ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

петак, 11. мај 2018.

Спрудњајка, комшије, понекад у предвечерје /БелаТукадруз


Понекад, у ведро предвечерје, уз љуту, проведемо испред Велике магазе, тј. испред собе у којој сам рођен, неко време, уз разговр, опуштени. Разговарајући о стварима које нас тиште, али и о свакодневним проблемима, или о успоменама, које одједном, одбејзд усјрсну, и слете, као спрудњајка, насред дворишта. Ту птичицу која скакуће по спрудовима крај Пека, сад посматрамо како лови у нашем дворишту испод јела муве или црвиће. (Негде је зову и чобаница, јер радо прати овце, стада, слеће на овчија леђа и лови муве.) Нешто је поплашило и полете на врх суседовог крова: на слици издалека увећана, као да је голуб...

..
Драган је неких осам година млађи од мене, бори се, и свашта зна и о животу о п биљкама, воћу и лозама, као ловац доста је тога доживео и запамтио. Прича нам како су му рупара, умало убили јазавци, који су се много намножили....

Лоза крај које стојим произведена је у његовом винограду. Расте на месту једне оскоруше, која се осушила.


..
Људи се све мање друже, па и комшије на селима. Али. то са нама није случај. Добар комшија је нека врста земаљског анђела.


..

.. У чему је разлика између неба јужне Шведске, око Бороса или изнад Гетеборга, и Мишљеновца, или неба изнад Доњег Звижда у једно овакво мајско предвечерје?  У пругама на небу: у Шведској много има тих злокобних сребрнастих пруга на небу, које се шире као дим, као магла, и затварају северно небо... Овде барем имамо мало више топлине, светла, сјаја и илузија, надам се...  (10.05.2018)

Нема коментара:

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ
Почетак Прве филипике. - Стара и ретка књига. Београдско издање из 1912. Српска књижевна задруга.

ДУКАТ (рашљари)

ДУКАТ (рашљари)
Сајт Александра Лукића (1957 - )

Непозната Србија