Укупно приказа странице

ПРЕВЕДИ - Translate

(Заветине, Лукић)

(Заветине, Лукић)
КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. За све остале - приступ није дозвољен. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио (до краја текуће године) слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.

ДОКУМЕНТАЦИОНО ИНФОРМАЦИОНИ ЦЕНТАР ЗАВЕТИНА

ДОКУМЕНТАЦИОНО ИНФОРМАЦИОНИ ЦЕНТАР  ЗАВЕТИНА
ДИЦ-а. Документационо информативни центар ЗАВЕТИНА. Дигитална библиотека. Годишња претплата обавезна

КЊИЖЕВНА ФИЛОКСЕРА (Забавник)

Оркестар СУЗ

Оркестар СУЗ
За свадбе и сахране

БОГОМОЉКА:филмски канал

субота, 30. јун 2018.

Уместо путописа, фотографије,напомене


(...)
Хтели смо  да путујемо из Београда у Сплит аутом, најкраћим путем, и кренули смо (први пут у животу) овом рутом: Београд, Славонски Брод, Брод, Бања Лука, Мркоњић Град, Гламоч, Ливно, Сињ, Солин. Стигли смо у Сплит колима наших шведских пријатеља (шведска регистрација), путевима који нису лоши, неки делови тих путева су били такви да по пола сата и више не би сусрели ни једно возило. Између Гламоча и према Ливну видели смо "знамења" последњег рата, у овим крајевима; снимали смо, не много, у доласку. Истим путем смо се и вратили. На дванаест места смо прелазили границу - Србија - Хрватска, Хрватска - Република Српска, Херцег Босна - Хрватска. Све су нам пасоше ишарали. Неколико држава и ентиета бивше СФРЈ. Нису нам правили проблема на границама. Једино у повратку из Сплита код Сињског Обровца (где смо иначе у доласку и ушли у Хрватску), хтели су да нас врате, јер на том прелазу "немају ветеринара" да прегледа куцу Лејди са шведским плавим пасошем. Једино на том прелазу не може да се прође са домаћим љубимцем. На свим другим може..."Али нас нису упозорили на том истом прелазу границе, пре неколико дана..." итд. Постоје и друге ствари које нису пријатне, као да се међуплеменски рат, на овим просторима, није завршио пре више од две деценије...

..


Ово нешто слика, "знамења" минулог рата сднимили смо у повратку. Чије ли су то уништене куће? Јесу ли власници тих кућа живи, или побијени? Или протерани? Снимали смо из аута у покрету. Не све. Само део. У близини путева....
..
..

..

..

..

..

..

..
У клисури Врбаса, према Мркоњић Граду...

...

...
У клисури Врбаса, у доласку...
...
Према Ливну



...

...


     Како огромни и дивни планински простори, а нигде људи? Где су? Како је овде било пре последњег рата? Колико људи изван ових крајева уопште зна шта се овде збивало и шта је све уништено? Видите ли те куће без кровова, које се губе у зеленилу? Чије ли су? Ко ће се овде вратити? Ко ће их обновити? 
     Гламочко поље, Ливањско, огромно.... Каква лепота... А тако мало људи. Где су људи? Није ваљда да сви спавају неким тврдим сном?
     Шта бисмо још доживели да смо путовали са београдским регистрацијама? Овуда.
     Са шведским таблицама нас нико није дирао ни питао.
     Већина и најглавније реке тзв. Западног Балкана теку не према Београду, него према Југославији, ма колико се она неком чинила као промашај. То им је природни ток.Да ли је била промашај? Та мисао се није наметала само нама из Београда и Србије, већ и нашим сапутницима из Шведске. Да ли је била промашај? Сада су нам на непуних шесто километара 12 пута на дванаест граничних прелаза ударали своје државне штамбиље
    У Сплиту нисмо могли купити куне за српске динаре. Требало је купити евре у Београду, па са еврима доћи у Сплит.
     
   
.....
     Каква смо ми браћа, суседи? И какви ћемо бити?
     Питају нас наши гости из света.
     Можда одговор могу да дају пусти путеви, или тај правац који смо ми одабрали, због лепоте и сећања?
     Да ли је минули рат окончан пре више од две деценије и да ли су ратне племенске секире заувек закопане?
     Ко то зна?
     Нисмо сликали оне уништене куће, и куће спаљених кровова, и куће из којих је никло дрвеће, што подсећа на неописане трагедије, не. Ни оне куће у којима су некада живели неки људи, а данас у њима држе стоку, козе...
     То треба да ураде, детаљно, они који живе тамо, ма колико то болно било. Да се никад више не понови....
      
       

























...


Нема коментара:

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више