КОЛО

Најпосећенија локација ПоРтАл |Сазвежђе З

Укупно приказа странице

ПРЕВЕДИ - Translate

VK Новости

VK  Новости
Атрактивна друштвена мрежа... VK Новости

(Заветине, Лукић)

(Заветине, Лукић)
"ИЗДАЊА ПРИЈАТЕЉА" ⬉

ПоРтАл

ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З

БОГОМОЉКА:филмски канал

среда, 04. април 2018.

KNEZ MIHAJLO OBRENOVIC - Sto se bore misli moje



KNEZ MIHAILO OBRENOVIĆ
(1823-1868)
Rođen je u Kragujevcu kao mlađi sin Kneza Miloša i Knjeginje Ljubice. Prvi put je postao Knez 1839. posle smrti svog starijeg brata Milana. Porta je potvrdila njegov izbor kao izabranog vladara, a ne kao naslednog. Veoma mlad i neiskusan, Mihailo se nije najbolje snalazio u složenim prilikama unutrašnjeg i spoljašnjeg položaja Srbije.
Svrgnut je 1842. u buni koju je predvodio jedan od najistaknutijih ustavobraniteljskih prvaka, Toma Vučić-Perišić. Ponovo je doveden za Kneza posle Miloševe smrti 1860. Vladao je sledećih osam godina kao prosvećeni apsolutista. Ubijen je 1868. u Košutnjaku kao žrtva zavere koja nikad nije sasvim rasvetljena. „Што се боре мисли моје" је љубавна песма коју је написао српски кнез Михаило Обреновић. Кнез ју је, како се веровало, написао јер је био заљубљен у блиску рођаку Катарину Константиновић, али није смео да је ожени, да му не би пао углед у народу, а и вера му је бранила ту женидбу. Међутим, 2003. године је откривен оригинални документ са посветом који је кнез Михаило упутио за рођендан Клеопатри Карађорђевић (1835-1855), касније удатој Петронијевић. Документ је штампан у Бечу на француском језику и представља нотни запис за клавир песме „Што се боре мисли моје".

Што се боре мисли моје
Искуство ми ћутат` вели,
Беж`те сада ви обоје
Нек ми срце говори.

Први поглед ока твога
сјајном сунцу подобан
пленио је срце моје,
учинио робом га.

Да те љубим, ах, једина
целом свету казаћу,
сам` од тебе, ах, премила,
ову тајну сакрићу.

Нема коментара:

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више