НАЈВАЖНИЈА ЛИНИЈА
ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ (посебне странице)
Тајноводство
Дневник Прео., 14.01.18
ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ| Бизарни осврти
ПОСЕЋЕНОСТ
Иза белих велова поезије
НОВОСТИ – ДИЦ-a Билтен "Сазвежђа З"
ПРЕВЕДИ - TRANSLATE
субота, 2. септембар 2017.
петак, 14. април 2017.
недеља, 24. јул 2016.
Зашто опет Тонка, црна Тонка, чедо? / Дописник Станислав (Вина-веритас)
Бора Станковић.
Тонкина жудба.
Нису ни изашли из куће а да њу, Тонку, која је лежала у соби званој женска соба, а тако названој по тетки јој, Сики, која се за Турчина удала, Тонку која је још лежала опомену а Собче је било све испуњено сувим месом, бадемом кад се тресе кућа, лешницима још из Хаџи Ристиног кад се први пут посвађао са својим братом. И од тада им сва несреће. А у сопчету дрвенарија, конопул, гвожђарија, као тихо прекорно, као да опомињу, и чини се Тонки из сваке пукотине по једна глава строгог деде јој, Хаџи Рувима, који се никад није насмејао: мируј, не лудуј!
А она, Тонка, затворена, певала би што је чула да је некад ујна, пред саму смрт, жалобно, старински, заклопе се очи и кроз нос, као једва приметно, као да се служи служба у некој цркви једре и давно узавреле снаге и голичаво нешто, као тамњан те цркве:
Зашто Сике, зашто?
И сећала се вечито, увек у другом гласу и као са другим лицима, што збуњено намрштено, озбиљно је гледаху и прете а ујна је мислила да је нико не чује кад се вратила као лимун жута и певала по турски, срчући кафу, повезане главе, у жутој шамији.
И на ову песму нешто се давно и слатко будило и бунило у Тонки, и глас би дошао сладак као мед и саме су жене жедно викале: још, још, жене којих се сећала како у амаму ударају се по грудима а вода им ври и разлива се низ леђа, у наборима, и отромбољени трбуси мајки које су рађале, и баба које подврискују. И сви би се стали скупљати, и слуге из магазе, чивчије, и онако пролазници. Aли би Душко магазаџија улазио и погрбљен, покривајући лице рукама да не види њу, Тонку, јер грех је још, младо је, лудо је: и затварао би ролетне. А она се њему уз пркос скидала гола, љубила своје руке, трљала бедра. И знала је Тонка да Душко неће моћи дуго да издржи и када би се он спотицао бацала би на њега своје постељне ствари, вреле од њене крви.
А у Душку су две крви и њена песма певале, а она би примицала узаврелој својој снази дрвенарију, дуње филдиш, јапију и старо одело. Иза прозора, до мркле ноћи, чекали су да се отвори завеса. Арса пекар вриштао је, поливао се водом са чесме, Јован који је кувао кафу седао би на коња Мишка, пошто му да да попије вина, и летео без седла и узенгије, а кад су се њени вратили са имања, увек: зашто опет Тонка, црна Тонка, чедо? И после би је грлили, стезали, и плакали сви громогласно, и ишли на прстима и палили свеће. А Тонка у танком свиленом фустану а доле сасвим нага, очију исколачених седи на асури, искитила се ђинђувом, сарфилом, устане, клоне, и труди се да дохвати своју малу, свежу, меку леву ногу у бутини и да је пољуби, ижљуби, поједе. Јер је знала она, Тонка, кад порасте, раскрупња се, а ти кукови ће да набубре, а она једра снага да се разлије, груди под врелим плодовима да се размину широко и никад она тада неће моћи да омирише, да ошине језиком своју румену разблудну бутину. И радовала се страсно Тонка што ће бити гојна, топла као ујна пре но што је побегла у Турску, али је плакала што ће за увек бити растављена, за увек, за никад више од своје топле, од своје мирисаве као задах сто устајалих ђулова, од своје сочне бутине.
Бора Станковић.[1]
1 Ова прича спада у циклус "Под окупацијом". Пошто је г. Бора Станковић опазио да наша публика страсно тражи књижевне успомене из тога времена, то се решио (види објављене одломке у "Новостима") да све своје постојеће рукописе приопшти овој групи. Просто, стави испред одломка: "Ево шта се причало у једној кафани за време окупације" или: "Газда Јанаћко повуче три дима (а било је то у Београду у време окупације) и отпоче овако." Чује се да ће у овај циклус доћи и "Коштана". Пропратне речи биће: "Неки Aрса Циганин (у једној кафани у Беoграду под окупацијом) попи чоканче и стаде овако говорити:".
= преузето: Винавер: Из новије пантологије пеленгирике
субота, 26. март 2016.
Alfredo Marceneiro - «Cabelo Branco» ou Mais uma Noite de Fado...
Отпремљено је 26.11.2011.
Mais uma noite perdida
Mais uma noite de fado
É mais um dia de vida
A recordar o passado.
Saudades são pombas mansas
A que nós damos guarida
Um paraíso de lembranças
Da mocidade perdida
Se a neve cai ao de leve
Sem mesmo haver tempestade
O cabelo cor da neve
Às vezes não é da idade.
Pior que o tempo em nos pôr
A cabeça encanecida
São as loucuras de amor
São os desgostos da vida.
Para o passado não olhes
Quando chegares a velhinho
Porque é tarde e já não podes
Voltar atrás ao caminho.
Mais uma noite de fado
É mais um dia de vida
A recordar o passado.
Saudades são pombas mansas
A que nós damos guarida
Um paraíso de lembranças
Da mocidade perdida
Se a neve cai ao de leve
Sem mesmo haver tempestade
O cabelo cor da neve
Às vezes não é da idade.
Pior que o tempo em nos pôr
A cabeça encanecida
São as loucuras de amor
São os desgostos da vida.
Para o passado não olhes
Quando chegares a velhinho
Porque é tarde e já não podes
Voltar atrás ao caminho.
среда, 23. март 2016.
Коментари поводом "Гадафијевих милијарди"
Гадафијеве милијарде у рукама Блеровог брата. Аутор: Тања Вујићпетак, 04.03.2016. у 22:00
Прво рочиште о судбини Либијског инвестиционог фонда у понедељак у Лондону Сер Вилијам Блер, старији брат бившег британског премијера Тонија Блера, пресудиће, сва је прилика, ко треба да управља Либијским инвестиционим фондом (ЛИФ). ЛИФ је 2006. године основао пуковник Муамер ел Гадафи, који свргнут и убијен током арапског пролећа и НАТО интервенције 2011. године. Имовина ЛИФ процењује се на око 67 милијарди америчких долара.
„Вилијем Блер, брат бившег премијера Тонија Блера, треба да буде постављен за судију у дугогодишњем процесу за утврђивање управника над Либијским инвестиционим фондом”, пренео је јуче Ројтерс позивајући се на изворе обе стране у спору.
Имовина ЛИФ-а је након рушења режима и зверског убиства Гадафија замрзнута одлуком УН, да би се спречиле евентуалне трансакције најближег пуковниковог окружења у егзилу.
Судбина замрзнутих „Гадафијевих милијарди” и њихова тачна локација до данас нису познати јавности. Познато је да је ЛИФ пласирао средства у око 500 компанија и холдинга широм света и да је уложио скромних осам одсто капитала на финансијско и тржиште некретнина на Западу.
Либијски приступ Гадафијевом новцу (из времена када је та земља производила око 1,4 милиона барела нафте дневно) постаје „немогућа мисија” од лета 2014. године, када је земља политички располућена на два центра моћи: у Триполију и Тобруку и Бајди.
Удвајањем власти, оба режима именовала су свог управника ЛИФ. Режим у Тобруку је на то место поставио Хасана Бухадија, пошто је претходно са 1.100 километара удаљености у Триполи послао отказ дотадашњем управнику фонда
среда, 2. септембар 2015.
Арапи купују куће по Бачкој
СА југа инвазија ојађених избеглица из Сирије, Авганистана и других ратом захваћених исламских земаља, а на северу Србије држављани пребогатих Уједињених Арапских Емирата купују српске куће. Није, међутим, до краја јасно да ли то чине из туристичких разлога, како тврде једни, или да би на време гурнули ногу у врата за 2017. годину, када ће странци несметано моћи да купују обрадиву српску земљу што, опет, сумњају други.
Како год било, извесно је да је неколицина држављана УАЕ, до сада, на периферији Сомбора пазарила равно десет, а у Пригревици, једном од села суседне апатинске општине четири куће.
- Коректни људи, врло углађени и фини. Ј
уторак, 1. септембар 2015.
Рашљар из Земуна
РАДИЕСТЕЗИСТА Душан Ковачевић (70) је човек са даром. Оно што је за лекара стетоскоп, за њега су рашље. Уз помоћ њих, у стању је да одреди позитивна и негативна зрачења у окружењу и да тачно као апарат за мерење зрачења укаже да потенцијалну опасност која прети здрављу човека.
Како једноставним речима објашњава наш саговорник, услед превеликог негативног зрачења настаје око 80 осто болести, с обзиром на то да долази до мутација ћелија и оне мењају поларитет, што узрокује тегобе. Уз редовна космичка зрачења и земаљска, енергију емитују сви апарати. Наука је егзактно доказала да три минута разговора мобилним телефоном, темпепратуру мозга подижу за степен. Доказала је и да, рецимо, држање рачунара на ногама у пределу препона, узрокује стерилитет, и мушки и женски. Зрачи баш сва техника у нашем окружењу, али о томе се не говори.
Србија ће прихватити један број миграната
БЕОГРАД - Премијер Александар Вучић поручио је данас да ће Србија прихватити један број миграната и да нас то чини више Европљанима од неких других.
"Србија ће прихватити један број миграната. По овоме смо више Европљани од неких других. Ми не подижемо ограде", написао је Вучић на свом Твитер налогу.
_____________________________
Неки од коментара уз овај чланчић :
_____________________________
Неки од коментара уз овај чланчић :
- Сингидон 01. септембар 2015. 15:51 #3651088Можда и јесте хумано али сасвим сигурно није европски! Европски би било када бисмо направили ограду као Мађари. Или, када бисмо поставили барикаде и на њима полицајце који бију мигранте који покушају да прођу као Британци. Или бисмо пооштрили прелазак из Македонију у Србију ради контроле возила да би се спречио шверц миграната као што су урадили Аустријанци на граници са Мађарском. Као што видиш - једино што није европски је примати мигранте!Оцените Preporučujem 7 Ne preporučujem 0Одговорите на коментар
- Европљани, шта то значи? 31. август 2015. 21:30 #3649914..."to nas čini više Evropljanima od nekih drugih"... Нетачно! Са ким нас ти поредиш? Па баш су Европљани (Енглези, Французи, Шпанци, Холанђани, Португалци... Запад) били немилосрдни према "различитима" у целом свету, током целе своје историје! А док смо према насилницама градили зидове и бедеме, сачињене и од људских живота, Србију су и непријатељи поштовали!
Вучић: Србија ће прихватити један број миграната | Политика | Novosti.rs
Јесмо ли сконтали одакле ветар дува, или сеобе народа и коментари
– На исти начин, на који је такозвана међународна заједница генерисала рат у земљи у којој сам ја некада живео, бившој Југославији, она генерише рат и у северној Африци и на Блиском истоку и где год треба. Раде на потпуно исти начин. Препознајем га на километре, а осетио сам га и на својој кожи, али нисам могао да верујем да ћемо бити толико глупи. И не могу да верујем да смо још увек толико глупи да не можемо да сконтамо одакле дува ветар. Реакција званичника Европске уније и Сједињених Америчких Држава јасно показује да су на међународној политичкој берзи лицемерство и цинизам досегли свој највиши ниво у историји – закључује Неле Карајлић.
(Фото Бета)
Ненад Јанковић, илити др Неле Карајлић, како је у јавности много познатији него под правим именом, о мигрантској кризи и избегличком таласу који последњих месеци протиче испод нашег прозора, могао би, каже, да пише на 700 страна. Толико га погађа све што се са тим несрећним људима из северне Африке и Блиског истока дешава и толико сматра да је та тема комплексна и тешко сагледива.
Причу о овој теми започиње цитатом „Има сеоба. Смрти нема!“ из романа „Сеобе“ Милоша Црњанског. У тој завршној реченици чувеног дела које је, ослањајући се на нашу историју, испричало судбину људи које судари великих сила терају на покрет у непознато, Неле препознаје свој живот и живот своје породице. Легендарни музичар, сценариста, писац и један од покретача серије „Топ-листа надреалиста“ уз коју данас не знамо да ли да се смејемо или да плачемо, априла 1992. године, бежећи пред надолазећим ратним вихором, напустио је родно Сарајево са женом и двогодишњом ћерком.
Мигранти, криза и коментари или :Стиди се, Европо!
(...........) Месецима неспособна да изнађе јединствени рецепт за растућу избегличку кризу, Европа је овог пута одлучила да 14. септембра дебатује о „политици враћања, међународној сарадњи, истрази и мерама за спречавање кријумчарења миграната“, наводи се у званичном саопштењу из Луксембурга председавајућег ЕУ до краја године.
Предосећајући да би дискусија 14. септембра могла бити јалова, лидери Централне Европе (Чешке, Пољске, Словачке и Мађарске) заказали су поводом мигрантске кризе свој самит за „петак или недељу”, пренео је јуче Ројтерс изјаву премијера Словачке Роберта Фица.
Стрепња четири престонице да се талас избеглица примиче средњој Европи више је него основана.
Наиме, након овомесечног удара избегличког цунамија, у коме је из Србије у Мађарску прешло чак 50.000 људи, Будимпешта је јуче са главне престоничке железничке станице пустила неколико стотина миграната са уредним документима и купљеним картама у међународни воз за Минхен. Само пре неки дан, мађарске власти су са сличног воза скинуле стотинак миграната. Да ли је и Мађарска одлучила да „лопту” миграната пошаље даље на север? Слутећи нову невољу са југа, Аустрија је јуче отпочела са насумичном саобраћајном контролом граничних прелаза са Мађарском, куда дневно пређе 3.000 камиона. Убрзо на прилазу граница друмом М-1 створила се 25 километара дуга колона возила!
Бранећи се да не крши шенгенска правила слободног кретања, званични Беч је нову меру прегледања пртљажника возила, отварања запечатираних камиона, провере докумената путника... образложио као нови облик борбе против кријумчара људи, меру за спречавање нових смрти и одржање безбедности саобраћаја. „Нова контрола трајаће до даљег”, најавила је Јохана Микл-Лајтнер, аустријски министар унутрашњих послова.
У међувремену, могућност да Мађарска мигранте сада као уредне путнике, а не као регистроване избеглице, пакује на возове за Немачку изазвала је негодовање у Берлину.
„Људи који долазе у Мађарску морају се тамо регистровати и тамо затражити азил. Нема специјалних возова за Немачку”, истакао је јуче Штефен Зиберт, портпарол канцеларке Меркел
Пријавите се на:
Постови (Atom)