Институт Заветина

Институт Заветина
Мобаров институт ЗАВЕТИНЕ

ЗАВЕТИНЕ Суз

ЗАВЕТИНЕ Суз
Биши Месечник

FLAG counter

Flag Counter

ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ| Бизарни осврти

ПОСЕЋЕНОСТ

СПЕКТАР

СПЕКТАР
НовиБусур

ПРЕВЕДИ - TRANSLATE

уторак, 14. децембар 2021.

И МРТВИ ОСЕЋАЈУ ДОБРА ДЕЛА КОЈА ИМ СЕ ЧИНЕ

Planeta je potpuno spremna za ove promjene...

 У ОЧЕКИВАЊУ ВАЖНИХ ВЕСТИ

 

...Sada planeta kruži oko svoje nove orbite i dobro joj ide...

 

 

 

"ЛАКОМИЦА" или шема ЛАВИРИНТА БУДУЋНОСТИ...

 


 

 Неколико фрагмента из истоименог библиофилског издања  


КОЛИКО ЈЕ БИЛО ТИХ СТАРИХ ВРБА?

Присетих се оних врба, насупрот њиве са бостаном Душана Талиног (Белило!), оних старих врба давно посечених, у детињству.Колико је било тих врба? Крај њих је текла река.Откуд, у мом сећању, крај тих врба лед?

 

БОЛ ЈЕ ВЕЛИКИ ВРХ

Ко се на на то велико брдо попне, мање га боли....

 

СИМВОЛ МОЈЕ ВЕРЕ

Верујем у оно иза брегова, у живот који ће доћи. Верујем у индијанске прашуме и џиновска стабла секвоја, и дрвеће крај Амазона...У  тешке снове из детињства, у којима сечесто појављује један лагум са мртвом свињском главом...Верујем   у   живот   без   смирења,   у путовања око света. У доброту и искреност...Верујем  у  ћутање  оних,  који  ће  тек проговорити.Верујем у спрудове Лакомице, титраве и златасте, на августовској јари.Верујем  у  дуге  распусте.  У  тапете,што се одлепљују од зида реско. Тако и мој дух раскида  тајанствену  веридбу    са  стегама,  које други називају разним именима. *




                      видети: више


Снимљено пре неколико година, зими, на крајњем северу Европе (Шведска), испред улаза у музеј народа Сами.

___

  * То је био првенац; песничка плакета на непуна два табака, тј. 32 стр. која је штампана захваљујући једном мом земљаку, Влаху, из Влашког Дола, код Пожаревца, који је препознао у мени (шеснаестогодишњаку) оно, што ће ми постати судбина и професија... 

   Никад га више, после тога, нисам видео (1965), оженио се, отпутовао трбухом за крухом (Беч); сазнао сам да је умро напрасно од нечега, пре десетак година. Бог да му душу прости...

То је био мој учитељ, самоуки песник;самоуки сликар; који се разумевао у сликање и алхемију, сонете и проклетство песничког позвања...

   Живот је дуг, и човек ако има веру и голубији карактер, упорност, и ако га и Бог благослови, може далеко догурати. На крај света, или до самих легенди и тајне поларне светлости, где се сакупљају све душе после смрти људи...

    Човек ако га прати срећа...*

    Бити песник у земљи, као што је Шведска, шта значи? - Не много. Даљина и године, дистанца и искуство, значе више, проверу. 

    Сабирао сам се на југу Шведске, чезнући за нашим југом.

    Као да су ме пратила и чувала неколико анђела. Онај на рамену, и још неколико. Али, да нисам вратио уочи ванредног стања у Србију, да смо тамо остали - то баш не би била добра идеја. док смо путовали према истоку Србије, напредовали смо некако споро и са извесном нелагодношћу, као неколико година пре тога, према завејаној Кируни и поларним чудима на небу...

      (Ових дана, средином децембра 2021.)

    

    *Накнадно додато: Асоцијација која севну у трену, вероватно из вира дубокогв ових мутних дана... У нашем народном предању има много више него што нам се чини...

    Није ту среће, док иза деветога (брата) десетом не остане. Приповеда се у шали да је казао некакав Бошњак, т.ј.  док куга не умори девет браће, па десетом не остане све. Гледај: Ко се пустоши не радује, иза њега остала!"  - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ, ДЕЛА ВУКА КАРАЏИЋА, Просвета - Београд 1969, стр. 119.

БЕЗ КОГА НЕМА КОЛА ДАНАС?

 

 Сваки народ има неку своју књигу пуну искуства, а Срби гусле, народне песме и пословице. Мора да их је било много више него што их је Вук Стеф. Караџић забележио...

   У њима - пословицама - има много тога! Прелиставам их поново, и поново.

  Пјева се и приповједа како се некакав Кокан челебија погодио

  У зле дане, у године гладне,

За два гроша и чакшире сукна,

Да он чува хиљаду оваца

И да служи седам газдарица;

како је газдарица Мара купила коло ваздан у суботу, да игра ваздан у неђељу, да би домамила Кокана од оваца. Како је Кокан дошао, и ухватио се до газдарице Маре у коло те играо  и т.д.


 Где су и шта данас раде данашњи Кокани челебије?...

    Тешко питање. Да сркнем лековити напитак од манастирке и ароније, можда ће ми пасти на памет увод у неку приповест,а?

ФРЕСКЕ

ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА