Већ пар година уназад у ово време слушамо приче како су неписмене Србе описменили двојца Солунских Грка Ћирило и Методије. Како су они створили или измислили писмо које до тада Срби нису имали. Па чак и ту ствари нису јасне, то писмо којим су Ћирило и Методије описменили Србе је наводно саставио њихов ученик, а названо је у част Ћирила ћирилица. Занимљива је и чињеница да су како званична историја представља Ћирило и Методије били Грци, али исти ти званични историчари нису објаснили како су Грци могли да описмене Србе када је свима познато да Грци у својој фонетици немају гласове које Срби имају. То је можда и врх леденог брега, јер ако би се признало право порекло Ћирила и Методија онда цела прича о досељавању Срба и њиховој писмености пада у воду. Ја се данас нећу бавити њиховим пореклом, већ првим познатим писаним записима на Српском језику писаним Србицом.
Та писменост сеже много векова уназад, наши пра-преци су користили писмо црта и реза, радило се о слоговном писму. А савремено старо-словенско писмо везује се за период од пре 7000 година и Винчанску цивилизацију. Ово је прва светска цивилизација која је изнедрила фонетско писмо по систему једно слово један глас са 26. знакова, идентичне знакове има данас Српска ћирилица. Касније се ово писмо пренело на Трипоље па је одатле позната Трипољска култура. Ова култура обухвата области данашње Румуније, Молдавије и Украјине. Затим после пар хиљада година ово писмо затичемо на острву Крит, период познатији као Минојска култура. А Руски научник Грињевич је управо преко старо-словенског писма црта и реза и доказао да се ради о античкој пра-словенској култури на Криту, а не о старо-грчкој како то званична историја тврди.
Око 2000. године пре нове ере, наши пра-преци су ово писмо пренели у Индију где је створено писмо и језик познат као санскрит а на основу кога је створен данашњи Хинду језик. Сличност у фонетици, речима, синтакси као и граматици са Српским језиком је очигледна за свакога ко то жели да види и истражи, једино званична историја на овакве тврдње остаје глува, слепа и нема.
Око 700. године п.н.е. народ настањен на територији данашње Италије познат као Етрурци, Расени или Рашани користе писмо идентично као Винчанско пишу с лева на десно. За дешифровање овог писма званична историја је користила све могуће језике, чак и језике народа централне Африке, једино неким чудом вероватно случајно за дешифровање Етрурског писма није у обзир узиман Српски језик, па се Етрурско писмо и данас води као не дешифровано, Иако је Светислав Билбија помоћу Српског језика дешифровао Етрурско писмо.
Такође у Сирбину како га назива Страбон, а коме су Грци променили назив у Ксантос у покрајини Лици у Малој Азији пронађен је уклесан на великом камену Српски законик из 8 века п.н.е.
Skrivena istorija iz arhiva Pekinga i Moskve, istorija koja se krije od javnosti. U 10 minuta video materijala napravljenog na 63. Međunarodnom beogradskom sajamu knjiga dosta toga skrivenog može da se čuje. Slobodan Jarčević je gost promocije knjige Udruženja "Miloš Milojević" Crna Bara na međunarodni sajam knjiga u Beogradu 2018. Za samo 10 minuta dosta podataka iz skrivene istorije a i da su Srbi ratovali sa Kinezima i još dosta toga koje zvuči neverovatno jer je skrivano od nas.
Врдничка кула jе део некадашњег утврђеног града Врдника, се налази недалеко од Врдника,15km јужно од Новог Сада на Фрушкој гори.
Утврђени град Врдник се налази на 400 метара надморске висине, на јужним падинама Фрушке горе. Град је имао издужену полукружну основу са улазном капијом на источном делу бедема. Поред капије се налазила улазна кула, изнутра правоугаоне, а споља заобљене основе. На очуваном делу јужног зидног платна и данас се виде ојачања – контрафори. Утврђењем још увек доминира снажна бранич-кула, такође издужене полукружне основе. Откопавањима, која су пре Другог светског рата вршена испред улазне куле, откривени су зидови који су опасивали подграђе.
Данас је од града опстала само Донжон кула са нешто мало бедема и рушевином једне куле. Приликом истраживања самог локалитета, откривени су предмети из доба римске тетрархије и цара Проба (276—282) који је управљао делом Римског царства из Сирмијума, што указује да је првобитно утврђење на овом месту подигнуто још у његово доба као осматрачница или предстража самом Сирмијуму.
На утврђењу Врдник до сада нису вршена никаква већа истраживања па се не располаже подацима о самом изгледу утврђења у прошлости. Најстарији писани сачувани податци у којима се утврђење помиње су из 1315. године.
Кула Врдник је данас остала једини видљив сведок старих времена, а сама близина и историјска битност Сирмијума указују да је Врдничко утврђење вредно истраживања. Па се надам да ће и овај споменик културе од великог значаја добити прилику да нам исприча своју целокупну историју, а самим тим што је опстао толико дуго заслужује темељно и детаљно истраживање.
