СРОДНЕ ВЕСТИ

          СА југа инвазија ојађених избеглица из Сирије, Авганистана и других ратом захваћених исламских земаља, а на северу Србије држављани пребогатих Уједињених Арапских Емирата купују српске куће. Није, међутим, до краја јасно да ли то чине из туристичких разлога, како тврде једни, или да би на време гурнули ногу у врата за 2017. годину, када ће странци несметано моћи да купују обрадиву српску земљу што, опет, сумњају други.
          Како год било, извесно је да је неколицина држављана УАЕ, до сада, на периферији Сомбора пазарила равно десет, а у Пригревици, једном од села суседне апатинске општине четири куће.
          - Коректни људи, врло углађени и фини. Ј
          а сам им рекла своју цену, они своју и коначно се, не кријем, нађосмо на 31.000 евра - прича пензионерка Душанка Пилиповић у пространом, поцигланом дворишту у Улици Нине Марковића у Пригревици.
          За поменути новац она је, после деценије узалудних покушаја, заправо продала две куће - нову са поткровљем зидану пре отприлике три деценије и стару, "швапску", добијену у колонизацији после рата. Да јој син са породицом није одселио у Канаду, не би то учинила. Сада, задовољна, чека да је нови власници исплате и преузму кључеве.
          УЉЕ И ГРАФИТИ ПО ЗИДОВИМАНЕЗАДОВОЉСТВО због продаје некретнина Арапима, најекстремнији Пригревчани исказали су тако што су фасаду куће у Краља Петра полили машинским уљем. На оној у Васиља Гаћеше су, опет, недавно осванули графити који се противе продаји странцима.
          У преостале три куће које су Арапи купили у Пригревици, нисмо затекли никога. Према назаничним, али поузданим информацијама, релативно нова приземница у Улици краља Петра отишла је за 21.000, запуштена набијача у Васиља Гаћеше за 9.000, а нова и врло лепа спратница на Апатинском путу, која је припадала Милки Баждар, за 25.000 евра.
          - Она је већ добила новац, купила стан у Сомбору и одселила се. Неки мештани су јој, наводно, претили да ће на кућу бацити бомбу ако је прода Арапима, што је, наравно, потпуно сулудо. Прича се и да нови власник има три жене и осморе деце, али ми их још нисмо видели - вели, уз молбу да јој не помињемо име, једна Микина комшиница.
          Реакције на долазак Арапа су у Пригревици подељене. Док једни кажу да је боље да куће, не би ли село које лагано подумире ипак оживело, купује било ко, други у доласку Арапа виде поменуту рачуницу везану за куповину земље, па чак и опасност од - исламизације!
          - Обратило нам се доста узнемирених мештана, па смо од надлежних министарстава тражили да нам разјасне по ком основу странци купују куће и који су разлози да то чине. Одговоре још чекамо - каже Стоја Зоројевић, секретар МЗ Пригревица.

          Ни око једног, ни око другог, према речима Кристине Козјак, власнице сомборске агенције некретнина "Флат", нема никаквих дилема. Законски основ је међудржавни споразум Србије и УАЕ који грађанима обе земље омогућава да у оној другој купују некретнине, а мотиви искључиво туристички.
          - Ово је за њих напросто егзотично подручје где авионом стигну за пет и по сати колико нама, рецимо, аутомобилом треба до Златибора. Они желе да имају оно што им у Емиратима недостаје - сопствене зелене травњаке и воћњаке које могу да купе за релативно мали новац - каже Козјакова преко чије агенције су Арапи купили већину кућа у Србији.
          Ногу је, наставља она, у марту ове године повукао један пензионисани власник грађевинске фирме из Абу Дабија, иначе пријатељ амбасадора УАЕ у Србији, а потом је куће купило и неколико његових рођака и пријатеља. Платили су тржишне цене, не расипајући се новцем превише.
          - Нико од њих, иначе, није из најбогатијих емиратских слојева и никога, ту су потпуно изричити, не занима било какав бизнис у Србији - каже Козјакова. - Желе само да овде дођу на месец-два и да уживају!
          Уз то, наглашава она, немају везе ни са фирмама из УАЕ које су купиле пољопривредна добра у оближњим Алекси Шантићу, Сивцу и Сонти. За разлику од Пригревице, долазак Арапа је у Сомбору изазвао много мање узнемирености. Разлог је, највероватније, у томе што су купили старије салаше у готово опустелим приградским насељима Ненадић и Градина или новије, али сасвим усамљене на Безданском путу.