Укупно приказа странице

Портал Сазвежђа З

Портал Сазвежђа З
Заветине

ПОДВУЧЕНО. Претплата

ПОДВУЧЕНО. Претплата
ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ. - Приватни књижевни часопис. Годишња претплата на онлајн верзију 2000,00 динара. Уплата се врши преко Пост нета на тел. уредника + 381 3006950, са обавезним именом и презименом претплатника и кућном адресом. Претплaтник добија на поклон и два годишња приступа локацијама које су заштићене (нејавне, затворене), по свом избору

Докажите!

Докажите! Један од начина да помогнете правим независним медијима у Србији, Порталу Сазвежђе З, Немогућим "Заветинама" (немогућим јер опстају у немогућим условима!) је да се претплатите на неки од часописа "Заветина", или од књига - које су скоро свуда блокиране по Србији. Докажите да вам је, доиста, стало до стварно независних медија и независних издавача!

ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

четвртак, 24. мај 2018.

Небеса изнад Дивана, Раброва, Мишљеновца, Стига и Звижда, Србије... и масног чернозема мојих бележница


..

..
Колико слика има на свету?На земљи и другим планетама, у васиони? Заробљене у огромним просторима, често изван тока наше свести, оне теку неким својим токовима и отичу у бескрано из кога и извиру. Добри фотографи и сликари црпу са тих неисцрпних извора, и понеки песник... У младости сам се дружио са сликарима заточницима ренесансне перспективе, данас са фотографима орловскога вида...
..














.. Зелено доминира нашим  сеоским двориштем. Винова лоза, коју су засадили покојни отац Михајло и наша мајчица Наталија, бољи су споменик, живи, од оног који смо им подигли тамо изнад брда. на гробљу у Поточићу (гробље Доње Мале).
   То је калем који се окопава, залама и прска, одржава. Мој млађи брат је водио бригу о том зеленом, у дворишту, после смрти родитеља, а онда је научио мог старијег сина. Јер на млађима остаје свет. Треба их учити практичним стварима, домаћинским...

...














..
Једну смо траву покосили, сакупили и чекамо да комшија преузме. Друга ниче, зелена као јед. Дуго година је то било сеоско, економско двориште, пространо, у коме је врвело од кокошака, пловака, коза....Али после смрти родитеља све се изменило. Како у нашем, тако и у другим кућама , и овде,. и по другим селима... Трава и павит напредују таквом брзином, у понеким великим двориштима чини се да гутају чак и кровове. Мишљеновачки кровови су потонули у зелено (утисак који се намеће, кад се долази са запада, из правца Раброва)

..







Ове руже у првом полану сам засадио ја, прошле године. Оне, које је посадила Наталија, извадили смо и пренели у Друго двориште, крај тзв. Америчког дрвета... Оно таквом брзином расте, као и сродник му американизам у свету...
Скресао сам гране које су се биле надвиле над главни пут, и то дрво је почело да расте у висину...






















..








Јагоде су родиле ове године, пужева виноградарских сер намножило, скупљали смо их у кесе и носили изван дворишта на ливаде. Али они однекуд поново и поново навиру, можда из рена крај бунара или испод бусена траве и бокора ђурђевка? Бели лук је никао из прошлогодишњих леја... Лозе које су се примиле (што сам их уз ограде посадио прошлог пролећа, лепо напредују, за неке сам направио вињаге од жутог багрема...



















..










...  У рано јутро баштенске стазе буду ишаране сребрним хијероглифима и потписима виноградарских пужева. Са њима делимо још увек јагоде. Комшија ми вели: посоли шалитром или сољу те стазе, не буди болећив, нестаће их...

...
























.. Дивља трешња испред библиотеке (собе у којој сам рођен, како ми је причала пок. мајка), родила је први пут, претпостављам да ће бити плодови црни и сочни (ако буду розе, мораћемо да је посечемо, вели брат. Пази, запамти...Осматрај... пробај... Да, већ има заруделих првих дивљих плодова, црне се испод лишћа... Ветар ту тако дува понекад, успео је да мало повије ту младу трешњу. Као што је и олуја и киша у стању, да прутове смокве обори на земљу, не поломи. Само поквари на неколико часова лепу зелену фризуру смокве-лепотице иза куће...
..





































Смокву смо потпасали, као трудну младу жену, како бисмо је заштитили од ветруна, олуја и пљускова...
..





































На овом месту где је сада ова лоза, расла је оскоруша, али се осушила одмах после Наталијине смрти. Ову тамњанику сам засадио прошлог пролећа, и ево, расте у висину уз ослонац од жутог багрема...
..





































Можда су ове вињаге мало превисоке? Можда би уз њих требало да се пењу руже пузавице? Или неко друго цветно жбуње, које би штитило двориште од буке главне сеоске улице?..

..

Засади, окопавај. Везуј, усмеравај.



Видећеш резултат.
Винова лоза, тамњаника, или липарија, или оне друге врсте грожђа које се не прскају, показаће своју захвалност и снагу...




























...





































Као и краставци-пузавци, патлиџани, рани јабукар или онај крупни розе говеђе срце. Сејте старије сорте патлиџана, ако сте сачували семе. Исто важи и за диње и лубенице. Моји  Печани (Браничевци, Триброђани, Царевчани) довољно знају и још увек се боре, и одржавају своја домаћинства и баште. Али ипак је боље, ако засадите сами у својој башти и не прскате никаквим отровима. Сачекајте врућине, кад почну да рађају патлиџани, и серавац (дзрдзољци) , да ли и њега довољно сеју данас, чери?)
..

..
Понекад, предвече, испод високих грана тзв. нашег Америчког дрвета, небо делује мутно, сиво, као шведско...
..

Заруменеле се вишње преко плота, код суседа.
С ове стране плота, док наш отац није бетонирао скоро цело двориште испред Велике магазе и куће, била је вишња - гране су се надвијале и над комшијско двориште - од плодова те наше вишње никла је и та вишња. Уз вишњу су биле и малионе тридесетак малина, којер сдмо лети зобали као птице...
Вишања је тако мало у нашем крају. Читав ред наших вишања у Лакомицу уз бившу мишљеновачку ваду се осушио... Има неколико младих стабала на нашем имању на брду (тзв. Капији Зижда), родиле су ове године, као и лоза бившег винограда пок. власника Станка Таниног... Видећемо која је то врста грожђа?
...




















Али да овде станем... Синоћ је било тако много звезда на ведром небу, а око Месеца је била нека замућена жута аура. Звезде су изгледале тако близу изнад нашег дворишта... Јутрос сам прегледајући брзу, тј. електронскуз пошту видео, поред осталог, и обавештење о наглом скоку посета блога "Кола", најпосећенијем у оквиру Портала "Сазвежђе З". Кад сам кренуо у уобичајену "патролу", видим - "КОЛО" је посетило преко сто хиљада посетилаца!!!
    СТО ХИЉАДА!
    Један румунски песник, Динеску, несуђени председник после Чаушеска, као издавач часописа "Академија Кацавенку" стигао је до тиража тога часописа од 100.000 примерака!! То је много већи успех, прави успех, него бити председник Румуније!!
     Шта је то штзо много бројне посетиоце Портала Сазвежђе З, привлачи, посебно на тој локацији "Коло"?
     Шта то препознају?
     Да ли је то неки поленов прах, или  шта је?

     *  *  *
    На столу ми  одавно стоји ова Бележница..

     Синоћ сам намеравао дас из ње пренесем ову забелешку:

    Недеља, 1. мај 2005.  12:45 ч.
   
    После ручка. Библиотека.
    Били Аца и Јасна. Отишли за Зеленик.
    Био на гробљу да запалим свеће нашим мртвима. Седам гробова.
    У повратку ишао преко Капије Звижда. Врло повољан утисак.
    Боже, помози. Света Петко, ти знаш нашу тајну.
    "Вечити чудесни коренови".
    Шимшир уз бетонску стазу сасечен до корена?

    Вечити, чудесни коренови.
    Христос се роди!

    Ваистину се роди!
БЕЛЕЖНИЦА (415)
    Допире са раскршћа кроз расцветано грање јоргована.


   
   Понедељак, 2. маја  2005.  6: 45 ч.
    У возу Зајечар - Београд.
    Поплављени врбаци близу железничког моста. Језеро мутно.
    Дошао сам у среду, враћам се у понедељак.
    Ако желиш да упознаш Србију, путуј возовима. Посматрај села успиут, железничке станице, хоризонте. Посматрај станичне нужнике...
    Мисли.
    Бележи своје мисли и помисли.
    Мисли минулих пет дана.
  Ноћашње мисли.
   Хук сова.
   Будио се у 2, 3, 4...
   Не пише ми се више...
  Воде. Поплаве. Капија Звижда.
   ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ ( назив мог Опуса, свега што сам написао, објавио и нарочито оно што нисам штампао?) Да, то сам негде нашао, можда у белешкама Александсра Блока...
    НАТАЛИЈИНО, тако се у Нересници и даље, називало велико имање краљице Наталије Обреновић... заборављене и несрећне...Размишљајући понекад о томе, помишљао сам да тако назовемо мајчин мираз на Капији Звижда и баба Марин мираз - Наталијино, ради успомене на мајку и бабу - рано преминулу очеву мајку, баба Мару, родитељке...

       = извор: Бележница 2005.
       Аутор фотографија : Бранка Vedder (2018)
   
..

Нема коментара: