ЗАВЕТИНЕ

ЗАВЕТИНЕ
П о р т а л Великих претеча Сазвежђе З. Незадрживи циклус обнове. Преображења. - (1) Коло визионара (Дописништво ВИНАВЕРОВА УЛИЦА)

Translate

Укупно приказа странице

ПРЕТПЛАТА

ПРЕТПЛАТА
ПРЕТПЛАТА. На заштићене, приватне делове Портала. У свом склопу, Портал открива, много више, од стотинак интернет-локација, албума слика, архива, библиотека, које садрже хиљаде публикованих књижевних прилога, књига, фотографија, страница, вести, идеја и иницијатива, пре свега, издавачких, које разбијају балканску и српску официјелност, жабокречину, подстичући савременике, и оне који долазе да у свету књижевности и културе пронађу смисао и испуне живот, отварајући прозорчиће на Балкану, који су или затворени, или зазидани........

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ
Почетак Прве филипике. - Стара и ретка књига. Београдско издање из 1912. Српска књижевна задруга.

ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

четвртак, 17. мај 2018.

Зашто сам на овај дан тужан?


Главна сеоска Слава Мишљеновца ( у коме сам рођен) је Спасовдан. На Велики четвртак, први дан Заветине, село као да је замукло. Пред капијама су лимузинед гостију, али људи нигде.
   Некад није било тако.
   Кренули смо аутом до манастира Виовница, преко Кучева, Кучајне, Мелнице.
   Успут смо застали крајх неких кућа, самљених и напуштених.

..  Кућа крај пута. Ту је неко некад живео. Никад нисам свраћао, али сад смо застали...



..
Тако изгледа са стране окренуте северу. А овако на јужној страни.



..   Мала шумска кућица. Две просторије. Скинута улазна врата. Прва соба је за људе, породицу. Друга има јасле, где је могао да стане  пар волова и коња. Шта је тим људима требало више. Лепо имање на ападини изнад пута. Стотине кошница на том имању...
    Кренули смо даље. Форд лако савлађује успон, али стока, волови, пешак? Није лако било превалитуи тих двадесетак и кусур километара према Петровцу (на Млави).
     Зауставили смо се после десетак километара, крај једног бунара крај пута, врх је брда, а вода на тринаест метара. Нигде никог. Има и сто са клупом иза бунара. Захватио сам воду, чудно, има укус муља, значи да бунар није годинама чишћен... Ко га је подигао, када? 2007?
На имању јужно од бунара у прашуми кућа, али без крова. Пробијам се кроз шибље, и воћњак ко зна када напуштен, можда пре тридесет година? Видим нешто - што ме толико растужује, слику апсолутне напуштености, на изузетном комаду имања, смештеном на терасастој падини. Отпао кров. кућа плотара. Около ње овако дебеле шљиве, и друго дрвеће, ораси, липе, све што је човеку потребно. Дрвеће расте и чува успомену на власнике о којима појма немам. Заустављају се неки људи које не познајем, поздрављам их и питам како да дођем до куће Жике из Рановца. Кога Жике? - Па постоји један једини, Макуљевић. Објашњавају ми, не питају ме откуда знам Макуљевића. Ретко сам пролазио овуда, у животу. Требало је чешће. Један од тих Рановчана откривца крај бунара дивљу метвицу, вади нож и ископава неколико струкова метвице, лековите биљке, да је пресади на свом имању. Одлазимо пре њих...

...  Ето остатака те куће о којој причам, и коју раније нисам примећивао. Увек сам некако журио и у журби губио из вида такве ствари.




...




























..

.

.

.

.
Није мали број таквих примера пропадања и напуштања животног простора у овом крају велике виталности. Војвода Карађорђев из Првог српског устанка Пауљ Матејић је из првог села на нашем даљем путу, село је не лепом месту и довољно удаљеном од главних путева и Турака, што се каже. Мелница се граничи са Витовницом, опет једним прелепим селом у овом крају, са  познатим манстиром, краљевском лавром. Којој је ктитор српски краљ Милутн... Села као из сна, лепо одабрана...
    У тим селима има, наравно и лепих кућа, и ограда, и људи, и процветалих липа, и процветалих стабала руја, светог дрвета ових крајева.
    Наша патрола, тј. Патрола Портала Сазвежђа З зауставља се у манастиру Витовници, тј у клисури реке Витовнице, на кладенцу Св. Јована. Нисмо журили, не. Иако је велики празник, гле, за неких сат-два колико смо се задржали, није било ни четири душе (посетиоца, рачунајући и нас)...
    Зашто сам на овај дан толико тужан? Због много чега. И због онога што сам испричао, и што нисам испричао, понајвише због многих уочених ствари између редова...
     Зову је требало да дођемо овде да беремо за сируп, јер има тако крупне цветове. А стене около манастира, и одјек кукања кукавице, и жубор реке у човека уносе неки неизрецив мир...

..

---

..
    = извор: Патрола Портала Сазвежђе З

Нема коментара:

ЗА СВАДБЕ И САХРАНЕ

Оркестар СУЗ

Оркестар СУЗ
За свадбе и сахране

ДУКАТ (рашљари)

ДУКАТ (рашљари)
Сајт Александра Лукића (1957 - )