Укупно приказа странице

Translate

ПИСМА ЧИТАЛАЦА (1)

ПИСМА ЧИТАЛАЦА (1)
ПИСМА ЧИТАЛАЦА (1). - Писма не могу бити дужа од 2 странице уобичајеног формата А4, осим у изузетним случајевима. Уредник задржава право да их објави, или не.

ЗАВЕТИНЕ

ЗАВЕТИНЕ
П о р т а л Великих претеча Сазвежђе З. Незадрживи циклус обнове. Преображења. Дневник непознате, друкчије Србије

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ
Почетак Прве филипике. - Стара и ретка књига. Београдско издање из 1912. Српска књижевна задруга.

ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

субота, 30. јун 2018.

Уместо путописа, фотографије,напомене


(...)
Хтели смо  да путујемо из Београда у Сплит аутом, најкраћим путем, и кренули смо (први пут у животу) овом рутом: Београд, Славонски Брод, Брод, Бања Лука, Мркоњић Град, Гламоч, Ливно, Сињ, Солин. Стигли смо у Сплит колима наших шведских пријатеља (шведска регистрација), путевима који нису лоши, неки делови тих путева су били такви да по пола сата и више не би сусрели ни једно возило. Између Гламоча и према Ливну видели смо "знамења" последњег рата, у овим крајевима; снимали смо, не много, у доласку. Истим путем смо се и вратили. На дванаест места смо прелазили границу - Србија - Хрватска, Хрватска - Република Српска, Херцег Босна - Хрватска. Све су нам пасоше ишарали. Неколико држава и ентиета бивше СФРЈ. Нису нам правили проблема на границама. Једино у повратку из Сплита код Сињског Обровца (где смо иначе у доласку и ушли у Хрватску), хтели су да нас врате, јер на том прелазу "немају ветеринара" да прегледа куцу Лејди са шведским плавим пасошем. Једино на том прелазу не може да се прође са домаћим љубимцем. На свим другим може..."Али нас нису упозорили на том истом прелазу границе, пре неколико дана..." итд. Постоје и друге ствари које нису пријатне, као да се међуплеменски рат, на овим просторима, није завршио пре више од две деценије...

..


Ово нешто слика, "знамења" минулог рата сднимили смо у повратку. Чије ли су то уништене куће? Јесу ли власници тих кућа живи, или побијени? Или протерани? Снимали смо из аута у покрету. Не све. Само део. У близини путева....
..
..

..

..

..

..

..

..
У клисури Врбаса, према Мркоњић Граду...

...

...
У клисури Врбаса, у доласку...
...
Према Ливну



...

...


     Како огромни и дивни планински простори, а нигде људи? Где су? Како је овде било пре последњег рата? Колико људи изван ових крајева уопште зна шта се овде збивало и шта је све уништено? Видите ли те куће без кровова, које се губе у зеленилу? Чије ли су? Ко ће се овде вратити? Ко ће их обновити? 
     Гламочко поље, Ливањско, огромно.... Каква лепота... А тако мало људи. Где су људи? Није ваљда да сви спавају неким тврдим сном?
     Шта бисмо још доживели да смо путовали са београдским регистрацијама? Овуда.
     Са шведским таблицама нас нико није дирао ни питао.
     Већина и најглавније реке тзв. Западног Балкана теку не према Београду, него према Југославији, ма колико се она неком чинила као промашај. То им је природни ток.Да ли је била промашај? Та мисао се није наметала само нама из Београда и Србије, већ и нашим сапутницима из Шведске. Да ли је била промашај? Сада су нам на непуних шесто километара 12 пута на дванаест граничних прелаза ударали своје државне штамбиље
    У Сплиту нисмо могли купити куне за српске динаре. Требало је купити евре у Београду, па са еврима доћи у Сплит.
     
   
.....
     Каква смо ми браћа, суседи? И какви ћемо бити?
     Питају нас наши гости из света.
     Можда одговор могу да дају пусти путеви, или тај правац који смо ми одабрали, због лепоте и сећања?
     Да ли је минули рат окончан пре више од две деценије и да ли су ратне племенске секире заувек закопане?
     Ко то зна?
     Нисмо сликали оне уништене куће, и куће спаљених кровова, и куће из којих је никло дрвеће, што подсећа на неописане трагедије, не. Ни оне куће у којима су некада живели неки људи, а данас у њима држе стоку, козе...
     То треба да ураде, детаљно, они који живе тамо, ма колико то болно било. Да се никад више не понови....
      
       

























...


ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР НАГРАДИО НАЈБОЉЕ МАТУРАНТЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ


(...)

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР НАГРАДИО НАЈБОЉЕ МАТУРАНТЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. - Београд, 29. јун 2018 – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина били су домаћини седамнаесту годину за редом традиционалном пријему за више од 600 најбољих матураната из Србије и Републике Српске, на Белом двору на Дедињу.
Свака средња школа у Србији и Републици Српској изабрала је ђака генерације међу матурантима, коме је Фондација Престолонаследника Александра за културу и образовање уручила похвалницу и пригодан поклон као признање за остварене изузетне резултате у школовању.
„Свим матурантима честитам на успеху и желим да наставите да будете најбољи. Ви треба да будете поносни на знања која сте стекли, а ми смо поносни на вас и ваша достигнућа. Наставите да вредно радите и учите читавог живота. Ви сте наша будућност, а наша будућност је светла!” рекао је Престолонаследник Александар у свом обраћању.
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар захвалио је на великој помоћи партнерима на овом пројекту –  компанијама НЦР и ЛИНК Груп. Помоћ при организацији догађаја пружили су саобраћајна полиција и Војномедицинска академија, компанија Кока-Кола, хор Ирида из Сремске Митровице, волонтери удружења „Краљевина Србија” и студенти Факултета организационих наука Универзитета у Београду.
Свечаности су присуствовали и Њ.Е. г-дин Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, Њ. Е. др Дане Малешевић, министар просвете и културе Републике Српске, г-дин Стефан Лазаревић, генерални директор компаније НЦР, г-дин Никола Суботић, извршни директор компаније ЛИНК Груп, др Кристофер Турбер, психолог и инструктор на Филипс Егзетер Академији у Калифорнији и ко-оснивач веб сајта ExpertOnlineTraining.com,  г-дин Кристоф Бишиља, оснивач и директор „Виби Дата“, академик Матија Бећковић, као и бројне друге личности из света културе, уметности и науке.
Ђаци су уживали у мотивационим говорима успешних пословних људи др Кристофера Турбера и г-дина Кристофа Бишиље, а додатне мотивационе радионице др Турбера заказане су за сутра од 11 часова на Белом двору.
Најбоље матуранте свих средњих школа из Србије и Републике Српске обрадовала је вест да ће компанија Линк Груп поделити 25 стипендија за њихову престижну ИТ Академију. Рок за пријаву је 15. јул, а више информација о условима за добијање стипендије могу се наћи на линку https://www.it-akademija.com/akcija/itacademy-stipendije/. Имена добитника стипендија биће објављена 1. августа, а стипендије ће им бити уручене на свечаности на Белом двору у септембру.

недеља, 24. јун 2018.

Путопис кроз Шумски рај или берба печурака, предања и дијаманата


(...)
Обичан свет (постоји ли уопште такав?) јутрос је уранио; видели смо то, пењући се аутом серпентинама од воденице у Каони, према Брезовици (заселак великог села Рановац), тј. висовима, и највишој тачци (Бандера), где имамо део свога имања, запуштеног. Ишли смо да обиђемо нашу шуму после сече и видели - успут - паркиране аутомобиле берача вргања и рујница, крај путева. Требало је прво да свратимо код нашег старог пријатеља и брата Жике, да мало попричамо, и онда се вратимо путем којим смо и дошли. Међутим, једно је план, а друго живот. Жику нисмо затекли код куће и кренули смо без њега узбрдо, од његове куће према Бандери, где су наши стари имали посед, док су били једна породица од двадесетак хектара. Баш кад смо се попели у подножје Бандере, јавио нам се Жика телефоном; он је био у кући, није нас чуо кад смо звали, и кренуо је за нама. Стигао нас је брзо, и уместо да се вратимо назад у Брезовицу, ми смо кренуло кроз бучину, сада се то зове Србијашуме, најужнији потес нашег села Мишљеновца, берући вргање, тј. оно што је остало, што нису обрали берачи ранораниоци. Жика је свашта знао и одлично познавао и наш сеоски  атар; уместо да ми њега водимо кроз мишљеновачки атар, он је водио нас, кроз оно што је припадалонашем селу, селу нашег рођења, и тако смо упознали, тј. препешачили скоро двадесетак километара, све док нисмо стигли до Каменка, Грујине Заграде и Зрнокове куће. Тамо смо на бунару затекли Зрнка, кума
Мому и Тику "Француза", тј. потомка капетана Коче Анђелковића, и још неких људи. Зачудили су се када су видели да носимо пуне торбе вргања и нису се либили да у њих завире. Кажу, да су неки берачи претходног дана успели да наберу и 60 килограма вргања....

    Али да ту станем. Јер сам уморан. Ту причу би вредело да наставим касније, следећих дана. А можда би најпаметније било да током лета, још неколико пута прођемо од Столице и Бандере, Паљевина и Кукаквичке Чуке, до Каменка и Басара, Дубоког Потока, и онда назад - мишљеновачким путем - опет до Бандере и Брезовице, да затворимо круг...
     Видели смо на ливадама нашег рођака доктора Лукића (Каонца) неке кругове, где не ниче трава. Не знамо шта значе. "Ти кругови су прво били мали, сваке године су већи, ко зна шта значе..." Рече Жика. И поче да нам прича и о другим чудима и тугама ових крајева, где гром туче, као артилерија, али нису громови отерали свет који је ту живео деценијама, већ - жеља да постану нешто друго. У свету човек неизбежно постаје неко други, трећи. У завичају то није могуће...
    
    ..
Жика је први нашао печурку који Власи називају Крајица - Краљица - која се може и свежа да се једе. Али, ми се нисмо усуђивали... 

    ..
Погледајте пријатеље и срећнике, шумске људе ових крајева, уметнике, и рашљаре, радозналце и небојше, чуваре древне традиције и преносиоце

   ...

   





















    ...
Жика је нашао прве рујњаче, прве вргање, прве сунчанице, и друге шумске печурке. У некој врсати континенталне прашуме он се боље сналазио него у Београду, Пожаревцу или Петровцу, а ви, питао је, како се оријентишете?

..

....

..
Бољег водича, заиста, нисмо могли наћи од нашег првог комшије и великог народног уметника, фрулаша, проналазача, ловца, рашљара, лаутара, мајстора који свашта уме да направи... 
..
Мирко, Жика и Тика - земљаци 
Провео нас је Жика разним чукама, потоцима, испричао нам толико ствари које треба сачувати, и као приче, предања, и као сведочанства, то је био читав један свет, који полако нестаје, и који ће нестати. Прогутаће га ове густе шуме, које су свашта вековима гутале и прогутале. Па понекад, земља, ретко, као да повраћа, избаци из своје утробе, и необично камење, римске паре, и друго. 
     Тика и Мома су пошли трактором "Тома Винкић" према Паљевинама, да беру печурке, па су нас повезли, пошто смо се и ми враћали у том правцу, а не у правцу нашег села Мишљеновца, јер нам је ауто остао паркиран у Брезовици. Испоставило се да и Тика свира на фрули, и онда су уз жуту дукатовачу љуту, код Жике, Тика и Жика испробавали фруле, момци већ зашли у осму деценију, штета што дан није потрајао мало дуже и што нисмо могли да останемо и који дан и наслушамо се необичних искустава, доживљаја и сећања обичних људи (ако таквих има?) 
     Зауставили смо се у некој  шуми церова и граница, и Тика је сишао са свог трактора да обере неке вргање које је угледао крај пута. А онда је прешао преко пропланка и ушао у забран, одакле је пуцао широк види на југоисток и ускликнуо - како би добро било да на средини тог забрана треба подићи - кућу...
     

...
   И тако даље. Прича нема краја... Путопис кроз Шумски рај за нас је започео у Брезовици, наставио се на Паљевинама, тј. Бандери, сасвим нас зачарао на путу према Вивиној кући (кући покојног Виве). Успут смо видели руине многих кућа и салаша басарских Мишљеновчана, и друге ствари. Понегде су нас водили трагови дивљих свиња до остатака неког људског постојања, и ловачки пси, који су однекуда искрсавали. 
И ко од шале стигли смо до Кукавичке Чуке, Каменка, Грујине заграде. - Е овде пазите, ово је улица поскока. Овде сам недавно убио шест поскока, тојаге у руке... Узвикивао је Жика.
     Рај и природа су предивни, али имају и отровне зубе.
     
      (наставља се)

петак, 22. јун 2018.

Joca Mlinko-Mimika - Bećarac

Joca Mlinko-Mimika - Svatovac

Marš Kralja Petra I (1903)



• "Марш Краља Петра I" •   A rare recording of the Serbian 7th Infantry Regiment "King Petar I" Orchestra (Ork. VII Peš. Puka "Kralja Petra I") playing a march in honor of their namesake, Petar I Karadjordjević (1844-1921), who became King of Serbia in June of 1903. It was recorded in Belgrade the same year, nearly 110 years ago, and is one of the oldest Serbian recordings known to have survived to the present day. Yet there are certainly even older recordings still waiting to surface.   -------------------   Редак снимак Оркестра српског 7. пешадијског пука „Краљ Петар I", који свира марш у част свог имењака, Петра I Карађорђевића (1844-1921), који је постао краљ Србије у јуну 1903. Снимљен је у Београду исте године, пре скоро 110 година, а један је од најстаријих српских снимака за које се зна да су преживели до данас. Ипак, сигурно је да има још старијих снимака који и даље чекају да буду откривени.

Dušan Jovanović - Čika Pera jaši konja bela (1925)

ZAPIS O SELU BIOGRAD Запис о селу Биоград

БАБА ГРАЕ НА БАЯНИ /супер позитив/

четвртак, 21. јун 2018.

Dr.Zhivago - André Rieu

"Lara's Theme" is the generic name given to a leitmotif written for the film Doctor Zhivago (1965) by composer Maurice Jarre. Soon afterward, it became the basis of the song "Somewhere my love".

The Second Waltz - André Rieu

КЊИГЕ МЕ ЗАМАРАЈУ ВИШЕ ОД СВЕГА

Скулптура наше душе коју свакодневно ваја друштвени саобраћај...

Крупајско Врело (снимак Бранке Веддер, јун 2018)





























(...)
Појединим људима привлачи ме оно штo сам немам, или што немам довољно, што је већ неколико година потиснуто у мени - изразит карактер
   Шта је карактер?
   Постоји више одговора. Мени је близак онај из наслова.

* *

   11. XI 1973. - Глава ме боли од неуспеха, од осећања да сам доживео прави фијаско. Уметност у коју сам веровао - осакатила ме је - да употребим један народсни израз - оставила ме је на цедилу. Никад човек није начисто с њом. Написао сам био једну причу о првој љубави и био уверен да је добро, али не сасвим добра. Читајући написано поново, схватио сам да у томе нема ни мало уметности, барем онакве о каквој ја сањам. Цитирам, цитирам - одвећ се заклањам иза туђих речи. Заобишао сам око болести, пораза и безнађа, као киша око Крагујевца. 
    Постоји велики раскорак  у мом уметничком трагању између онога што хоћу и оног што не могу. Тај осећај се код меланхолика тешко савлађује...

   * * *

Крупајско Врело, детаљ


    Књижевност могу правити као качамак људи без карактера. Сазнање: да многи међу нама траће живот занимајући се небитним стварима, илки простоидући утабаним стазама.  Треба чинити нешто друго, што има смисла...

   Како је лепо завршити неко трагање за непримећеним везама у зору и доручковати рано, у свитање. Заспати уз Мокрањчеву Литургију. И видети премудрост, спас и смисао у сну...
    Све године ови брегови преда мном су као Росинијева "Соната за гудаче"; свака од ових падина брегова је толико лепа и целовита, кад је обасја сјај заласка Сунца, и зрачи наговештајем свега онога што се повлачи, као светлост, и што се неће вратити никад више...

    Постављена је дијагноза моје потиштености: меланхолија агитанс + меланхолија мизантропика...

    А понекад ми се учини - музика је величанствена, она представља само осећање, док друге уметности покушавају да представе, тј. опишу осећања. Музика је дубља  и од поезије, скулптуре она је попут пенушавог водопада, испуњава нежно пехар душе и онда се прелива и потапа и оно мало поље разума. Док јој се предајем сасвим слушајући се, осећам да васиона силази у моје срце, главу, груди - и чини ми се да је у њима тесно и уско...

     14, XI 73. - Дуго нисам могао да се средим у току тог послеподнева. Хтео сам да читам , али сам мислио на концерт Вивалдија , који ћу пропустити јер путујем са барабама из Студентског града барабар у Трст (шверц фармерки!)..............

       _____________

ПАСТРМКЕ, млађ. Крупајско врело...


           = извор: из необјављених забелешки, 1973.

Tuga! Naša glumica doživela užasnu sudbinu!

АГАПЕ, Рамбо Амадеус и Владика Порфирије

Rambo Amadeus o popovima

Ekskluzivni snimak ulaska popa u pakao.

среда, 20. јун 2018.

Tango La Cumparsita - M.Rodriguez, Accordion solo

Mozart: Turkish March (Rondo alla Turca), arranged for accordion by Nick...

TORNA A SURRIENTO - Italian accordion music Fisarmonica Italiana - Akkor...

GYPSY JAZZ/GITAN by Nick Ariondo-Django Reinhardt

ЈЕДАН ЈАБЛАН ИЗ ЗВИЖДА

асвалт, пропао...















(...)

Да ли сте осетили кадгод нешто слично: празно је у вама, и куда год да погледате, хоризонт је бескрајно далеко, у магли. Никога крај вас, иако је то милионски град; а и шта бисте могли да кажете, ма коме да се задесио крај вас, као та мува која вам зуји изнад главе?!
   И у тренутку када вам се учини да је све тако неиздрживо, и да само мало фали да се стровалите у неку провалију без дна, у свести одједном искрсне јаблан, из завичаја, висок, превисок, начичкан врапчијим гнездима, и мала сеоска река крај тога јаблана, којему је тешко сагледати врх (тако ми се чинило као ђаку основне школе). Понекад изнад тог јаблана круже вране, у предвечерје; али ја га памтим са облацима белим, летњим, и небом неописивим, налик на чорбу плавог камена раствореног у води у великом бакрачу. Каткад, испод јаблана пасу краве и неколико оваца, и једна сура крмача за којом јуре гладни прасићи, бела прасад!
    Не знам зашто се јави јаблан, а не брест - под брестовима сам (на нашем салашу покрај Пека), провео детињство и прву младост: један од наших брестова је био виши од свих јабланова које сам запамтио...
    Једног лета, већ сам био на студијама (али лето сам проводио у родном месту), било је велико невреме, олуја је са грмљавином стигла са запада, у једном тренутку тако је страшно загрмело према дворишту основне школе и треснуло као граната у врх јаблана, расцепивши га у секунди на две цепанице, и запаливши. Пљусак је био тако обилан да је угасио ватру. Остатке јаблана је неко одсекао, однео, и на том месту на коме се уздизао годинама, остала је, празнина...
     Када бих хтео да пишем о себи, о свом детињству, младости, животу, не би требало да губим време на то да околишим, него да се држим свих тих празнина у себи  поређаних као у каквом мозаику. Јер већина биографија није испуњена пунинама, већ празнинама...

     (17. XI 1973.)

      _________________

Бела Тукадруз, 2018.


           = извор: из необјављених белешки (1973)
      

Крст је огромна сила

Titove vile kod Bugojna služe kao skloništa pasa lutalica

Titove vile u Bugojnu /na Gorici i Koprivnici /sada služe za skrivanje pasa lutalica ili kao torovi za ovce koje pastiri sklanjaju od nevremena.Na vili Gorica zatekli smo Sajmu Mlaćo iz Bugojna kako hrani pse lutalice.Kupuje im hranu od svoje mirovine.Pogledajte video.

SEĆATE SE ALBANCA KOJI JE LOMIO KRST NA SRPSKOM MANASTIRU? Stigla ga je ...



Božja kazna stigla je Albance koji su na današnji dan pre 13 godina skrnavili i palili srpske svetinje na Kosovu. Alem Kurti, koji je lomio krst na srpskom manastiru umro je 2015.godine u prištinskoj bolnici u teškim mukama, posle borbe s rakom koji mu je razorio jetru i pluća. Hvala na poseti! Ostavite nam Vaš komentar :) Ne zaboravite SUBSCRIBE :)

Taraf de Haidouks - Party in the car

Dubioza kolektiv - Za Beograd



Balkan-ska-pank-dab grupa Dubioza kolektiv priredila je svojevrsni omaž kultnom filmu "Ko to tamo peva" snimivši svoju kratku jutjub verziju legendarne pesme "Za Beograd", povodom koncerta 5. aprila u Kombank areni. Ako se nekad išlo "Za Beograd, s' firmom Krstić", danas članovi Dubioza kolektiva sa sve harmonikom i drombuljama, u prizoru potpuno u duhu crnohumornog filma reditelja Slobodan Šijana, poručuju "Za Beograd, s Dubiozom..." Balkan-ska-pank-dab bend Dubioza kolektiv, potvrdiće status trenutno jednog od najznačajnijih muzičkih imena regiona, svojim do sada najveći samostalnim koncertom u karijeri kog će održati 5. aprila u Kombank areni u Beogradu, u organizaciji promoterske kuće Long Play. U prodaji se može naći nekoliko kategorija ulaznica prilagođenih, u ova krizna vremena, socijalnom statusu potencijalnih posetilaca. "Vremena su kokuzna, ljudi zbog svjetske krize nemaju ni za rizle, pa čekaju nekog novog Waltera da ih izvadi iz ekonomskog belaja. Zbog toga smo željeli da cijene ulaznica budu recesijske, pa da bar malo olakšamo tranziciju iz kolektivne dubioze u kojoj se nalazimo", poručuje Dubioza kolektiv. U tom duhu stanovništvo može kupiti ulaznice u sledećim kategorijama na blagajni Kombank arene, u prodavnici "Jugoton" (Nušićeva 27) i preko mreža Eventim, Ticketline i Gigstix: Pojedinačna karta za parter "Recesija" ................

4C "KO TO TAMO PIVA" 2011./2012. fotografi za vjenčanja

Песма светом кнезу Лазару светог владике Николаја

STARI GRAD KAMIČAK.mpg

U jedinstvenom pejsažu rijeke Krke, na vršeljku što se izdvojio iz kamenita pobočja, još se naziru zidine starog grada Kamička. Prema predaji tu se, uz još ponekog velmožu rodio i Petar Svačić, posljednji hrvatski kralj. Nevjerojatna priča.

Даница Црногорчевић - Сини јарко сунце са Косова

Raša Radenković - Oj Dunave

уторак, 19. јун 2018.

Taraful din Clejani - Lunca Obedeanului (1986)

Lunca Obedeanului”, vechi cântec de dragoste ca pe Vlașca interpretat de taraful din Clejani format din: Dumitru Baicu „Cacurică” (voce, țambal mic), Ion Manole „Șaică” (voce, vioară), Petre Manole (țambal mic), Sandu Marin (acordeon), Ion Fălcaru „Fluierici” (contrabas). Înregistrare realizată în anul 1986. http://fb.com/folclormuzical

Vojislav Voki Kostic - Balada O Hohstapleri

More prodire sve dublje u dolinu Neretve

Pasodoble clásico Español

HAARP- Ko upravlja vremenom? ( I -dio)


 http://www.bebamur.com/ HAARP- Ko upravlja vremenom? ( II - dio) https://www.youtube.com/watch?v=ytZyA... Emisija "Pogled" sa Viktorom Orlom (ATV-Odesa) HAARP- Ko upravlja vremenom ? ХААРП - Кто руководит погодой?(19.03.2011) "Hajde da pričamo o vremenu. Ili tačnije - o razlozima za iznenadnu promjenu vremena. Klimatske anomalije u poslednjih nekoliko godina: šta se dešava? Priroda se sveti čovječanstvu za grijehe, ili je čovjek počeo da igra opasnu igru sa prirodom? Možda je neko preuzeo ulogu Stvoritelja i odlučio da eksperimentiše sa cijelom planetom?... Dok smo mi zauzeti svojom sujetom i smatramo je glavnom u našem životu na Zemlji se dešava nešto mnogo značajnije -nešto na što nijesmo imali vremena da obratimo pažnju.Dozvolili smo da se desi, to što nije trebalo i sada žanjemo plodove. Zemljotres i cunami u Japanu - prirodna katastrofa,ili sledeći, nakon Haitija, pucanj sistema HAARP?..." Sajt ATV-Odesa : http://atv.odessa.ua/

недеља, 17. јун 2018.

Риносуке Акутагава - ПАКАО



Риносуке Акутагава - ПАКАО Улоге: Бранислав Платиша Небојша Кундачина Радован Миљанић Милан Михаиловић Превод: Данијела Васић Драматизација: Владимир Коларић Редитељ: Зоран Рангелов Производња: Драмски програм Радио Београда, Јун 2016. године Прича о сликару Јошихидеу једна је од најзначајнијих приповедака јапанског писца Рјуносукеа Акутагаве, аутора „Рашомона", и један je од најутицајнијих текстова особеног јапанског хорора. Личност сликара Јошихидеа, али и његова уметност, изазивају страх и недоумицу. Покушај да се разоткрије тајна његове уметности бива плаћен превеликом ценом, уништењем сликареве породице, али и њега самог. У радијској адаптацији наглашен је проблем односа уметности и власти, са изузетно радикалним исходима.

Rodnoverje u Belorusiji

Ђовани Бокачо - ДЕКАМЕРОН

петак, 15. јун 2018.

Na Rubu Znanosti - Troja u Gabeli

Uhvaćen kradljivac ovaca



Brzom i efikasnom akcijom policije pronađen je deo stada ovaca koji je ukraden sa imanja Željka Delića iz Bajmoka. Pre desetak dana lopovi su u toku noći ukrali 124 ovce i jaganjaca, a vraćeno je 92 ovce i jaganjaca.U saopštenju subotičke policije se navodi da zbog sumnje da je izvršio krivično delo teške krađe po ovlašćenju nadležnog tužioca uhapšen je B.T.

Древник бр.59. ''ВЕНДСКИ КРСТАШКИ ПОХОД'' (7527. цветањ дан шеснаести)

Mlava probila i drugi pojas odbrane u Kostolcu, 18.05.2014.

Štab za vanredne situacije grada Požarevca saopštava da je ovog prepodneva nastavljeno užurbano ojačavanje bedema i podizanje novih odbrambenih linija na reci Mlavi, čime se štite postrojenja Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac.

четвртак, 14. јун 2018.

NAJVEĆA TAJNA 3: Arktička NLO flota,čija je ovo tehnologija??!

Mićko Ljubičić objašnjava "DANAS NAM JE DIVNO DNO"

ТРОЈАНСКИ РАТ СЕ ОДИГРАО У СРБИЈИ: Сензационално откриће срушиће све тео...



Праисторисјко море Троје запљускује Баново брдо - Илија Огорелица - АутоХтонисти Још једна теорија о Троји, али и о праисторисјоком мору које је било на подручју Београда и Србије. Аутор и водитељ Миодраг Милановић Ставови изнесени у емисији не морају бити обавезно и ставови ХелмКаст-а

уторак, 12. јун 2018.

Taraf de Haidouks Clejani Roata - Cacurică( "Pădure verde,pădure")

Taraf de haidouks - Stari Rumun sa violinom ......

Da, postoji Bog, evo zašto







U Početku - Dragan Djordjevic  Објављено је 30.09.2013. Tekst ovog videa nalazi se ovde: http://www.upocetku.org/da-postoji-bo... Dobro i korisno u priodi nastaje samo delovanjem inteligentnog bića. Spontani procesi ruše poredak i vode u destrukciju, a ne u napredak. Postoje lepota i umetnost koji nemaju evolucionu prednost, nego su stvoreni samo da ulepšavaju svet. Jedino je Bog mogao da stvori materiju koja se ne može stvoriti ni uništiti. Poredak u svemiru nije posledica eksplozije, nego inteligentvog stvaranja. Griža savesti i osećaj sramote dati su nam da se opomenemo Božjih principa i živimo po njima. Iako kao ograničena stvorenja ne možemo da znamo sve o Bogu, možemo da znamo dovoljno da bismo imali potpuno poverenje u Njega. Mišljenje ljudi ne može da promeni činjenicu da Bog postoji. Sve civilizacije u istoriji imale su predstavu o Bogu, jer su prvi ljudi komunicirali sa Bogom, a onda se pobunili i odlučili da žive nezavisno od Boga. Mi imamo priliku da se vratimo Bogu i budemo na Njegovoj strani kad Bog na sudu bude izvršio presudu nad pobunjenicima. Neki religiozni ljudi svojim ponašanjem daju izgovor ateistima za neverovanje, ali iskreno pobožni ljudi su dokaz Božjeg postojanja i svemoćne sile koja grešnika pretvara u savršeno dobro biće.

Опасна игра!

Giorgos Dalaras - S'Agapo (MULTI SUBTITLES)

недеља, 10. јун 2018.

Putin Šokirao: Ukrajina Rizikuje Državu ako Udari na Donbas za Vreme Mun...

Ф.М.Достојевски - БЕДНИ ЉУДИ



Ф.М.Достојевски - БЕДНИ ЉУДИ Улоге: Тања Дивнић Бранислав Зеремски Адаптација: Горица Поповић Режија: Милица Краљ Производња: Драмски програм Радио Београда, Јануар 2003. године

петак, 08. јун 2018.

Čovjek Koji Je Ubio Dva Vanzemaljca - PHIL SCHNEIDER

Загледајте се у горњи део ове фотографије,....


Загонетна фотографија, снимљена у Србији, синоћ, изнад села Салаковца код Пожаревца

...

..    Фотографију је снимила Бранка Веддер. Слика није фотомонтажа, ни један од обичних залазака сунца. Загледајте се у горњи део ове фотографије, у небеску рупу изспод трагова млазњака и на огругло бледозлатно тело, тачку у оквиру те рупе - на шта вам личи? Да ли има још неког који је то тело запазио? Објавићемо најзанимљивије прилоге... 

Живот наше душе има три периода

четвртак, 07. јун 2018.

Историја једне утопије - цела трибина



Погледајте интегрални снимак промоције књиге "Историја једне утопије: 100 година од оснивања Југославије", одржане 25. маја 2018. године у Народној библиотеци Србије. Говорили су академик Коста Чавошки, Мило Ломпар, Милош Ковић, Миломир Степић, Ненад Кецмановић, Срђа Трифковић и Маринко Вучинић. Трибину је водила Милена Ђорђијевић.


Више о књизи:
http://catenamundi.rs/shop/istorija-j...

ЗА СВАДБЕ И САХРАНЕ

Оркестар СУЗ

Оркестар СУЗ
За свадбе и сахране

ДУКАТ (рашљари)

ДУКАТ (рашљари)
Сајт Александра Лукића (1957 - )