Укупно приказа странице

ПРЕВЕДИ - Translate

(Заветине, Лукић)

(Заветине, Лукић)
КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. За све остале - приступ није дозвољен. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио (до краја текуће године) слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.

ДОКУМЕНТАЦИОНО ИНФОРМАЦИОНИ ЦЕНТАР ЗАВЕТИНА

ДОКУМЕНТАЦИОНО ИНФОРМАЦИОНИ ЦЕНТАР  ЗАВЕТИНА
ДИЦ-а. Документационо информативни центар ЗАВЕТИНА. Дигитална библиотека. Годишња претплата обавезна

КЊИЖЕВНА ФИЛОКСЕРА (Забавник)

Оркестар СУЗ

Оркестар СУЗ
За свадбе и сахране

БОГОМОЉКА:филмски канал

ДУБОКА САМОЋА



( ....)




4. XII 73.

Дуго нисам могао да се средим тог поподнева; хтео сам да читам, али сам мислио на концерт Вивалдија, који ћу вечерас пропустити, путујући са шверцерима фармерки for Italy. Помишљао сам да телефонирам М-ну и замолим га да ми сачува један програм - онога што ће бити извођено на том концеру. Затим, тај пут; дошао је нагло (у друштву Црногораца и Мораваца). (Имам утисак да нотирам сасвим безначајне ствари; мој отац је стигао у Трст при крају Другог светског рата, као официр; ја - као потенцијални шверцер. Много тога сам одложио на неодређено време; семинарски рад о "Дневнику о Чарнојевићу", оставио сам за неко друго време. Сећао сам се како ме је на часовима проф. Вученов гледао са дивљењем и говорио да што више пишем...
  Нешић и ош два млада књижевника стојали су на ходнику крај прозора. Неш ме поново питао: "Идемо ли for Italy?" Затим нам је пришао неки високи младић у зеленој ветровци и упитао ме без увода:"Јеси ли освојио Жизелу?" Пошто нисам сматрао за сходно да одговорим сасвим непознатом типу на ту врсту индискретног њушкања, он се извинио. У студенсткој мензи сретох једну познаницу чијег брата добро познајем. Чуо сам да је пао на једном од тежих обимних испита, али то нисам спомињао. Ручао сам за столом за којим је већ седела једна црномањаста бруцошкиња са очима као у срне.
    ...Сад је тачно петнаест часова, и ја осећам топлину у души од оног руменог домаћег вина (које ми је брат донео недавно).  До поласка на факултет има скоро читав сат, тамо ме чека Неш. Ево, нестаде и светла. У соби је полутамно, као у тужној души Дантеовој док писаше Vita Nuova.....

        ______
              * = извор: Из необјављених забележака (1973)

          ЛеЗ 0015979





                                        
ДУБОКА  САМОЋА

ДЕЦЕМБАР 1973.

Препознаћете их међу хиљадама, то су махом сањари, потенцијални месечари, они који су главом лупили о зид. Њихов поглед је таман, пун дубоког саучешћа. У парковима, у бископским салама, у аутобусима, на концертима, где врви од разноликог и леполиког света. Заљубљени су у неку узвишену лепоту у себи, готово апстрактну: живећи један сасвим прозаичан живот пун летаргије, они сањају о некој лепотици, о богаству и слави, а немају храбрости, кад се нађу са неком лепотицом у очи, да нешто предузму. Сањају о великим љубавима и делима, а када треба да их изврше повлаче се још дубље у себе и своју инфантилну  самоћу...

Бедни људи? – Зашто их данас игноришу писци, осим ређих? Своју срамоту они чувају као богаташи своје богатство.
Своје поцепане чарапе, закрпљене кошуље, пробушене старе ципееле.
Беда се вуче улицама и улази у предграђа, у ниске сиве домове, у сетне очи, у тужна срца, у  духовни ћумез.
Беда се враћа на свој престо, стрпљиво.
Беда се вратила...

Погледајте оног усамљеног младића (највероватније сиромашног студента из провинције) како корача полако у касне сате низ улицу Маршала Тита и с времена на време баца поглед горе, где се у диму и зиомској магли назиру два-три црна турбана неке старе зграде и жућкасти Месец. Он корача полако вероватно са биоскопском картом у џепу према једном од оних најдоступнијих облика јефтине сиротињске забаве (тзв. Мека филмска порнографија)....

Је ли могуће да никоме више бедни људи не задају бол? Је ли могуће да су вратили све оно што другима дугују?  Је ли могуће да сад воле с в е ?
Не, није могуће. 

Поезија савремених „песника“ (бедника који су себе прогласили „неосимболистима“) била ми је страна због тако одурног култа патетике и уопштавања, смешног подражавања „великих“.




2. XII 73.  Пишући ове редове ја осећам силну снагу. Ево савршенства јачег од мене, које долази да у мени загосподари...

ПРИБИРАЊЕ. Већина свега овога, ма како то било названо, треба да буде доследно сакупљање макар остатака свега што сам некада имао. Ту сам, у томе, једном речју, поново нашао све оно што ми је на крају било једино остало...

Зашто да окружујем свој живот  са литературом, да га удешавам као роман или трагедију, када је он изнад свега тога?  Зашто ме најмањи несклад вређа, и зашто никада нећу прихватити савремени начин на који поступају мушкарци  са женама које су им припадале? – Је ли то кобни утицај књига које сам прочитао у детињству? Или је то сасвим природни рефлекс морала оних међу којима сам одрастао?...

- Ти ниси леп, или ниси леп у оној мери  у којој је леп архајски торзо Аполонов, а тро значи да ће тебе многе лепотице мим0оићи, поред тебе птозујати, као поред црног бора на пропланку. Твоја незгода је у томе што ти ниси, драги мој, ни ружан.  Као млади Лав Толстој. Али ни леп као Рићард Чембрлен...Ти имаш лепе сјајне црне очи... Њихово тамно ћутање баца ме понекад у очајање, али то ме истовремено и привлачи неком сјају црног поноса...
То није говорила љубавница. Већ пријатељ.
После толико година и доживљаја, ја се сећам само *

* * *

2. XII  73.  - Под белим ресама први снег скрива златно лишће бреза и бакарне лепезе горуна. Душа - о којој знам исто што и Толстој  - душа, која жели близине Божје, готова је да воли све: чаробне беле шуме, титраве врхове брегова и реке под дебелим ледом, по којем се клизају сеоски дечаци са шубарама наушницама и играју тзв. "свињице". "Свињице" - опасна игра по леду са једном округлом дрвеном лоптом величине песнице коју белим тојагама од сувог багрема дечаци гоне према једном удубљењу у леду ("казану"). Око  "казана" у кругу чији пречник није већи од пет метара, пробушене су мале рупице, у којима играчи држе врхове својих белих тојага. "Свињар", онај који "свињицу" гони у "казан", стоји ван овог круга и "свињицу" гура према "казану".  Играчи задржавају "свињара", али истовремено пазе  да их "свињар" не превари и гурне врх своје тојаге у њихову рупицу.  Ако је свињар вешт и брз, он успе лако да утера "свињицу" у "казан" и тад наступа  м е н а: "свињар" ставља врх своје тојаге  у рупицу најближег играча, овај ставља врх своје тојаге у прву слободну рупицу - а онај који остане без "рупице",  преузима тешку улогу "свињара", и игра се наставља. Понекада неко пропадне кроз лед. Брзо га извуку на обалу, скину одећу са њега и припале велику ватру под црним врбама и јањевима, задиркују га голог док му суше одело.. "Могло је свашта да се деси..."

___

    *  Прецртано  "После свега, ја се сетим болног смешка увелости благе - тј. божанствене срамежљивости патње... особе која ми је то говорила и ређала на храпаваом лишћу дивље јагоде убране  крај путањице уз брег... "

           ЛеЗ 0015940
                                                        
   


Нема коментара:

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више