ЗАВЕТИНЕ

ЗАВЕТИНЕ
П о р т а л Великих претеча Сазвежђе З. Незадрживи циклус обнове. Преображења. - ЗАВЕТИНА -Књижевна задруга

Translate

Укупно приказа странице

ПРЕТПЛАТА, ОСНОВНА

ПРЕТПЛАТА, ОСНОВНА
ПРЕТПЛАТА, ОСНОВНА. Годишња. Претплатите се на 4 - од 120 локација по вашем избору - и добићете годишњу дозволу за десет. - На заштићене, приватне делове Портала. У свом склопу, Портал открива, много више, од стотинак интернет-локација, албума слика, архива, библиотека, које садрже хиљаде публикованих књижевних прилога, књига, фотографија, страница, вести, идеја и иницијатива, пре свега, издавачких, које разбијају балканску и српску официјелност, жабокречину, подстичући савременике, и оне који долазе да у свету књижевности и културе пронађу смисао и испуне живот, отварајући прозорчиће на Балкану, који су или затворени, или зазидани........

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ
Почетак Прве филипике. - Стара и ретка књига. Београдско издање из 1912. Српска књижевна задруга.

ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

четвртак, 21. јун 2018.

Скулптура наше душе коју свакодневно ваја друштвени саобраћај...

Крупајско Врело (снимак Бранке Веддер, јун 2018)





























(...)
Појединим људима привлачи ме оно штo сам немам, или што немам довољно, што је већ неколико година потиснуто у мени - изразит карактер
   Шта је карактер?
   Постоји више одговора. Мени је близак онај из наслова.

* *

   11. XI 1973. - Глава ме боли од неуспеха, од осећања да сам доживео прави фијаско. Уметност у коју сам веровао - осакатила ме је - да употребим један народсни израз - оставила ме је на цедилу. Никад човек није начисто с њом. Написао сам био једну причу о првој љубави и био уверен да је добро, али не сасвим добра. Читајући написано поново, схватио сам да у томе нема ни мало уметности, барем онакве о каквој ја сањам. Цитирам, цитирам - одвећ се заклањам иза туђих речи. Заобишао сам око болести, пораза и безнађа, као киша око Крагујевца. 
    Постоји велики раскорак  у мом уметничком трагању између онога што хоћу и оног што не могу. Тај осећај се код меланхолика тешко савлађује...

   * * *

Крупајско Врело, детаљ


    Књижевност могу правити као качамак људи без карактера. Сазнање: да многи међу нама траће живот занимајући се небитним стварима, илки простоидући утабаним стазама.  Треба чинити нешто друго, што има смисла...

   Како је лепо завршити неко трагање за непримећеним везама у зору и доручковати рано, у свитање. Заспати уз Мокрањчеву Литургију. И видети премудрост, спас и смисао у сну...
    Све године ови брегови преда мном су као Росинијева "Соната за гудаче"; свака од ових падина брегова је толико лепа и целовита, кад је обасја сјај заласка Сунца, и зрачи наговештајем свега онога што се повлачи, као светлост, и што се неће вратити никад више...

    Постављена је дијагноза моје потиштености: меланхолија агитанс + меланхолија мизантропика...

    А понекад ми се учини - музика је величанствена, она представља само осећање, док друге уметности покушавају да представе, тј. опишу осећања. Музика је дубља  и од поезије, скулптуре она је попут пенушавог водопада, испуњава нежно пехар душе и онда се прелива и потапа и оно мало поље разума. Док јој се предајем сасвим слушајући се, осећам да васиона силази у моје срце, главу, груди - и чини ми се да је у њима тесно и уско...

     14, XI 73. - Дуго нисам могао да се средим у току тог послеподнева. Хтео сам да читам , али сам мислио на концерт Вивалдија , који ћу пропустити јер путујем са барабама из Студентског града барабар у Трст (шверц фармерки!)..............

       _____________

ПАСТРМКЕ, млађ. Крупајско врело...


           = извор: из необјављених забелешки, 1973.

Нема коментара:

ЗА СВАДБЕ И САХРАНЕ

Оркестар СУЗ

Оркестар СУЗ
За свадбе и сахране

ДУКАТ (рашљари)

ДУКАТ (рашљари)
Сајт Александра Лукића (1957 - )