ЗАВЕТИНЕ

ЗАВЕТИНЕ
П о р т а л Великих претеча Сазвежђе З. Незадрживи циклус обнове. Преображења. - (1) Коло визионара (Дописништво ВИНАВЕРОВА УЛИЦА)

Translate

Укупно приказа странице

ПРЕТПЛАТА, ОСНОВНА

ПРЕТПЛАТА, ОСНОВНА
ПРЕТПЛАТА, ОСНОВНА. Годишња. Претплатите се на 4 - од 120 локација по вашем избору, и добићете годишњу дозволу за десет. - На заштићене, приватне делове Портала. У свом склопу, Портал открива, много више, од стотинак интернет-локација, албума слика, архива, библиотека, које садрже хиљаде публикованих књижевних прилога, књига, фотографија, страница, вести, идеја и иницијатива, пре свега, издавачких, које разбијају балканску и српску официјелност, жабокречину, подстичући савременике, и оне који долазе да у свету књижевности и културе пронађу смисао и испуне живот, отварајући прозорчиће на Балкану, који су или затворени, или зазидани........

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ
Почетак Прве филипике. - Стара и ретка књига. Београдско издање из 1912. Српска књижевна задруга.

ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

среда, 20. јун 2018.

ЈЕДАН ЈАБЛАН ИЗ ЗВИЖДА

асвалт, пропао...















(...)

Да ли сте осетили кадгод нешто слично: празно је у вама, и куда год да погледате, хоризонт је бескрајно далеко, у магли. Никога крај вас, иако је то милионски град; а и шта бисте могли да кажете, ма коме да се задесио крај вас, као та мува која вам зуји изнад главе?!
   И у тренутку када вам се учини да је све тако неиздрживо, и да само мало фали да се стровалите у неку провалију без дна, у свести одједном искрсне јаблан, из завичаја, висок, превисок, начичкан врапчијим гнездима, и мала сеоска река крај тога јаблана, којему је тешко сагледати врх (тако ми се чинило као ђаку основне школе). Понекад изнад тог јаблана круже вране, у предвечерје; али ја га памтим са облацима белим, летњим, и небом неописивим, налик на чорбу плавог камена раствореног у води у великом бакрачу. Каткад, испод јаблана пасу краве и неколико оваца, и једна сура крмача за којом јуре гладни прасићи, бела прасад!
    Не знам зашто се јави јаблан, а не брест - под брестовима сам (на нашем салашу покрај Пека), провео детињство и прву младост: један од наших брестова је био виши од свих јабланова које сам запамтио...
    Једног лета, већ сам био на студијама (али лето сам проводио у родном месту), било је велико невреме, олуја је са грмљавином стигла са запада, у једном тренутку тако је страшно загрмело према дворишту основне школе и треснуло као граната у врх јаблана, расцепивши га у секунди на две цепанице, и запаливши. Пљусак је био тако обилан да је угасио ватру. Остатке јаблана је неко одсекао, однео, и на том месту на коме се уздизао годинама, остала је, празнина...
     Када бих хтео да пишем о себи, о свом детињству, младости, животу, не би требало да губим време на то да околишим, него да се држим свих тих празнина у себи  поређаних као у каквом мозаику. Јер већина биографија није испуњена пунинама, већ празнинама...

     (17. XI 1973.)

      _________________

Бела Тукадруз, 2018.


           = извор: из необјављених белешки (1973)
      

Нема коментара:

ЗА СВАДБЕ И САХРАНЕ

Оркестар СУЗ

Оркестар СУЗ
За свадбе и сахране

ДУКАТ (рашљари)

ДУКАТ (рашљари)
Сајт Александра Лукића (1957 - )