ПРЕВЕДИ - Translate

НОВОСТИ

НОВОСТИ
VK Новости. - ЕДИЦИЈА ЗАВЕТИНЕ

ФЕЊЕР у тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА

ФЕЊЕР у  тами или АЛАЈБЕГОВА С(а)ЛАМА
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ

(Заветине, Лукић)

(Заветине, Лукић)
"ИЗДАЊА ПРИЈАТЕЉА" ⬉

ФРЕСКЕ

ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА

МИРОСЛАВ ЛУКИЋ - YOUTUBE


Канал ЗАВЕТИНА


Статистика Члан од 01.08.2010. — 199.335 приказа, преко 400 нумера, (6. јун 2021) (Ажурирање месечно)


уторак, 01. септембар 2015.

Мигранти, криза и коментари или :Стиди се, Европо!

(...........)    Месецима неспособна да изнађе јединствени рецепт за растућу избегличку кризу, Европа је овог пута одлучила да 14. септембра дебатује о „политици враћања, међународној сарадњи, истрази и мерама за спречавање кријумчарења миграната“, наводи се у званичном саопштењу из Луксембурга председавајућег ЕУ до краја године.
Предосећајући да би дискусија 14. септембра могла бити јалова, лидери Централне Европе (Чешке, Пољске, Словачке и Мађарске) заказали су поводом мигрантске кризе свој самит за „петак или недељу”, пренео је јуче Ројтерс изјаву премијера Словачке Роберта Фица.
Стрепња четири престонице да се талас избеглица примиче средњој Европи више је него основана.
Наиме, након овомесечног удара избегличког цунамија, у коме је из Србије у Мађарску прешло чак 50.000 људи, Будимпешта је јуче са главне престоничке железничке станице пустила неколико стотина миграната са уредним документима и купљеним картама у међународни воз за Минхен. Само пре неки дан, мађарске власти су са сличног воза скинуле стотинак миграната. Да ли је и Мађарска одлучила да „лопту” миграната пошаље даље на север? Слутећи нову невољу са југа, Аустрија је јуче отпочела са насумичном саобраћајном контролом граничних прелаза са Мађарском, куда дневно пређе 3.000 камиона. Убрзо на прилазу граница друмом М-1 створила се 25 километара дуга колона возила!
Бранећи се да не крши шенгенска правила слободног кретања, званични Беч је нову меру прегледања пртљажника возила, отварања запечатираних камиона, провере докумената путника... образложио као нови облик борбе против кријумчара људи, меру за спречавање нових смрти и одржање безбедности саобраћаја. „Нова контрола трајаће до даљег”, најавила је Јохана Микл-Лајтнер, аустријски министар унутрашњих послова.
У међувремену, могућност да Мађарска мигранте сада као уредне путнике, а не као регистроване избеглице, пакује на возове за Немачку изазвала је негодовање у Берлину.
„Људи који долазе у Мађарску морају се тамо регистровати и тамо затражити азил. Нема специјалних возова за Немачку”, истакао је јуче Штефен Зиберт, портпарол канцеларке Меркел
. На то је званична Будимпешта тражила да Берлин објасни свој став, будући да су сви путници воза за Минхен ушли са уредним документима и картама по цени од 120 евра.
Шта ли ће се договорити министри унутрашњих послова ЕУ 14. септембра, тешко је проценити. Засигурно је да се врх избегличког таласа данас све више помера ка централној и западној Европи. Свесна да „цунами ” више није далеко, а одлучна да се брани од њега, Холандија је јуче најавила да ће још пооштрити правила за одобравање азила. По новом, Холандија ће онима који се не квалификују за статус избеглице – а стигли су на њену територију – ускратити храну, воду и смештај, затим Хаг ће затворити већину постојећих прихватних центара, дозволити одбијенима да „још неколико седмица” бораве у земљи, а затим ће их или депортовати или послати даље да се сналазе...
Иначе, италијански премијер Матео Ренци протеклог викенда је наговестио да би евентуална међународна интервенција у Сирији и Либији – главним избежиштима избеглица из Азије и Африке – могла бити тема састанка који је амерички председник Барак Обама предложио током заседања Генералне скупштине УН.
Тања Вујић објављено: 01.09.2015. у Политици (одломак)  
 ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ
Алфа НН | 01/09/2015 14:47
За почетак нису то мигранти. То су избеглице. Ако уопште правите разлику.
ana lukic | 01/09/2015 15:25
koji cirkus nemoćna a prstom ne mrda da se izvor začepi oni ih mame mamcima pa ih ne pustaju. ovi nisu krenuli kod nas nisu nasi gosti nisu pozeleli nase muke već njihovo blagostanje.
Sasa Trajkovic | 01/09/2015 15:29
Sve mi se vise cini da ju EU lingvisticki klub za debatu na temu da li su ljudi koji beze od rata , bez drzave , spaljenih kuca migranti ili izbeglice????
Jos se nijejavila SANU i druge slicne akademske institucije da definisu , bedu , glad, beznadje i nesrecu ljudi ali tu su samozvani eksperti , naime to je veoma ozbiljno lingvisticko pitanje za EU vaznije od gladi i smrti tih nesrecnih ljudi bez drzave jer ako su migranti onda vaze jedna pravila ako su izbeglice onda druge, naravno tu jer i razlika u ceni i tako se Evropa cenka i vaga migranti ili izbeglice kokoska ili jaje.
Stidi se Evropo!

Нема коментара:

Pljačkaške operacije Ozn-e, Udba-e, Kos-a i SDB-a

....

Logor “Gredjani” je koncentracijski logor s 6000 kažnjenika koji rade na raskrčavanju šuma udaljenih osam kilometara. Kažnjenici su buržujski trutovi, intelektualci, bivši industrijalci, komercijalisti… Većina su bosanski muslimani.

Logor “Bela Crkva” je rezerviran samo za političke zatvorenike. Dnevna porcija hrane je 150 grama kukuruznog kruha i 350 grama ukuhanog bilja.

Koncentracijski logor “Botovo”, blizu mađarske granice rezerviran je za one kažnjenike koji su varali na državnom otkupu namirnica i nisu isporučili dodijeljenu im količinu. Logoraši rade na utvrđivanju granice prema Mađarskoj i iskapanju protutenkovskih rovova.

Logor na “jezeru Scutari” (Skadarsko jezero) ima 10000 logoraša uglavnom osuđene kao konformiste iz Crne Gore i južne Srbije. Svi rade na drenažama i žive pod šatorima nedovoljno odjeveni i stalno u vodi. Postotak umrlih je ogroman. Prošle je godine 65 logoraša ubijeno prilikom njihova pokušaja da pobjegnu u Albaniju.

U logoru “Jasenovac” je 3000 kažnjenika. U logoru “Mostar” je 2200 kažnjenika. U “Smederevskoj Palanci” je 3000 kažnjenika.

Uz spomenute veće koncentracijske logore još postoji 31 manji logor koji vode vlade jugoslavenskih republika. Procjenjuje se da je trenutno u koncentracijskim logorima 200.000 zatočenih osoba. Broj kažnjenika u zatvorima je 85.000 dok je u radnim logorima zatočeno između 100.000 i 150.000 logoraša”. Ove rane logore komunisti su zvali "dobrovoljne radne brigade".

Početkom pedesetih partizanska elita sve više uživa u vlasti, te počinju prve svađe oko imovine i žena koje sve više zahtijevaju smještaj u državne vile, zlatni escajg i uvezenu odjeću koju su vidjele u diplomatskim magazinima. Zbog toga je 1952. na kongresu komunista pred 2000 delegata general Ljubodrag Đurić sa govornice optužio šefa srpskih komunista Petra Stambolića za ljubavni odnos sa njegovom ženom. Tito je povikao; "Zaustavite tog luđaka!", ali pošto su mikrofoni bili uključeni to je čula čitava Jugoslavija u izravnom radioprijenosu. Tito je stao na stranu Stambolića pošto je i sam volio mlađe i ljepše žene, umjesto starijih partizanski. Tako se 1950. oženio Jovankom, nakon što mu je ratna priležnica Davorjanke Paunović naglo umrla. Do tada je komunistički agitrop koji je vodio Đilas od komunista tražio bračnu skrb za povijesno najzaslužnije drugarice. Međutim ni sam Đilas se nije držao onog što je propagirao pa je i sam stariju partizanku Mitru zamijenio sa mlađom Šteficom. O tome je Đilas počeo pisati pa je u časopisu Nova misao u siječnju 1954. objavio “Anatomiju jednoga morala“ gdje je izložio slučaj jedne balerine, glumice, operne pjevačice i mladenke svoga cnogorskoga zemljaka Peke Dapčevića. Nekoliko mjeseci poslije na partijskom na plenumu Đilas je optužen za liberalizam koji zbunjuje i uznemirava javnost, te je isključen iz Centralnoga komiteta.

Zbog nacionalizacije i kolektivizacije, usprkos velikim ratnim odštetama od njemačke, gospodarstvo je sve slabije te se 1957. godine Jugoslavija počinje zaduživati za potrebe uvoza. Ratne reparacije i zapadni krediti više nisu dovoljni za prehranu stanovništva, te se partija odlučuje na izvoz ljudi kako bi oni svojim donacijama hranili članove obitelji, a time i čitavu Jugoslaviju. Zbog toga dolazi do liberalizacije prelaska granice kako bi ljudi mogli otići raditi u druge države. Od sredine1960-ih preko milijun ljudi je u nekoliko godina pobijeglo na Zapad tražeći posao što je značajno smanjilo nezaposlenost.....
Видети више >>>>>>>>>>

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више