1,97 хиљ. пратилаца
Већ пар година уназад у ово време слушамо приче како су неписмене Србе описменили двојца Солунских Грка Ћирило и Методије. Како су они створили или измислили писмо које до тада Срби нису имали. Па чак и ту ствари нису јасне, то писмо којим су Ћирило и Методије описменили Србе је наводно саставио њихов ученик, а названо је у част Ћирила ћирилица. Занимљива је и чињеница да су како званична историја представља Ћирило и Методије били Грци, али исти ти званични историчари нису објаснили како су Грци могли да описмене Србе када је свима познато да Грци у својој фонетици немају гласове које Срби имају. То је можда и врх леденог брега, јер ако би се признало право порекло Ћирила и Методија онда цела прича о досељавању Срба и њиховој писмености пада у воду. Ја се данас нећу бавити њиховим пореклом, већ првим познатим писаним записима на Српском језику писаним Србицом.
Та писменост сеже много векова уназад, наши пра-преци су користили писмо црта и реза, радило се о слоговном писму. А савремено старо-словенско писмо везује се за период од пре 7000 година и Винчанску цивилизацију. Ово је прва светска цивилизација која је изнедрила фонетско писмо по систему једно слово један глас са 26. знакова, идентичне знакове има данас Српска ћирилица. Касније се ово писмо пренело на Трипоље па је одатле позната Трипољска култура. Ова култура обухвата области данашње Румуније, Молдавије и Украјине. Затим после пар хиљада година ово писмо затичемо на острву Крит, период познатији као Минојска култура. А Руски научник Грињевич је управо преко старо-словенског писма црта и реза и доказао да се ради о античкој пра-словенској култури на Криту, а не о старо-грчкој како то званична историја тврди.
Око 2000. године пре нове ере, наши пра-преци су ово писмо пренели у Индију где је створено писмо и језик познат као санскрит а на основу кога је створен данашњи Хинду језик. Сличност у фонетици, речима, синтакси као и граматици са Српским језиком је очигледна за свакога ко то жели да види и истражи, једино званична историја на овакве тврдње остаје глува, слепа и нема.
Око 700. године п.н.е. народ настањен на територији данашње Италије познат као Етрурци, Расени или Рашани користе писмо идентично као Винчанско пишу с лева на десно. За дешифровање овог писма званична историја је користила све могуће језике, чак и језике народа централне Африке, једино неким чудом вероватно случајно за дешифровање Етрурског писма није у обзир узиман Српски језик, па се Етрурско писмо и данас води као не дешифровано, Иако је Светислав Билбија помоћу Српског језика дешифровао Етрурско писмо.
Такође у Сирбину како га назива Страбон, а коме су Грци променили назив у Ксантос у покрајини Лици у Малој Азији пронађен је уклесан на великом камену Српски законик из 8 века п.н.е.
Нема коментара:
Постави коментар