Србијом уздуж и попреко

Бабље лето 2014, за мене и за једну од сестара Соколовић започело је у Принциповој улици у Београду....

Најновија издања, књига и часописа "Заветина"

(ажурирано, у четвртак, 11.06, 2015)

_______________________________

Библиотека МОБАРОВ
Поезија. Есеј. Проза
Поезија I,

Александар Лукић ПСОВКА

Књига 1,   720,00 дин

Зоран М. Мандић  Србија у дубоким водама

Књига 2, управо одштампана!   

720,00 дин

   ___

Књижевни часопис ЗАВЕТИНЕ +

Бр. 8-9, јануар – мај 2015, папирно издање    299,00 дин

Бр. 8-9, јануар – мај 2015, ЦД    210,00 дин

Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, папирно издање    299,00 дин

Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, ЦД    210,00 дин

Бр. 5, септембар  2014, папирно издање    299,00 дин

Бр. 5, септембар  2014, ЦД    210,00 дин

Широк  избор дигиталних издања

Мирослав Лукић ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ
Карневал крај шумске реке или Песме Б. Мишљеновића
Едиција ЗАВЕТИНЕ, ЦД, Београд, 2008.

   110, 00 дин

Радомир Продановић СЛЕПИ ВИДЕ, драма , Едиција ЗАВЕТИНЕ,  ЦД,

 Библиотека Заоставштина Књига 3 Београд, 2010.

    80,00 дин.

Коли  Ивањска Шоле и Б. Тукадруз (Црна Трава, 2014, јесен)

Пакет „3+1“ :  Коли Ивањска Шоле: АМФИТЕАТАР  (поетске прозе), ЦД, Едиција ЗАВЕТИНЕ, 2008 -  90, 00 дин

Мирослав Лукић, КРАЉЕВСКЕ ИНСИГНИЈЕ,  5. измењено изд., ЦД, Едиција ЗАВЕТИНЕ, 2007.  120, 00 дин

Мирослав ЛУКИЋ  ЛИТИЈЕ  Песме Есмера Белатукадруза, ЦД, Едиција ЗАВЕТИНЕ, 2007.  120, 00 дин

    Укупно 330,00 дин   плус поклон  Петар Петровић Његош ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ, ЦД, Ед. ЗАВЕТИНЕ, 2008.  Поштански трошкови урачунати – за Србију. 

      ==============

     НАПОМЕНА: Најновија издања, књиге и часописе, шаљемо после уплате на PosTneT упутници  - моб. Тел.  + 381 65 3006950.  

Поручиоци изван Србије плаћају трошкове поштарине.
Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:
Мирослав Лукић, 180 309 Београд,
ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13
(молимо да нам пошиљаоци кад пошаљу новац напишу у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com,  и број – Control number).

Курирска служба коју користим за слање робе је искључиво PostExpress, или
уколико је предмет штампана ствар (књига, часопис, стрип и сл. ), шаљем као тисковину због мањих трошкова слања. Могућ је договор око личног преузимања. У том случају књиге и часописи  се не пакују!

Видети више:Посебна породична заветина  , Књижара писаца

„Периклово доба наше културе“

ЈЕДНО  СЕЋАЊЕ  - ЖИВОЈИН ПАВЛОВИЋ

Да ли је пок.  Живојин Павловић, филмски редитељ и писац, једини пример, или један међу ређима, за оно о чему пише отворено и окаснело Г. Б. Јовановић*?

Сигурно је да има много више истакнутих јавних личности који о Титу на сличан начин мисле и после  тридесет и пет година након смрти југословенског диктатора.

Годину-две након што је одштампан мој роман „Ујкин дом“, не знајући да је Живојин Павловић  изјавио то што је изјавио, покушавао сам неколико пута (и у томе нисам успео) да лично упознам Ж. Павловића. И када ми се учинило, да се приближава тај тад када ћу упознати Ж. Павловића, човек, који је одлично и изблиза познавао Павловића, упита: „Али зашто вам је стало да га упознате; ви сте и као људи и као писци, сасвим, сасвим различити?!“  Погледао сам у колегу, и рекао: „Па, баш зато! То јест, волео бих да са Павловићем поразговарам о екранизацији романа „Ујкин дом“...“  Саговорник је припалио нову цигарету, примакао своју столицу ближе, осмехнуо се и шапнуо ми: „Али Жика није макнуо од КНОЈ-а, он никада не би то урадио, тј. екранизовао твој роман!“

Не знам зашто сам поцрвенео тада; било ми је много непријатно. Мислио сам да колега денуцира писца Павловића –  сумњао сам да због нечег настоји да спречи то познанство, и наравно, сад знам да нисам био у праву . Колега је о Павловићу знао ту ствар о Периклу, коју сам ја много касније сазнао. Требало је да верујем сведоцима и судеоницима  и познаваоцима наличја тог  тзв. Перикловог доба. И  ево прилике да се, макар окаснело, захвалим тог колеги који ме је на време одвратио од личног упознавања Ж. П.

____________

*  Корени таквог данашњег односа према комунистичком диктатору имају своју историјску дубину, али су у суштини психолошки плитки и везани су за банално преовладавање емоционалног над интелектуалним и пренебрегавање неких битних чињеница без којих се не може донети адекватна оцена о титоизму. У том смислу може изгледати крајње необично да појединци, попут Живојина Павловића, аутора чији су филмови бункерисани и забрањивани, а књиге спаљиване, Титово време упоређује и одређује као „Периклово доба наше културе“. О томе је овај наш књижевник и синеаст говорио не само осамдесетих година, већ и деценију потом. На питање како објашњава одјек који је у свет имала његова смрт, Павловић у интервјуу НИН-у од 19. јула 1996. године вели: „Објашњавам величином личности Јосипа Броза. Можемо да мислимо шта год хоћемо, за његова доба што се тиче културе овог поднебља, односно бивше Југославије, то ће бити процењено поново, понављам, пре десет година сам то рекао, па су хтели да ме линчују, Периклово доба.“

Бојан Јовановић, Митологизација Јосипа Броза и потискивање титоистичког зла, Српски књижевни лист, бр. 10/115, јануар – март 2015.