(...)
Понедељак, 14. јули 2003. Око 22: 42 ч
Телефонирам , и питам.
- Како си? Где си?
Каже име варошице на југу Србије.
Откуд тамо?
- Како си?
- Лоше... не могу више...
Болест... Да ли говори о болести?*
- Јавићу ти се сутра, кажем. - Води рачуна о себи...
- Више нема о чему да се води рачуна...
- ??!!
____________
* Петнаест година касније, уочи Спасовдана 2018. године, помишљам, можда је, још тада, знала, за своју, потајну и подмуклу болест, која ће је однети у неколико месеци, крајем јуна 2016. Много је непознаница. Бог да јој душу прости...
Толико паучине у нашој кући на селу. Као да је луче не пауци, него време, године, смрти блиских бића... Бришем паучину, где год је угледам... али она као да се појављује поново и поново... заинат... |
Понедељак, 14. јули 2003. Око 22: 42 ч
Телефонирам , и питам.
- Како си? Где си?
Каже име варошице на југу Србије.
Откуд тамо?
- Како си?
- Лоше... не могу више...
Болест... Да ли говори о болести?*
- Јавићу ти се сутра, кажем. - Води рачуна о себи...
- Више нема о чему да се води рачуна...
- ??!!
____________
* Петнаест година касније, уочи Спасовдана 2018. године, помишљам, можда је, још тада, знала, за своју, потајну и подмуклу болест, која ће је однети у неколико месеци, крајем јуна 2016. Много је непознаница. Бог да јој душу прости...
Нема коментара:
Постави коментар