Укупно приказа странице

Translate

ЗАВЕТИНЕ

ЗАВЕТИНЕ
П о р т а л Сазвежђе З. Незадрживи циклус обнове. Преображења. Дневник непознате, друкчије Србије

ОБАВЕШТЕЊА

Као што смо и најавили, у току је заштита блогова "Портала Сазвежђа З"... Од данас (10. априла 2018) заштићени су , тј. могу да их читају само претплатници и позвани. На једној страни, они који ми се јављају, кажу: "Браво, тако треба!" Други:"Таман се навикнемо на неке од блогова, а ви их затворите? Зашто и докле?" На време обавестимо све. Интерес је "Портала Сазвежђа З" да има што више претплатника, и позваних, а не неискрена подршка муктаџија! До краја лета, ми ћемо затворити још неколико популарних блогова, и сајтова; заштитићемо свој рад, јер тако треба у овом свету. Наш идеал није штампање бесплатних новина, које нико и не чита, нити одржавање некаквих дигиталних архипелага, у које може, као у прашуму и шипражје, ући, свако. Од Петрова поста, понављамо, само ће претплатници и позвани имати приступ Порталу... (М.Л. )

Књижевни часопис "Људи месечеве светлости" ПРЕТПЛАТА

Књижевни часопис "Људи месечеве светлости" ПРЕТПЛАТА
ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ. - Приватни књижевни часопис. Годишња претплата на онлајн верзију 2000,00 динара. Уплата се врши преко Пост нета на тел. уредника + 381 3006950, са обавезним именом и презименом претплатника и кућном адресом. Претплaтник добија на поклон и два годишња приступа локацијама које су заштићене (нејавне, затворене), по свом избору

Докажите!

Докажите! Један од начина да помогнете правим независним медијима у Србији, Порталу Сазвежђе З, Немогућим "Заветинама" (немогућим јер опстају у немогућим условима!) је да се претплатите на неки од часописа "Заветина", или од књига - које су скоро свуда блокиране по Србији. Докажите да вам је, доиста, стало до стварно независних медија и независних издавача!

ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

среда, 20. јун 2018.

ЈЕДАН ЈАБЛАН ИЗ ЗВИЖДА

асвалт, пропао...















(...)

Да ли сте осетили кадгод нешто слично: празно је у вама, и куда год да погледате, хоризонт је бескрајно далеко, у магли. Никога крај вас, иако је то милионски град; а и шта бисте могли да кажете, ма коме да се задесио крај вас, као та мува која вам зуји изнад главе?!
   И у тренутку када вам се учини да је све тако неиздрживо, и да само мало фали да се стровалите у неку провалију без дна, у свести одједном искрсне јаблан, из завичаја, висок, превисок, начичкан врапчијим гнездима, и мала сеоска река крај тога јаблана, којему је тешко сагледати врх (тако ми се чинило као ђаку основне школе). Понекад изнад тог јаблана круже вране, у предвечерје; али ја га памтим са облацима белим, летњим, и небом неописивим, налик на чорбу плавог камена раствореног у води у великом бакрачу. Каткад, испод јаблана пасу краве и неколико оваца, и једна сура крмача за којом јуре гладни прасићи, бела прасад!
    Не знам зашто се јави јаблан, а не брест - под брестовима сам (на нашем салашу покрај Пека), провео детињство и прву младост: један од наших брестова је био виши од свих јабланова које сам запамтио...
    Једног лета, већ сам био на студијама (али лето сам проводио у родном месту), било је велико невреме, олуја је са грмљавином стигла са запада, у једном тренутку тако је страшно загрмело према дворишту основне школе и треснуло као граната у врх јаблана, расцепивши га у секунди на две цепанице, и запаливши. Пљусак је био тако обилан да је угасио ватру. Остатке јаблана је неко одсекао, однео, и на том месту на коме се уздизао годинама, остала је, празнина...
     Када бих хтео да пишем о себи, о свом детињству, младости, животу, не би требало да губим време на то да околишим, него да се држим свих тих празнина у себи  поређаних као у каквом мозаику. Јер већина биографија није испуњена пунинама, већ празнинама...

     (17. XI 1973.)

      _________________

Бела Тукадруз, 2018.


           = извор: из необјављених белешки (1973)
      

Нема коментара: