ПРЕВЕДИ - Translate

ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Полит.

ПОРТАЛ ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА │Портал Сазвежђе З (део Портала)

Уредник "ЗАВЕТИНА"|© Делови Портала Великих претеча | Сазвежђа З: Бело, Црно, Црвено , Млади Сузовци , Интервју , Велика Заветина , Одавде , Мајдан Бодлер , Донације , Родно место , Група ЗАВЕТИНЕ , Ab ovo , Фонд за издавање књига и часописа , Симболи и сигнали , Огласи З ,Београдски меридијан , Библиотека ЗАВЕТНИК , Мирослав Лукић , Хомољски мотиви , Задужбина ЗАВЕТИНА , Царски рез , Круна , Едиција ЗАВЕТИНЕ , Копча , Музеј немогућег ратара , Чување успомене наМихаила Петровића , Алтернатива , Ђавоља капија , Чудесни подрум вина врх Нерезина, Сазвежђе З (нулти степен) , Ћутање , Несебичан музеј , Литија , Домаће сукно европски штоф , Зелена магаза , КРУГОВИ ,Превредновање , Дрво живота , Без премца , Четврта Србија , Алинеја , Прозори , Фонд ППЗ , Нова станица у пустињи , Зона преливања , Алинеја , Срж , Бездана уметност , Место Прелаза , Хоризонт , Едиција ЗАВЕТИНЕ, ГАВРАН (Архив у оснивању...) , Мала Заветина , Тзв. KУЛТУРНИ ДОДАТАК , Облуци;троуглови.Лепенски вир , Мала Заветина , Белатукадруз , Писмо из карантина , МЛАДОСТ БЕЗСТАРОСТИ.... , Знак препознавања , PRO ET KONTRA , АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ , РЕНЕСАНСА , Потемкинова села , Сазвежђе З , Магазин Сазвежђа З , Каталог осујећеног песника , Себични музеј , НЕОЛИТ ,ЈЕДИНСТВЕНО САЗВЕЖЂЕ , Виртуелни МУЗЕЈ ЗАВЕТИНА , Канал ЗАВЕТИНЕ , Архив.БЕЛАТУКАДРУЗ , Алманах СУЗ , Буквар Лепенског Вира , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2) ,Библиотека АБВГ... , Edition SECTIO CAESAREA. Едиција ЦАРСКИ РЕЗ , ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе , ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ , КОГИТО КЛУБ , Оркестар СУЗ , Посебна породична заветина , ТАЛОГ. Алманах за живутрадицију, књижевност, превредновање и алхемију , СКРИВАЊЕ БОСИОКА , Мадоне Одјека , ОДАНДЕ ДОВДЕ , Контакти , Северци ,Мансарда Валтазар Превалез ФАНТАЗМАГОРИЧНА ИСТОРИЈА ВАЛТАЗАР ПРЕВАЛЕЗ I ВАЛТАЗАР ПРЕВАЛЕЗ XV ОДАНДЕ -ДОВДЕ (1969 - 2009 - 2018) ДНЕВНИЦИ I - III ХАЈДУЧКА ВОДЕНИЦА:Наличје/ Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ (Заветине:Ми)/

БЕЛА ТУКАДРУЗ

БЕЛА ТУКАДРУЗ
БЕЛА ТУКАДРУЗ алиас Мирослав Лукић

Укупно приказа странице

Ко има приступ?

Ко има приступ веб-сајтовима Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори. За све остале - приступ није дозвољен. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио (до краја текуће године) слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.

Васељенски промотор: Белатукадрузов Грм: Сазвежђе Мирослава Лукића

КЊИЖЕВНА ФИЛОКСЕРА (Забавник)

Оркестар СУЗ

Оркестар СУЗ
За свадбе и сахране

БОГОМОЉКА:филмски канал

недеља, 24. јун 2018.

Путопис кроз Шумски рај или берба печурака, предања и дијаманата


(...)
Обичан свет (постоји ли уопште такав?) јутрос је уранио; видели смо то, пењући се аутом серпентинама од воденице у Каони, према Брезовици (заселак великог села Рановац), тј. висовима, и највишој тачци (Бандера), где имамо део свога имања, запуштеног. Ишли смо да обиђемо нашу шуму после сече и видели - успут - паркиране аутомобиле берача вргања и рујница, крај путева. Требало је прво да свратимо код нашег старог пријатеља и брата Жике, да мало попричамо, и онда се вратимо путем којим смо и дошли. Међутим, једно је план, а друго живот. Жику нисмо затекли код куће и кренули смо без њега узбрдо, од његове куће према Бандери, где су наши стари имали посед, док су били једна породица од двадесетак хектара. Баш кад смо се попели у подножје Бандере, јавио нам се Жика телефоном; он је био у кући, није нас чуо кад смо звали, и кренуо је за нама. Стигао нас је брзо, и уместо да се вратимо назад у Брезовицу, ми смо кренуло кроз бучину, сада се то зове Србијашуме, најужнији потес нашег села Мишљеновца, берући вргање, тј. оно што је остало, што нису обрали берачи ранораниоци. Жика је свашта знао и одлично познавао и наш сеоски  атар; уместо да ми њега водимо кроз мишљеновачки атар, он је водио нас, кроз оно што је припадалонашем селу, селу нашег рођења, и тако смо упознали, тј. препешачили скоро двадесетак километара, све док нисмо стигли до Каменка, Грујине Заграде и Зрнокове куће. Тамо смо на бунару затекли Зрнка, кума
Мому и Тику "Француза", тј. потомка капетана Коче Анђелковића, и још неких људи. Зачудили су се када су видели да носимо пуне торбе вргања и нису се либили да у њих завире. Кажу, да су неки берачи претходног дана успели да наберу и 60 килограма вргања....

    Али да ту станем. Јер сам уморан. Ту причу би вредело да наставим касније, следећих дана. А можда би најпаметније било да током лета, још неколико пута прођемо од Столице и Бандере, Паљевина и Кукаквичке Чуке, до Каменка и Басара, Дубоког Потока, и онда назад - мишљеновачким путем - опет до Бандере и Брезовице, да затворимо круг...
     Видели смо на ливадама нашег рођака доктора Лукића (Каонца) неке кругове, где не ниче трава. Не знамо шта значе. "Ти кругови су прво били мали, сваке године су већи, ко зна шта значе..." Рече Жика. И поче да нам прича и о другим чудима и тугама ових крајева, где гром туче, као артилерија, али нису громови отерали свет који је ту живео деценијама, већ - жеља да постану нешто друго. У свету човек неизбежно постаје неко други, трећи. У завичају то није могуће...
    
    ..
Жика је први нашао печурку који Власи називају Крајица - Краљица - која се може и свежа да се једе. Али, ми се нисмо усуђивали... 

    ..
Погледајте пријатеље и срећнике, шумске људе ових крајева, уметнике, и рашљаре, радозналце и небојше, чуваре древне традиције и преносиоце

   ...

   





















    ...
Жика је нашао прве рујњаче, прве вргање, прве сунчанице, и друге шумске печурке. У некој врсати континенталне прашуме он се боље сналазио него у Београду, Пожаревцу или Петровцу, а ви, питао је, како се оријентишете?

..

....

..
Бољег водича, заиста, нисмо могли наћи од нашег првог комшије и великог народног уметника, фрулаша, проналазача, ловца, рашљара, лаутара, мајстора који свашта уме да направи... 
..
Мирко, Жика и Тика - земљаци 
Провео нас је Жика разним чукама, потоцима, испричао нам толико ствари које треба сачувати, и као приче, предања, и као сведочанства, то је био читав један свет, који полако нестаје, и који ће нестати. Прогутаће га ове густе шуме, које су свашта вековима гутале и прогутале. Па понекад, земља, ретко, као да повраћа, избаци из своје утробе, и необично камење, римске паре, и друго. 
     Тика и Мома су пошли трактором "Тома Винкић" према Паљевинама, да беру печурке, па су нас повезли, пошто смо се и ми враћали у том правцу, а не у правцу нашег села Мишљеновца, јер нам је ауто остао паркиран у Брезовици. Испоставило се да и Тика свира на фрули, и онда су уз жуту дукатовачу љуту, код Жике, Тика и Жика испробавали фруле, момци већ зашли у осму деценију, штета што дан није потрајао мало дуже и што нисмо могли да останемо и који дан и наслушамо се необичних искустава, доживљаја и сећања обичних људи (ако таквих има?) 
     Зауставили смо се у некој  шуми церова и граница, и Тика је сишао са свог трактора да обере неке вргање које је угледао крај пута. А онда је прешао преко пропланка и ушао у забран, одакле је пуцао широк види на југоисток и ускликнуо - како би добро било да на средини тог забрана треба подићи - кућу...
     

...
   И тако даље. Прича нема краја... Путопис кроз Шумски рај за нас је започео у Брезовици, наставио се на Паљевинама, тј. Бандери, сасвим нас зачарао на путу према Вивиној кући (кући покојног Виве). Успут смо видели руине многих кућа и салаша басарских Мишљеновчана, и друге ствари. Понегде су нас водили трагови дивљих свиња до остатака неког људског постојања, и ловачки пси, који су однекуда искрсавали. 
И ко од шале стигли смо до Кукавичке Чуке, Каменка, Грујине заграде. - Е овде пазите, ово је улица поскока. Овде сам недавно убио шест поскока, тојаге у руке... Узвикивао је Жика.
     Рај и природа су предивни, али имају и отровне зубе.
     
      (наставља се)

Нема коментара:

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више