ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

петак, 06. јул 2018.

Под шупом у Мишљеновцу...


(...)



У време несносне жеге, под шупом у Мишљеновцу,  било је склоништа од афричке тропске оморине. Предвече, или понекад касно поподне, знали смо да уживамо у сласти лубеница и диња. у друштву ласта, које су изнад наших глава, прилепиле два гнезда...
    Ту је и сада нека врста породичног "пристаништа", луке. Шупа је дозидана првих послератних година од добре просушене багремове грађе, тврђе од кости. Ту је владао неки породични дух, ту понекад видим оне  који су шупу са луковима градили: Деду, Оца, Мајку, и друге, све оне који су променили свет. Та шупа памти многе добре ствари, не само летње оморине, распукле диње и лубенице, него и непоновљиви мирис свежег парадајса, како "говеђег срца" тако и ситних "дзрдзољака", свеже ољуштених клипова шећерца, и сећања наше покојне мајке, али и оца, која су непрестано навирала из неких бескрајних шумских извора...

Повратак у родно место, лето 2018.

        __________

                *  = извор: из бележница, необјављених 1973 - 2013.

Нема коментара:

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ
Почетак Прве филипике. - Стара и ретка књига. Београдско издање из 1912. Српска књижевна задруга.

ДУКАТ (рашљари)

ДУКАТ (рашљари)
Сајт Александра Лукића (1957 - )

Непозната Србија