НАЈВАЖНИЈА ЛИНИЈА
ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ (посебне странице)
Тајноводство
Дневник Прео., 14.01.18
Иза белих велова поезије
ПОСЕЋЕНОСТ
ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ| Бизарни осврти
ПРЕВЕДИ - TRANSLATE
НОВОСТИ – ДИЦ-a Билтен "Сазвежђа З"
четвртак, 1. октобар 2020.
Srbija se budi: U Beogradu krenule litije, predivna slika ispred Crkve S...
четвртак, 24. септембар 2020.
недеља, 20. септембар 2020.
Нови двоброј "БРАНИЧЕВА" 5-6/2020
Управо је одштаман најновији двоброј овог пожаревачког часописа за књижевност и културу, који доноси критичке прилоге три веома истакнута српска писца:Васовића, Тукадруза, Томашевића.
Садржај:
НЕБОЈША ВАСОВИЋ: КОГА БРАНЕ КИШОБРАНИ
(Филип Давид и његови пионири)......... 5
Уместо предговора...................................................................... 5
Инвизитор са маском просветитеља
(Скица за портрет Филипа Давида)....................................... 8
Како је Слобин војник постао
Европска бабица (о Саши Илићу)........................................ 35
Шињел Теофила Панчића....................................................... 48
Стручњак за двојне идентитете:
Миљенко Јерговић.................................................................... 58
Земичка на четири ноге – у облику краве
(Одговор Јовану Зивлаку)....................................................... 65
Дебелокожни портофранкиста:
Вуле Журић................................................................................. 72
Како је Београдски хрватолог
постао Давидов кишолог
(Одговор Тихомиру Брајовићу)............................................. 99
Од мрске Србије до жуђеног израиља
(Мирко Ковач, Писање и носталгија,
Фрактура, 2008).......................................................................118
Белешка о писцу......................................................................141
БЕЛА ТУКАДРУЗ: „ТРЕЋА СРБИЈА. Одабрана места“............142
БОШКО ТОМАШЕВИЋ: ИЗЛОЖБА ВАСКРСЕЊА.................216
* *
Одабрани фрагменти из овог двоброја
УМЕСТО ПРЕДГОВОРА
Књига која је пред читаоцем одбијeна је код следећих
издавача:
ИП „Филип Вишњић“, Београд
Orpheus, Нови Сад
Књижевни центар Новога Сада, Нови Сад
Еврођунти, Београд
Жагор, Београд
Службени гласник, Београд
Мали Немо, Панчево
Културни центар Грачаница, Грачаница
Catena mundi, Београд
Печат, Београд
ИП „Вечерње новости“, Београд
Албатрос плус, Београд
Bulevar Books, Нови Сад
Бернар, Београд
Udruženje za afirmaciju кulture – Presing, Младеновац
Нишки културни центар, Ниш
Да се нисам у једном тренутку зауставио, не сумњам да
би списак обухватио и на десетине других „храмова” српске
књиге. Све бајке о некаквим разликама међу нашим издавачи-
ма чиста су илузија. Кад треба одбранити култ Данила Киша
и књижевну мафију која овог писца намеће као највишу вред-
ност српске књижевности и планетарног хуманизма, издавачке
разлике нестају и остаје само цензура – као једини континуи-
тет српске културе.
Да ли наши издавачи слове као левичарски или десни-
чарски, национални или окренути Бриселу, дверјански или
борхесовски, комерцијални или некомерцијални, традицио-
нални или модерни, државни или приватни, београдски или
грачанички, латинични или ћирилични, мали или велики –
резултат је исти: оно што је забрањено одозго, не може бити
објављено. А ако се, којим случајем, и објави – оно мора зајед-
ничким снагама бити попљувано или – исто тако заједничким
договором – маргинализовано и прећутано...
Небојша Васовић
* *
Разговор са Душом
Покушавао сам да разговарам са храстовима, да их пи-
там, много тога, као и тебе душо моја, невидљива, дубља од
најдубљег вира. Ко их је донео, расадио? Мали или Велики Пек
из неких шума тамо на истоку, узводније? Или су их посејали
облаци са запада, стравични и тешки, непредвидљиви, смрто-
носни, доносећи поплаве које не слуте на добро, већ на неку
врсту библијског потопа.
Ишао сам да питам и онај храст у суседном селу — белег
памтивека у нашем завичају — крај кога смо крајем лета одла-
зили на ходочашће у манастир, и који ми се чинио највеће дрво
на свету тада, иако можда није напунио ни шесто педесет годи-
на, да ли се он сажалио, и послао обнову, и испомоћ угроженој
природи и брестовима, низводно, низ реку?
213Ни са њим нисам умео да разговарам, пре непуне две
деценије, као што не умем ни са тобом, Душо моја.
Неки велови су се испречили између мене, и храстова и
брестова, и Душе.
Између Винчанаца Печана и мене.
Између камених скалпела Винчанаца рабровских и
римског малтера усред кукуруза данашњих власника, усред не-
прегледних сунцокрета...
Сањао сам снове које не разумем. Маштао о немогућем,
и поново сањао снове који су обременили моју душу. Патио
сам, као и богови, и моја ми памет, а ни Јунгова, није била од
помоћи, јер мени је било потребитије нешто друго - божја па-
мет, пошто сам се обрео у свету који се насукао, на један пре-
диван спруд, који је набујали Пек уз помоћ симулираних и на-
вођених облака, могао да понесе и пренесе, ко од шале, за неко-
лико часова из Доњег Звижда у Црно море...
Да ли си ми ти, Душо моја, на свој начин, говорила, да
почнем од храстова, винчанских скалпела, и римског малтера,
камених секира и других алатки древних људи, Лепенаца?
Да ли богови пате, као што данашњи човек заиста пати,
зато што је човек допустио њихову муку? Због незнања нашег?
Огромног?
Уочи Петровдана, 2020.
Бела Тукадруз
(Мирослав Лукић, 1950)
* *
ПОНОС
Поносам сам што сам читао најбоље писце свога
времена и што сам и сâм, написавши бројне књиге,
живео презрен, не спознавши нити иједан тренутак
признања. Писање ми беше мој пут према библиотеци
с десницом што држи перо попут бодежа. Нити данас,
на крају пута, не доживех славу. Бејах тек бунар
од зоре до вечери над којим као клатно стајаше надвијено
ведро чисте воде. Можда је Божја промисао са мном била
та чиста вода која не оставља трага али уме да памти.
С годинама нарушено ми памћење чува она уместо мене
све до правремена алги и корала, риба и бизона, из те
ране зоре бивствовања храни крвну ми сродност са звездама
и прахом земним, и са писањем одјека ствари и обамрлих
сенки.
Београд, 19. новембра 2019.
Бошко Томашевић
___________________________________
Часопис Браничево објављује књижевно стваралаштво писаца по позиву.Уредник часописа: Александар Лукић. - Адреса редакције ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ (за Браничево) 12000Пожаревац, Ул. Јована Шербановића бр. 1, Србија. - тел. 012 522 481.
Сва издања Едиције Браничево и часопис "Браничево" могу се купити и у књижари Александар Белић, Студенстки трг бр.5, Београд
Уколико наручујете издања преко емаил-а молимо Вас да у наруџбеници наведете следеће податке:
- Име,презиме, адресу и матични број лица које наручује неко од издања
- Контакт телефон
- Назив и количину књига које се наручују
- Начин плаћања (на рачун продавца, поузећем...)
- Жељени начин испоруке (брза пошта...)
- Адреса на коју се врши испорука, уколико је различита од адресе наручиоца.
Пожурите, и поручите свој примерак одмах, док није плануо уобичајени тираж најновијег двоброја!!