ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

уторак, 08. мај 2018.

ПРИЧА О ГНЕЗДАШЦУ / БелаТукадруз

То је некад било гнездо ласта. Док су мати и отац били живи. И док је у шталама и свињцима било стоке (крава, свиња). После ту гнездо запоселе генерације славуја и царића.
   Тренутно су чувари овог гнезда ... ови брижни родитељи.

   Снимак Бранке Веддер






































Дворишни орах је остарео...







































..






































Али и даље стреми у висину.
..












































































Стари орах нам на свој начин без речи преноси велику животну мудрост о обнови и вечности живота ..

А то је опет можда и прича о вечним капијама живота. О паучини и гнезду, далеко од  урокљивих очију света, других.
..


..

.
Кроз прозор се, овај, види, сав наш јад, паучина, и туга, садашњост и прошлост неописана!

..

.. Ето угла из кога гледамо, али и сликовитог приказа судбине. Мрежа паука. Муве.

..

.. И да није овог гнезда, славуја или царића, и тог кљунића који вири из њега, под гредама сувљим од костију...Багремовим. Поглед би нам био мрачнији од мрака...

...
Чувар гнезда је не вечној стражи. Чува живот младунаца у гнездашцу који још нису добили ни паперје...
Касно сазнах у сутон да је преминуо наш сеоски поштар у пензији, мој школски друг Жиде Пајкић, нека му је вечна слава...

Живот неко увек чува, да не би био украден.не уништен. Смрт не уништава живот, само му даје значење, смисао..

Нема коментара:

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ
Почетак Прве филипике. - Стара и ретка књига. Београдско издање из 1912. Српска књижевна задруга.

ДУКАТ (рашљари)

ДУКАТ (рашљари)
Сајт Александра Лукића (1957 - )

Непозната Србија