Kapija Bogova - Drevna Legenda o Amaru Muru

Из "АПОКРИФНОГ ДНЕВНИКА" / Александар Лукић

Снимљено под сводовима Велике магазе, Мишљеновац, 2017.

СТРАХ ОД ЗИМЕ


Последица зиме: тридесет осам жртава.
Живе заспале узе себи у крило; 
привремен савез: лед - укочен поглед. 
Смрзавање до костију. Читам имена: 
јадни људи. Не познајем никог.
Кратки зимски рапорт писан у форми песме. 
Песме без строфа у јануару.

Патим са вама несретници! 
Ко жив, ко мртав: патим! 
Раставићи нежни: на узбуну!

Jагњећи кожух да је био на вама,
Бог да вас види. Па, удри мећаво,
дувај кошаво: џаба зборим.

Мој страх од зиме: нема име.
Од младости мрзим зиму. 

Набавити јагњећу кожу за 
кожух данас равно је чуду. 
И то ме чини  преосетљивим. 
Кожуваре збриса закон понуде 
и потражње: излишно. 
Комерцијални подваљак: мода. 
Пернат капут.

Мали жути продавци нуде
кинески шушкавац у замену.
Радња жутих - смрди на ималин.
Или кофу помија: тако некако.
Мали зимогрожљиви створе,
преосећајни облутку, кажем,
прекрсти се трипут. Кожуси 
ишчезоше разуми: изрони из 
урвина времена, другачији је 
ово свет. Приони. Кијај. 
Напред: крој по мери.

Чистота анђеоске душе 
савлађује саблазан зиме. 
У нашем крају:
јабуке обране.  

Не гурај прст у око косоокима.
Сваке зиме бар једном нагрне 
да пада опаки снежић – пршић. 

Део једног немогућег филма, рођена браћа. Крај лета, 2017. Врата Звижда

АПОКРИФНИ ДНЕВНИК ПИСЦА

Немам потребу да водим дневник. 
Јавни нужник славних обиђох: запахну лично.
Стихове једва пишем у мојој енклави, 
па, не идеализујем лиричаре, знате:
тешком муком пишем стихове.
Имам такт

Антихрист и пад Цариграда

Чудо из 1944 год. Како се Свети Никола спустио у ров међу војнике

Vede HRONIKA ASA ASOVA drugi deo

Bitka NLO-a 1561. Na Nebu Nirnberga u Nemačkoj

Инострани гости "Шумадијских метафора"

Ричард Бернс (1943), Енглеска

СВИЛЕН КОНАЦ:

    Циганска песма, песникова страна

Ево песме директно из циганског срца

Праћене рукама на хармоници

И његовим другом на виолини. Магла и киша

Били су преци његове мелодије

Али нема ништа магловито или несигурно

око тога.

То је свилен конац. Светлост удара на

много начина.

Као нож наоштрен и уперен

Али с убодом заустављеним на гази.

А овде је пуна страна без прецртавања

У скривеном ћириличном писму на зеленом

 балконском столу

Чији крајеви лепршају на поветарцу, а притиска

 их новчић

Из џепа човека који је написао

Овај текст који би ветар волео

Да отргне. Човек који је ушао унутра да прича

Преко телефона са неким у иностранству,

Никада се није вратио на балкон.

Превод с енглеског Јасна Б. Мишић

___________________________________

Педро де ла Пења (1944), Шпанија

КЕОПС

Моје дело је моја пирамида.

Сада гледам како расту стихови

које, заборављен, написах.

Чак ни моји нису. Они су камење

разбијено, пресахли бунари, дине

смрачене, со и сунце и ветар

уништитељи грубих површина

где се костреши мачји хрбат

док снивам смлављен и отуђен,

у свом бдењу.

Између својих сенки крстарим

– лавиринтима ничије ризнице –

и стресам се ганут.

У њима сам чувао

своје године тишине.

Због тога су они мој гроб.

С шпанског превео БРАНИСЛАВ ПРЕЛЕВИЋ

      ______________________

      извор: Душан Стојковић ЕХО СНА : (Антологиуја песама иностраних гостију фестивала "Шумадијске метафоре")  - Младеновац, 2017, стр. 170 - 171 .... видети више, предговор

НЕФТАЛИ САНДОВАЛ-ВЕКАРИЋ (1939)

НЕФТАЛИ САНДОВАЛ-ВЕКАРИЋ (1939)*

Колумбија
(2001)


ПОЕМА ЗА Т. С. ЕЛИОТА

Кад мислим о теби, Томасе С. Елиоте, мислим
о Витмену,
на оном великом континенту који се пружа
од Аљаске до Патагоније.
Деца смо авантуре и барута,
бунта и немира,
Нека кажу, ако није тако, краљица Изабела
Кастиљанска
и палата Бакингемска, ако се сећаш Френсиса
Дрејка

и гусара.

Није до нас, него у звездама.

Имамо божанску привилегију
да претварамо ништа
у измаштане светове
док ти и ја разговарамо за време
шоље чаја и два тоста.

Њујорк и Лондон у Фајненшел Тајмсу
Мадрид
летовима Луфтханзе прелеће
са једне
на другу тачку Земље;

Београд
Истанбул
у Оријент експресу
али не срећемо Пјера Лотија
ни бегове Калкуте.

На Босфору жељезни мостови,
жељезни путеви.

Киплинг нам послужује тамни бренди са
јагодама из Србије.
С времена на време,

солунски хероји говоре нам о француској,
о муницији
неупотребљивој, о наивној нади у бродове који
не долазе,
о рањеницима који умиру на обалама морским,

хероји солунски
прекривени ожиљцима и медаљама
(јадна Србија, увек сама,
издана и сама...
цветају ли можда руже
у зиму?),

говоре нам о Српкињама што одевене у војничко
одело
мету домовину,
чисте раскршћа,
постављају тробојке на балконе,

и ти

и ја

далеко од Америке, носталгични за Лондоном,

носталгични за Србијом

Polarna svetlost Island

LAZANSKI OTKRIO JEZIVU ISTINU: Zasto je UKLONJEN Oliver Ivanovic

Овај прилог је - уклоњен. Ко је то учинио? Тек данас видео!.... Само један коментар је био додат....