Ванредна вест: Русија започела војну интервенцију у Сирији

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Аустралија: Европске земаље да отпочну ваздушне нападе на Исламску државу!
• 
  Уништен још један антички храм

• Исламска држава уништила део Беловог храма у Палмири
• Џихадисти Исламске државе погубили висе од 90 људи у августу у Сирији

Руски пилоти борбених авиона и хеликоптера почеће да стижу у Сирију у наредних неколико дана, објави је портал Yнет.

Према речима западних дипломата, руска експедиција је већ стигла у Сирију и сместила се у ваздушну базу, која је под контролом снага председника Башара ел Асада.

База се, како наводе, налази се у околини Дамаска и служиће Русима као оперативна база.

У наредним недељама хиљаде припадника руског војног особља стићи ће у Сирију, укључујући саветнике, инструкторе, техничаре и пилоте.

У овом тренутку нема конкретних података о саставу контингента, али је Русија раније преговарала о продаји вишенаменских МиГ-ова 29 и напредних авиона за тренинг Yак-130, који могу служити и за борбу.

Yнет пише како нема сумње да ће руски пилоти утицати на постојећу динамику блискоисточних сукоба.

Званично, Русија нема офанзивне намере према Израелу и другим државама, а главни циљ размештања летелица је задржавање Асада на власти и борба против ИД.

Дипломатски извори тврде да су Русија и Иран недавно донели стратешку одлуку да ће учинити све како би спречили ширење и инфилтрацију ИД и других исламиста на подручја бивших совјетских република с муслиманском већином.

ВИНАВЕРИАНА (001)

(одломци о битном питању)

Расправе о рату нарочито су биле добродошле многим испражњеним интелектуалцима, ненавикнутим да истражују узроке појава јер су лако добили неисцрпну тему за исказивање. Феномен празног лименог суда, у разним облицима познат у десетовековној европској култури, обнављао се и долазио до пуног изражаја у временима духовних прелома и страха.
 
У такву замку упашће лаковерни европски интелектуалци и у свом ангажману око Југославије током последње деценије XX века — можемо се само питати да ли су они способни да буду свесни свог моралног одређења.
 
Када је Црњански писао о рату 1934. године он је то чинио на основу чињеница које су сви знали:
 
"Пацифистичка пропаганда, у облику апсурда, била је европски специјалитет, као и ратна, и долазила је, тенденциозно из побеђених држава, пре свега. […] Да би се после оргије у рату, што брже изашло у рај пацифизма, рат је оглашен животињским, ниским, идиотским.  […] Није то била никаква идеологија пацифиста, била је то обична потреба класне борбе, дефетистичка пропаганда." И Црњански мудро опомиње да је Србија клеветана због рата да би се добиле партијске позиције.⁴ Ту почиње проблем са Винаверовом књигом.
 
У новогодишњем броју Младе културе 1940. године појавила се критика ове збирке пуна ретке жестине против писца и неуздржаног очаја што се дело са таквом тематиком могло објавити.
 
Аутора тог приказа не занимају песме, уметничка средства, квалитет стихова, естетика новог израза, дело ослобођено фразеологије, одсуство готових формулација, очекивање читалаца, њихов однос према теми са приличне временске удаљености и, управо због тога, њихова спремност да прихвате уметничку интерпретацију ослобођену голе фактографије па и познатих књижевних поступака (ако се осврнемо на каснији критички суд).
 
Мишљење пишчево о Винаверовој недаровитости, о његовој дешператској наметљивости, о неискрености песничкој, о одсуству поезије у лошим стиховима, увек се може узети у разматрање. Оцена о Винаверу као утопљенику са хушкачким циљевима, писцу који повампирује идеју рата застрашујућа је исто колико и послератне критике, Винавера, за његова живота. Застрашујућа критика је написана јер је дело обновило чињенице о умирању Срба за отаџбину. У Великом рату Србија је изгубила 26 посто свога становништва. Погинуло је или умрло од рањавања или болести 369.618 војника (иако француска статистика наводи већи број), стрељано, обешено или умрло у логорима (претежно аустроугарским) 640 хиљада цивила.
 
Историјски услови су неке идеје о том времену збрисали, некима повремено враћали значај али многа од њих је остала, све наџивела и, трансформисана формално и хибридно обновљена, делује и данас. Латентна институционализација нетрпељивости према помену српског имена и српских заслуга, која се најавила убрзо после завршетка Првог рата, тако је темељито и дуго изграђивана да ништа није остављено случајности. Снажна конструкција са врло препознатљивом фразеологијом ни до данашњег дана није попустила и стално се обогаћује новим елементима. Да се карактеризација стања у Србији актуелно не обнавља са архефразеологијом и појмовима које одавно познајемо, поверовали бисмо да се приказивач књиге о ратним друговима мало неприкладно шалио....  (......)

Жељу да пише о својим ратним друговима Винавер је успео да оствари али таква књига, објављена пред Други светски рат, 1939. године, појавила се у време неповољно по садржај и версификациони облик.(2) Остала је позната врло малом броју читалаца и изгледа да није ни стигла до унутрашњости Србије, где би многи волели да су је могли прочитати.

У периоду после Другог светског рата пут таквој књижевности у целини је био затворен.

Данас не само да нема више преживелих учесника некадашњих ратова, већ нема више ни сећања на херојско време и мало ко зна значај њихове борбе, мало ко схвата шта су они постигли.

У садашњем тренутку, у једном горком историјском тренутку за Србију, скоро пуних девет деценија од Првог рата, објављивање ове књиге такође је изазов. У чему се ситуација понавља?

У српском избрисаном историјском сећању и нашој несмелости да тражимо одговоре на то питање почива, нажалост, могућност обнове прилика које су почеле на југословенској идејној сцени одмах после првог великог рата и у којима, услед недовољне политичке моћи државе и времена да се заустави извртање истине, бујају садржаји неограниченог историјског и политичког бесмисла, и изврнутих суштина са свим анахронизмима: аргументација коју је васпоставио још средњевековни actus fidei и даље живи, и док се све мењало, механизми притиска на Србе остали су исти. Успешно интернационализовани негативни ставови и данас се исказују истим метафорама.

Да ли због тога што мало знамо о својој недалекој историји, ми се не питамо да ли је идеја о цикличној палингенези зла, селективно ускладиштеној само за неке народе, сулуда или одржива? Несвесни обнове негативних токова ми данас као да верујемо да се ово што нам се догађа, догађа први пут.

Историју Винаверове књиге стога не можемо одвојити од историје народа, бурне, трагичне и несмирајне.

...

---

Књижевна критика може да да оцену Винаверових песама, али услове за њихову рецепцију код нас  мораће да објасни културна, а пре свега политичка историја.

Отварању самог питања рецепције и ове књиге и последица њеног објављивања, може много да помогне једна студија о књижевности везаној за Први светски рат.   (....)

Да ли српски епски дух (и то онда када га је „историја“ лишила његових претпоставки), фараонично-каријатидна сенка, у одмаклом ХХ веку, може заиста да омета појаву књижевног дела аутентичног књижевног израза?

Ако прихватимо став да Србин престаје бити епски херој чим је напустио своју околину зато што је, удаљен од ње, ужасно био гладан, што је удаљен од огњишта осећао хладноћу и слеђен остао у беспућу као содомска фигура обложена сољу, то значи заборавити да је човек физичко биће, да је тешко постићи рационализацију туге, да нема адаптације на бол и да вербално мирење исказано фразом није ни објашњење ни мирење већ знак. Знак чега? Знак патње већине. Ако ове чињенице немамо у виду, онда не можемо разумети ниједну драму хуманитета, а најмање Винаверову књигу. Формуле за признавање личног жртвовања за отаџбину у европском кругу су скоро истоветне, почев од Роланда, и не анализирају се а најмање се напада њихов патос, наглашен кад су у питању браниоци нападнуте земље.

Претпоставка о „рашчишћавању“ са епском идејом смрти за отаџбину, несретног ратника је теоријски лишавала достојанства смрти. Рекао би човек да су текстови о Србима у рату добри само ако су дефетистички!

Који би се критеријум провере ставова овде могао увести? Да ли ми, сада, треба да потежемо, на пример, питање о моралној тешкоћи и антрополошкој проблематичности овакве наше претпоставке око проблема, анахроног за већину европског света? Ако претпоставку оправдамо, значи да досадашње незнање и пасивност у њеном доказивању треба исправити. Ево нас на Гадамеровом негативитету искуства, продуктивном и спасоносном – ка једном истинитоноснијем искуству!

Данас знамо више него шездесетих година прошлог века, када је изгледало да је проблем идентификације националних „разлога“ био решен, а много више него 1939. године када се под видом „борбе за ново друштво“ све што је претходило сматрало анахроним. То су, време је показало, били предпланови за ново српско сужањство.

Ако прихватимо тврдњу да смо свет који нема потребу за изразом, за језичким суочавањем са собом и који се задовољава фразом зато што „звучном реториком покушавамо да прикријемо суштинске, непречишћене наше колективне садржаје и рачуне“ онда напуштамо поље књижевних услова и залазимо у идеолошке, политичке разлоге опредмећивања „нерашчишћених рачуна“ на овом тлу. Рашчишћавање рачуна увек је погађало један исти народ. То је било постало могуће зато што је тривијални политички интернационализам био заглушио све уши и што је, вешто и без образложења, успео да идеју отаџбине одбије, селективно, само Србима.

Књижевни догађај односно појаву књижевног дела не прате исте последице какве прате политичке догађаје. Али ако читалац располаже „хоризонтом очекивања“ да тражи и види само политику у сваком тексту, онда свакако није криво књижевно дело због недостатка објективације корисника.

Апстракција „фраза“ не покрива ништа стварно егзистентно, већ је проблем у томе што су разлози за херојство у постхеројско доба код нас били изложени порузи. То је нарочито познато у другом периоду заборава у Србији, после Другог светског рата, када ратници са ордењем из Првог рата нису смели изаћи на улицу.

Винаверова књига нема фраза. Иако је добро знао механизме рата и ратне циљеве нападача, он ни на једном месту није тражио закономерности случаја и зато се све опеване личности издижу изнад условљености догађања. Винавер није мешао политику са књижевном инспирацијом а идеја буквалног преслика догађаја у књижевном делу и очекивање да оно служи као дословно сведочанство из којег ће се извлачити закључци широког спектра о моралним трансформацијама народа, била му је страна – многе своје странице он ће посветити управо одбрани књижевности.

Винавер је прошао ратове, Албанију, добро упознао Крф и Видо али никад, ни у једном каснијем сећању, „беда војничке службе“ неће му бити доминантна нити инспирација за неку занимљиву причу, за извлачење насилних контраста у сећањима, моралу, за стварање громогласних закључака за потребе датог тренутка.

Више од многих тадашњих књижевника био је занет новинама у европској књижевности, у филозофији или музици али сви „модернитети“ нису му помутили људска осећања нити способност да разликује фикцију од реалности. Његова књига о рату донеће му, међутим, доста проблема.

Надежда Винавер, КЊИГА СЕЋАЊА, ЉУБАВИ И ЗАХВАЛНОСТИ Српскилист, одломак   

Августовска понуда "Заветина": књиге, библиофилска издања, часописи, релативно јефтини огласи

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка

МИСТЕРИЈА САХАРИН или легенда о змају који попије све вино пре него што се заметну зрна грожђа на чокоту / Филип Сенковић – Сачувао, скупио и приредио за штампу рукопис „Књиге мога живота“ Мирослав Лукић) - Београд, Мобаров, 2005. – 1076 стр.; 20 цм.   -    (Колекција Три пауна, књ. 3) (м брош, изд. И издање у тврдом повезу)

... Библиофилски раритет,-  достигао је пре неколико година на аукцији 120.000,00 дин., али није продат, јер смо веровали да се може добити више. Као што и данас верујемо. Том ценом и започињемо ову аукцију. Заинтересовани понуђачи могу да се директно јаве интернет поштом у свако доба – одговорићемо само на озбиљне понуде, потписане пуним именом и презименом

...Душа је пуна којечега, као канта за смеће. Моји тзв. пријатељи ускачу у последње возове, а ја не журим : знам да ћу стићи пре њих, тамо где су се упутили. Иако немам аутомобил, ту корисну машину ( продао сам га годину дана после Августинине сахране, да бих платио трошкове адаптације стана). Неко ми рече да купци некретнина у провинцијама спавају дубоким сном, иако се ја нисам бавио трговином некретнинама.
Свака заблуда има свој рок; погрешни закљуци су мучна ствар. Некада се чини да нису узалудне наде, иако се нико други не оглашава аргументима КОЈИ бн то потврдили осим врана. И сиктавог гласа погрешне жене. Ко је жена, која воли да поробљава, телом или новцем, ако не деспот? Свака она ситница, преко које сам прешао олако у своје време, све оно чему сам прогледао кроз прсте, излази иза грма, из папрати, као кошмари, као диносауруси…
Затурене ствари, заборављене, сачувале су енергију, за коју мишљах да је ишчезла; прелила се у други облик…
Открио сам Левак, који усисава много тога.

      (одломак из романа)

     Преостала су 2 примерка: броширани – на слици -  и тврдо укоричени Видети више:  Књижара писаца

* *

КУКАВИЧЛУК / Александар Лукић

ЛУКИЋ, Александар, 1957 –
Кукавичлук / Александар Лукић. – Мало Црниће: Браничевско-стишка књижевна заједница: Библиотека „Србољуб Митић“; Београд: Удружење књижевника Србије, 2012 (Петровац на Млави: Стојадиновић). – 132 стр.; 20 цм. – („Едиција „Стишки књижевни круг“; књ. 17)
Тираж 300. – Белешка о песнику: стр. 131-132.
ISBN 978-86-87003-25-5(БСМ)
COBISS.SR-ID 192949772

ПОЕТИКА НАРАТИВНОСТИ / Миленковић, Милисав
Александар Лукић је озбиљно песничко име, препознатљив глас у савременој српској поезији. Романсијер и драмски писац, преводилац и колумниста, он је пре свега песник који се деценијама из књиге у књигу потврђује као аутентични творац поезије која је стекла и стиче своје место под српским песничким небом.

Цена 700, 00 дин плус поштански трошкови

   Више:  Књижара писаца

Поручиоци изван Србије плаћају трошкове поштарине. Новац шаљу преко Western Union-а на адресу: Мирослав Лукић, 180 309 Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13, Србија
(молимо да нам пошиљаоци кад пошаљу новац напишу у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com, и број – Control number).

Курирска служба коју користим за слање робе је искључиво PostExpress, или уколико је предмет штампана ствар (књига, часопис, стрип и сл. ),  шаљем као тисковину због мањих трошкова слања. Могућ је договор око личног преузимања. У том случају књиге и часописи  се не пакују!

* *

Књижевни часопис ЗАВЕТИНЕ +

Бр. 8-9, јануар – мај 2015, папирно издање    299,00 дин

Бр. 8-9, јануар – мај 2015, ЦД    210,00 дин

Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, папирно издање    299,00 дин

Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, ЦД    210,00 дин

Бр. 5, септембар  2014, папирно издање    299,00 дин

Бр. 5, септембар  2014, ЦД    210,00 дин

* * *

Пакет 6+1 +1 (акција)

Од данас, па до београдског Сајма књига 2015. године, "Заветине" су у ситуацији да вам понуде следећи Пакет 6+1+1

Мирослав Лукић МЕТЛА ДРВЕНЕ МАРИЈЕ, 1, проза, поезија. - Београд, 2002, Заветине, 100 стр. Штапано у окв иру Дела Мирослава Лукића: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА, ЦД , 100,00 дин.

Мирослав Лукић  РАЈСКА СВЕЋА: Опус Мирослава Лукића 1968 – 1998, поезија. – Београд, Заветине, 1998. – 339 стр.; 24 цм.  ЦД. 300,00 дин

Мирослав Лукић  ЈУСТИНИЈАНОВ РИБЊАК: Одабране песме 1968 - 1998, поезија. - Мирослав Лукић  .  237 стр. ; 20 цм. (Публиковано у оквиру ЦД „Трговци светлошћу“, 2003) – ЦД.  250,00 дин.

Мирослав Лукић  ТРЕЋА СРБИЈА:рукопис,   размишљања, забелешке, осврти. - Треће електронско изд. – 187 стр. Латиница. (Публиковано у оквиру ЦД „Трговци светлошћу“, 2003) – ЦД.  230,00 дин.

Александар Лукић, Саватије Иг. Митровић, Батрић Церовић: НА ВЕТРУ НА ЧИСТИНИ НА ВИСИНИ: Мит и метафора: Опус „Уметност махагонија“ Мирослава Лукића. – Београд, Заветине, 2003. – 237 стр. уобичајеног формата.  Публиковано према првом шт. издању из 2000. године). ЦД. 300,00 дин.

Миодраг Мркић: АВЕТИЊСКА МЕТАФИЗИКА РОМАНА-ЕСЕЈА: Оглед о роману Ујкин дом Мирослава Лукића, Београд, Заветине,Београд,  2003. – 254 стр. . (Публиковано према првом шт. Издању из 2002., у оквиру ЦД „Трговци светлошћу“, 2003)  ЦД. 270,00 дин.

Свега  =   1450,00 дин.

Плус - поклон роман штмпано издање  

Мирослав Лукић: УЈКИН ДОМ, роман
Апостроф, Београд, 1997.
190 стр. 20 цм.

   Видети више: Ујкин дом 

Плус – књига песама у  пола цене

ЛУКИЋ, Мирослав 1950 –
Las vilajet : (анонимна хроника) : одабране песме 1993 – 2003 / Белатукадруз; одабрао и поговор написао Душан Стојковић. – Центар за културу : Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“, 2010…. – 232 стр.; 21 цм.

Библиотека Којекуде; књ. 3
Едиција Добитника Повеље Карађорђе (2009)
Цена 800, 00 дин. – Са попустом, само у овој акцији до београдског Сајма књ.  400,00 дин.

       Видети више: Las vilajet : (анонимна хроника) : одабране песме 1993 – 2003 / Белатукадруз

НАПОМЕНА: Укупан износ овог пакета-акције: 1850, 00 дин . - Најновија издања, књиге и часописе, шаљемо после уплате на ПосТнеТ  упутници  - моб. Тел.  + 381 65 3006950.  
Поручиоци изван Србије плаћају трошкове поштарине.
Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:
Мирослав Лукић, 180 309 Београд,
ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13
(молимо да нам пошиљаоци кад пошаљу новац напишу у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com, и број – Control number).

Курирска служба коју користим за слање робе је искључиво ПостЕxпресс, или 
уколико је предмет штампана ствар (књига, часопис, стрип и сл. ), 
шаљем као тисковину због мањих трошкова слања. 
Могућ је договор око личног преузимања.

Пакет 5+1

Миодраг Мркић Рукопис у ћоравој соби нађен : Бог критике Мом о делу једног српског писца. - Посебно издање часописа Оркестар СУЗ Београд, октобар 2009. Свитак формат. 65 стр. ЦД  - 130,00 дин.

Мирослав Лукић КОВЧЕГ  БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА, прозе. – 216 стр. Мирослав Лукић ДЕЛА ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ Књ. 19  - ЦД. - 330,00 дин.

Бела ТУКАДРУЗ ЈЕВАНЂЕЉЕ УМЕТНИКА. (поезија) – 72 стр.. Свитак формат. Библиотека Манускрипт. НАПОМЕНА “ЗАВЕТИНА”

Оно што је донето довде преузето је из једног обимнијег песничког рукописа Беле Тукадруза, насталог пре више од

десетак година. Тај рукопис је у целини спремљен за једног српског издавача, а овде се публикује, понављамо, део, којим бисмо желели да заинтересујемо преводиоце на друге језике (руски, немачки, француски, шпански, турски, шведски, румунски, пољски, италијански и грчки).

Публиковањем дела споменутог рукописа започиње и постојање Библиотеке Манускрипт, која ће временом публиковати и препоручивати преводиоцима рукописе појединих аутора, како српског порекла, тако и страног...

        ЦД  - 120,00 дин.

Мирослав Лукић НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ Плус ултра (Антологија поезије 1900 – 2001). Пето српско издање, нешто измењено и сажето.  – 608 стр. – Објављено у оквиру ДЕЛА М. Лукића „УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА“ (2004), као 4 књ. – ЦД,  700,00 дин.

Мирослав Лукић МУЗЕЈ НЕМОГУЋЕГ РАТАРА Фатаморгана комплекса СПАСОВО - Треће, измењено, проширено издање. Есеји. О древној светлости.- Објављено у: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА (Опус Í° 1 : 1968 - 2000) ДЕЛА Мирослава Лукића у 25 књига, као 24 књ.  – ЦД, 120,00 дин

   

   = за само  1400,00 дин. = 

     Плус  - поклон: Друго, прегледано и допуњено шт. изд. антологије српске поезије 20. века „Несебичан музеј“ (1938 - 2000).  – Штампано као 4. књ. ДЕЛА М. Лукића „УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА“ на 850 стр. (ф. 21 цм)  

… За­па­њу­је обим ан­то­ло­ги­је Не­се­бич­ан му­зеј Ми­ро­сла­ва Лукића, афирмисаног песника и романсијера, у новије време запажеnог и по кри­тич­ким ра­до­ви­ма об­ја­вљи­ва­ним пре­вас­ход­но у књи­жев­ној пе­ри­о­ди­ци. То је 80 аутор­ских та­ба­ка, пре­ко 1.400 стра­ни­ца тек­ста. Ка­да се, ме­ђу­тим, пре­гле­да из­бор (ко­ји од­но­си ви­ше од две тре­ћи­не књи­ге), а по­го­то­во ка­да се про­чи­та­ју оби­ман Лу­ки­ћев пред­го­вор и ис­црп­ни при­ло­зи ан­то­ло­ги­ји (кри­тич­ки пор­тре­ти за­сту­пље­них ауто­ра, био-би­бли­о­граф­ски за­пи­си, пре­глед ан­то­ло­ги­ја и њи­ма срод­них из­да­ња срп­ске по­е­зи­је у пе­ри­о­ду 1944–1994, са пре­ци­зно из­ве­де­ним ста­ти­сти­ка­ма), из­не­на­ђе­ње пре­ра­ста у ди­вље­ње: срп­ска кул­ту­ра до­би­ја де­ло из ре­да оних и она­квих по­ду­хва­та ка­кви се, по пра­ви­лу, оче­ку­ју од ин­сти­ту­та и ака­де­ми­ја, а ка­да се до­го­де – сви­ма би­ва ја­сно да су их са­мо по­зва­ни, ис­трај­ни и тру­до­љу­би­ви по­је­дин­ци мо­гли оства­ри­ти… Јован Пејчић

НАПОМЕНА: Најновија издања, књиге и часописе, шаљемо после уплате на PosTneT упутници  - моб. Тел.  + 381 65 3006950.  

Поручиоци изван Србије плаћају трошкове поштарине.
Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:
Мирослав Лукић, 180 309 Београд,
ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13
(молимо да нам пошиљаоци кад пошаљу новац напишу у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com,  и број – Control number).

Курирска служба коју користим за слање робе је искључиво PostExpress, или
уколико је предмет штампана ствар (књига, часопис, стрип и сл. ), шаљем као тисковину због мањих трошкова слања. Могућ је договор око личног преузимања. У том случају књиге и часописи  се не пакују!

Видети више: Књижара писаца

Обнова Ћопићеве родне kуће

• Бранко Ћопић лечио ране народа хумором
• 
  

Обнова куће Бранка Ћопића у његовом родном месту Хашани, у општини Крупа на Уни, започеће ове године. Очекивања Фондације "Башта сљезове боје" су да кућа буде саграђена до краја године.

Влада Азербејџана одобрила је 80.000 конвертибилних марака (40.000 евра) и то је прва права донација за реализацију пројекта обнове, али и изградње спомен-

-комплекса "Башта сљезове боје" у Хашанима, потврдио је за "Новости" Душан Илић, председник Фондације.

- Надамо се да ћемо направити ЈП "Башта сљезове боје" које ће водити радове. То је национални интерес и Републике Српске и Србије и очекујемо подршку обе владе по овом питању - истиче Илић.

Он каже да је кућа Бранка Ћопића сада девастирана и има само један зид.

- На иницијативу Бранковог рођака, Здравка Ћопића, покренута је прича о обнови и изградњи куће у Хашанима у коју се одмах укључио и Младен Иванић, члан Председништва БиХ. Оснивањем Фондације пре 14 месеци започели смо анимирање домаће и светске јавности, тако да се сад о Ћопићу говори више него у последњих 30 година. И то је наша велика победа. Наравно, велику помоћ у овоме имамо од Бранкових Крајишника - истиче Илић.

Подршку идеји дала је и општина Крупа на Уни, која је направила пројекта обнове куће и спомен-парк "Башта сљезове боје" који би се простирао на 38 хектара.

- Планирамо да на површини од 38 хектара градимо привредно-културни садржај, као етно-целину - изјавио је за "Новости" начелник Општине Крупа на Уни, Гојко Кличковић.

До краја овог месеца очекује се долазак делегације Азербејџана у Крупу на Уни како би се упознали с тиме где ће и на који начин бити утрошена средства која су донирали.

Аутор "Баште сљезове боје" рођен је 1. јануара 1915. године у селу Хашани код Босанске Крупе. Прву причу објавио је 1928, а прву приповетку 1936. године.

Стваралац који је у југословенској књижевности стекао статус писца са највише штампаних и преведених дела (више од 30 језика) трагично је окончао живот 26. марта 1984. године у Београду, бацивши се са савског моста. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.

БОЉЕ ПРОШАО ОД ЊЕГОША

- Ове вести могу само да нас радују - каже за "Новости" академик Матија Бећковић, члан УО Задужбине Бранка Ћопића. - На више места сам чуо да се спрема обележавање стогодишњице Бранковог рођења. САНУ, Академија РС, Матица српска, СКЗ, Завод за уџбенике на неки начин су се огласили да би обележили овај велики датум. Можда би било добро када би се формирао један одбор који би их све објединио и учинио да се удруженим снагама што достојније обележи овај датум, не заборављајући његов завичај у Хашанима - каже Бећковић.

А на питање зашто се толико чекало на почетак обнове Ћопићеве куће, одговара:

- Није то ништа ново. Двеста година Његоша није ни обележено. Можда ће Бранко Ћопић, бар у том погледу, имати више среће са својим рођењем него са својим животом.

Обнова Ћопићеве родне kуће | Култура | Novosti.rs

Србијом уздуж и попреко

Бабље лето 2014, за мене и за једну од сестара Соколовић започело је у Принциповој улици у Београду....

Најновија издања, књига и часописа "Заветина"

(ажурирано, у четвртак, 11.06, 2015)

_______________________________

Библиотека МОБАРОВ
Поезија. Есеј. Проза
Поезија I,

Александар Лукић ПСОВКА

Књига 1,   720,00 дин

Зоран М. Мандић  Србија у дубоким водама

Књига 2, управо одштампана!   

720,00 дин

   ___

Књижевни часопис ЗАВЕТИНЕ +

Бр. 8-9, јануар – мај 2015, папирно издање    299,00 дин

Бр. 8-9, јануар – мај 2015, ЦД    210,00 дин

Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, папирно издање    299,00 дин

Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, ЦД    210,00 дин

Бр. 5, септембар  2014, папирно издање    299,00 дин

Бр. 5, септембар  2014, ЦД    210,00 дин

Широк  избор дигиталних издања

Мирослав Лукић ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ
Карневал крај шумске реке или Песме Б. Мишљеновића
Едиција ЗАВЕТИНЕ, ЦД, Београд, 2008.

   110, 00 дин

Радомир Продановић СЛЕПИ ВИДЕ, драма , Едиција ЗАВЕТИНЕ,  ЦД,

 Библиотека Заоставштина Књига 3 Београд, 2010.

    80,00 дин.

Коли  Ивањска Шоле и Б. Тукадруз (Црна Трава, 2014, јесен)

Пакет „3+1“ :  Коли Ивањска Шоле: АМФИТЕАТАР  (поетске прозе), ЦД, Едиција ЗАВЕТИНЕ, 2008 -  90, 00 дин

Мирослав Лукић, КРАЉЕВСКЕ ИНСИГНИЈЕ,  5. измењено изд., ЦД, Едиција ЗАВЕТИНЕ, 2007.  120, 00 дин

Мирослав ЛУКИЋ  ЛИТИЈЕ  Песме Есмера Белатукадруза, ЦД, Едиција ЗАВЕТИНЕ, 2007.  120, 00 дин

    Укупно 330,00 дин   плус поклон  Петар Петровић Његош ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ, ЦД, Ед. ЗАВЕТИНЕ, 2008.  Поштански трошкови урачунати – за Србију. 

      ==============

     НАПОМЕНА: Најновија издања, књиге и часописе, шаљемо после уплате на PosTneT упутници  - моб. Тел.  + 381 65 3006950.  

Поручиоци изван Србије плаћају трошкове поштарине.
Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:
Мирослав Лукић, 180 309 Београд,
ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13
(молимо да нам пошиљаоци кад пошаљу новац напишу у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com,  и број – Control number).

Курирска служба коју користим за слање робе је искључиво PostExpress, или
уколико је предмет штампана ствар (књига, часопис, стрип и сл. ), шаљем као тисковину због мањих трошкова слања. Могућ је договор око личног преузимања. У том случају књиге и часописи  се не пакују!

Видети више:Посебна породична заветина  , Књижара писаца

„Периклово доба наше културе“

ЈЕДНО  СЕЋАЊЕ  - ЖИВОЈИН ПАВЛОВИЋ

Да ли је пок.  Живојин Павловић, филмски редитељ и писац, једини пример, или један међу ређима, за оно о чему пише отворено и окаснело Г. Б. Јовановић*?

Сигурно је да има много више истакнутих јавних личности који о Титу на сличан начин мисле и после  тридесет и пет година након смрти југословенског диктатора.

Годину-две након што је одштампан мој роман „Ујкин дом“, не знајући да је Живојин Павловић  изјавио то што је изјавио, покушавао сам неколико пута (и у томе нисам успео) да лично упознам Ж. Павловића. И када ми се учинило, да се приближава тај тад када ћу упознати Ж. Павловића, човек, који је одлично и изблиза познавао Павловића, упита: „Али зашто вам је стало да га упознате; ви сте и као људи и као писци, сасвим, сасвим различити?!“  Погледао сам у колегу, и рекао: „Па, баш зато! То јест, волео бих да са Павловићем поразговарам о екранизацији романа „Ујкин дом“...“  Саговорник је припалио нову цигарету, примакао своју столицу ближе, осмехнуо се и шапнуо ми: „Али Жика није макнуо од КНОЈ-а, он никада не би то урадио, тј. екранизовао твој роман!“

Не знам зашто сам поцрвенео тада; било ми је много непријатно. Мислио сам да колега денуцира писца Павловића –  сумњао сам да због нечег настоји да спречи то познанство, и наравно, сад знам да нисам био у праву . Колега је о Павловићу знао ту ствар о Периклу, коју сам ја много касније сазнао. Требало је да верујем сведоцима и судеоницима  и познаваоцима наличја тог  тзв. Перикловог доба. И  ево прилике да се, макар окаснело, захвалим тог колеги који ме је на време одвратио од личног упознавања Ж. П.

____________

*  Корени таквог данашњег односа према комунистичком диктатору имају своју историјску дубину, али су у суштини психолошки плитки и везани су за банално преовладавање емоционалног над интелектуалним и пренебрегавање неких битних чињеница без којих се не може донети адекватна оцена о титоизму. У том смислу може изгледати крајње необично да појединци, попут Живојина Павловића, аутора чији су филмови бункерисани и забрањивани, а књиге спаљиване, Титово време упоређује и одређује као „Периклово доба наше културе“. О томе је овај наш књижевник и синеаст говорио не само осамдесетих година, већ и деценију потом. На питање како објашњава одјек који је у свет имала његова смрт, Павловић у интервјуу НИН-у од 19. јула 1996. године вели: „Објашњавам величином личности Јосипа Броза. Можемо да мислимо шта год хоћемо, за његова доба што се тиче културе овог поднебља, односно бивше Југославије, то ће бити процењено поново, понављам, пре десет година сам то рекао, па су хтели да ме линчују, Периклово доба.“

Бојан Јовановић, Митологизација Јосипа Броза и потискивање титоистичког зла, Српски књижевни лист, бр. 10/115, јануар – март 2015.