ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

среда, 16. мај 2018.

Много непознаница

(...)
Толико паучине у нашој кући на селу. Као да је луче не пауци, него време, године, смрти блиских бића... Бришем паучину, где год је угледам... али она као да се појављује поново и поново... заинат...

Понедељак, 14. јули 2003. Око 22: 42 ч

Телефонирам , и питам.
-  Како си? Где си?
Каже име варошице на југу Србије.
Откуд тамо?
- Како си?
- Лоше... не могу више...
Болест... Да ли  говори о болести?*
- Јавићу ти се сутра, кажем. - Води рачуна о себи...
- Више нема о чему да се води рачуна...
-  ??!!

  ____________

      * Петнаест година касније, уочи Спасовдана 2018. године, помишљам, можда је, још тада, знала, за своју,  потајну и подмуклу болест, која ће је однети у неколико месеци, крајем јуна 2016. Много је непознаница. Бог да јој душу прости...

Нема коментара:

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ
Почетак Прве филипике. - Стара и ретка књига. Београдско издање из 1912. Српска књижевна задруга.

ДУКАТ (рашљари)

ДУКАТ (рашљари)
Сајт Александра Лукића (1957 - )

Непозната Србија