чувају као богаташи своје богатство.
Своје поцепане чарапе, закрпљене кошуље, пробушене старе ципеле.
Беда се вуче улицама и улази у предграђа, у ниске сиве домове, у сетне очи, у тужна срца, у  духовни ћумез.
Беда се враћа на свој престо, стрпљиво.
Беда се вратила...

Погледајте оног усамљеног младића (највероватније сиромашног студента из провинције) како корача полако у касне сате низ улицу Маршала Тита и с времена на време баца поглед горе, где се у диму и зимској магли назиру два-три црна турбана неке старе зграде и жућкасти Месец. Он корача полако вероватно са биоскопском картом у џепу према једном од оних најдоступнијих облика јефтине сиротињске забаве (тзв. Мека филмска порнографија)....

Је ли могуће да никоме више бедни људи не задају бол? Је ли могуће да су вратили све оно што другима дугују?  Је ли могуће да сад воле с в е ?
Не, није могуће. 

Поезија савремених „песника“ (бедника који су себе прогласили „неосимболистима“) била ми је страна због тако одурног култа патетике и уопштавања, смешног подражавања „великих“.




2. XII 73.  Пишући ове редове ја осећам силну снагу. Ево савршенства јачег од мене, које долази да у мени загосподари...

ПРИБИРАЊЕ. Већина свега овога, ма како то било названо, треба да буде доследно сакупљање макар остатака свега што сам некада имао. Ту сам, у томе, једном речју, поново нашао све оно што ми је на крају било једино остало...

Зашто да окружујем свој живот  са литературом, да га удешавам као роман или трагедију, када је он изнад свега тога?  Зашто ме најмањи несклад вређа, и зашто никада нећу прихватити савремени начин на који поступају мушкарци  са женама које су им припадале? – Је ли то кобни утицај књига које сам прочитао у детињству? Или је то сасвим природни рефлекс морала оних међу којима сам одрастао?...

- Ти ниси леп, или ниси леп у оној мери  у којој је леп архајски торзо Аполонов, а то значи да ће тебе многе лепотице мимоићи, поред тебе прозујати, као поред црног бора на пропланку. Твоја незгода је у томе што ти ниси, драги мој, ни ружан.  Као млади Лав Толстој. Али ни леп као Ричард Чембрлен...Ти имаш лепе сјајне црне очи... Њихово тамно ћутање баца ме понекад у очајање, али то ме истовремено и привлачи неком сјају црног поноса...
То није говорила љубавница. Већ пријатељ.
После толико година и доживљаја, ја се сећам само *

* * *

2. XII  73.  - Под белим ресама први снег скрива златно лишће бреза и бакарне лепезе горуна. Душа - о којој знам исто што и Толстој  - душа, која жели близине Божје, готова је да воли све: чаробне беле шуме, титраве врхове брегова и реке под дебелим ледом, по којем се клизају сеоски дечаци са шубарама наушницама и играју тзв. "свињице". "Свињице" - опасна игра по леду са једном округлом дрвеном лоптом величине песнице коју белим тојагама од сувог багрема дечаци гоне према једном удубљењу у леду ("казану"). Око  "казана" у кругу чији пречник није већи од пет метара, пробушене су мале рупице, у којима играчи држе врхове својих белих тојага. "Свињар", онај који "свињицу" гони у "казан", стоји ван овог круга и "свињицу" гура према "казану".  Играчи задржавају "свињара", али истовремено пазе  да их "свињар" не превари и гурне врх своје тојаге у њихову рупицу.  Ако је свињар вешт и брз, он успе лако да утера "свињицу" у "казан" и тад наступа  м е н а: "свињар" ставља врх своје тојаге  у рупицу најближег играча, овај ставља врх своје тојаге у прву слободну рупицу - а онај који остане без "рупице",  преузима тешку улогу "свињара", и игра се наставља. Понекада неко пропадне кроз лед. Брзо га извуку на обалу, скину одећу са њега и припале велику ватру под црним врбама и јањевима, задиркују га голог док му суше одело.. "Могло је свашта да се деси..."

___

    *  Прецртано  "После свега, ја се сетим болног смешка увелости благе - тј. божанствене срамежљивости патње... особе која ми је то говорила и ређала на храпаваом лишћу дивље јагоде убране  крај путањице уз брег... "

           ЛеЗ 0015940
                                                        
   


Нема коментара:

Pljačkaške operacije Ozn-e, Udba-e, Kos-a i SDB-a

....

Logor “Gredjani” je koncentracijski logor s 6000 kažnjenika koji rade na raskrčavanju šuma udaljenih osam kilometara. Kažnjenici su buržujski trutovi, intelektualci, bivši industrijalci, komercijalisti… Većina su bosanski muslimani.

Logor “Bela Crkva” je rezerviran samo za političke zatvorenike. Dnevna porcija hrane je 150 grama kukuruznog kruha i 350 grama ukuhanog bilja.

Koncentracijski logor “Botovo”, blizu mađarske granice rezerviran je za one kažnjenike koji su varali na državnom otkupu namirnica i nisu isporučili dodijeljenu im količinu. Logoraši rade na utvrđivanju granice prema Mađarskoj i iskapanju protutenkovskih rovova.

Logor na “jezeru Scutari” (Skadarsko jezero) ima 10000 logoraša uglavnom osuđene kao konformiste iz Crne Gore i južne Srbije. Svi rade na drenažama i žive pod šatorima nedovoljno odjeveni i stalno u vodi. Postotak umrlih je ogroman. Prošle je godine 65 logoraša ubijeno prilikom njihova pokušaja da pobjegnu u Albaniju.

U logoru “Jasenovac” je 3000 kažnjenika. U logoru “Mostar” je 2200 kažnjenika. U “Smederevskoj Palanci” je 3000 kažnjenika.

Uz spomenute veće koncentracijske logore još postoji 31 manji logor koji vode vlade jugoslavenskih republika. Procjenjuje se da je trenutno u koncentracijskim logorima 200.000 zatočenih osoba. Broj kažnjenika u zatvorima je 85.000 dok je u radnim logorima zatočeno između 100.000 i 150.000 logoraša”. Ove rane logore komunisti su zvali "dobrovoljne radne brigade".

Početkom pedesetih partizanska elita sve više uživa u vlasti, te počinju prve svađe oko imovine i žena koje sve više zahtijevaju smještaj u državne vile, zlatni escajg i uvezenu odjeću koju su vidjele u diplomatskim magazinima. Zbog toga je 1952. na kongresu komunista pred 2000 delegata general Ljubodrag Đurić sa govornice optužio šefa srpskih komunista Petra Stambolića za ljubavni odnos sa njegovom ženom. Tito je povikao; "Zaustavite tog luđaka!", ali pošto su mikrofoni bili uključeni to je čula čitava Jugoslavija u izravnom radioprijenosu. Tito je stao na stranu Stambolića pošto je i sam volio mlađe i ljepše žene, umjesto starijih partizanski. Tako se 1950. oženio Jovankom, nakon što mu je ratna priležnica Davorjanke Paunović naglo umrla. Do tada je komunistički agitrop koji je vodio Đilas od komunista tražio bračnu skrb za povijesno najzaslužnije drugarice. Međutim ni sam Đilas se nije držao onog što je propagirao pa je i sam stariju partizanku Mitru zamijenio sa mlađom Šteficom. O tome je Đilas počeo pisati pa je u časopisu Nova misao u siječnju 1954. objavio “Anatomiju jednoga morala“ gdje je izložio slučaj jedne balerine, glumice, operne pjevačice i mladenke svoga cnogorskoga zemljaka Peke Dapčevića. Nekoliko mjeseci poslije na partijskom na plenumu Đilas je optužen za liberalizam koji zbunjuje i uznemirava javnost, te je isključen iz Centralnoga komiteta.

Zbog nacionalizacije i kolektivizacije, usprkos velikim ratnim odštetama od njemačke, gospodarstvo je sve slabije te se 1957. godine Jugoslavija počinje zaduživati za potrebe uvoza. Ratne reparacije i zapadni krediti više nisu dovoljni za prehranu stanovništva, te se partija odlučuje na izvoz ljudi kako bi oni svojim donacijama hranili članove obitelji, a time i čitavu Jugoslaviju. Zbog toga dolazi do liberalizacije prelaska granice kako bi ljudi mogli otići raditi u druge države. Od sredine1960-ih preko milijun ljudi je u nekoliko godina pobijeglo na Zapad tražeći posao što je značajno smanjilo nezaposlenost.....
Видети више >>>>>>>>>>

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више

ФЕЊЕР у тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА

ФЕЊЕР у  тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ