ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

среда, 11. април 2018.

Яйца Фаберже.Faberge eggs ...Faberžeova jaja




...Faberžeova jaja su vrhunska primenjena umetnost i najvrednija umetnička kolekcija svih vremena. Svedočanstvo su jednog burnog, prohujalog vremena i klasne podvojenosti. U njima je eho istorije i potvrda večite želje za blagom. Faberžeova jaja su imperijalni prestiž, ogledalo raskoši elite a za građane - turistička atrakcija. Muzeji čuvaju njihovu jedinstvenu lepotu, a njen sjaj ostaje zauvek u očima posmatrača. /  Ovi uskršnji simboli Karla Faberžea danas se smatraju remek-delom zlatarske umetnosti. Napravljeno ih je ukupno 57 (od kojih su 2 nedovršena) u periodu od 1885. do 1917. godine. Jaja nisu rađena samo 1904. i 1905. u vreme rusko-japanskog rata a 43 preživela su revoluciju. Za 10 se ni danas ne zna kako su izgledala i gde su i smatraju se najvećim izgubljenim blagom (u kategoriji sa umetninama koje su zaplenili nacisti tokom drugog svetskog rata). Još 12 jaja je urađeno za Aleksandra Keljha, sibirskog vlasnika rudnika zlata.- Надица Јанјић, видети више

Нема коментара:

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ
Почетак Прве филипике. - Стара и ретка књига. Београдско издање из 1912. Српска књижевна задруга.

ДУКАТ (рашљари)

ДУКАТ (рашљари)
Сајт Александра Лукића (1957 - )

Непозната Србија