15,4 хиљ. пратилаца
Од раскола хришћанске цркве 1054. године и поделе цркава на Православну и Римокатоличку, Римокатоличка црква је тежила да има доминацију над хришћанима, служила се разним методама од фалсификовања историје до присилног превођења становништва на римокатоличку веру. У српској историји су такви случајеви забележени, посебно се истиче наметање римокатоличке вере Србима у Далмацији, методе су биле крајње сурове а најверније их је описао Симо Матавуљ у приповеци Пилипенда.
Српски владари су се снажно одупирали прављењу унија са римокатолицима и једини смо народ који до новије историје никада није правио уније са њима упркос тешком положају у коме су се Срби и Српска Православна црква налазили.
Након Балканских ратова и смене династија у Србији долази до великих притисака на Србију од стране тадашњих великих сила на челу са Аустријом, а самим тим и до већег притиска римокатоличке цркве која је уз наводну бригу о римокатоличким верницима, Србији понудила да потпишу конкордат. Конкордат је тзв. Међународни уговор склопљен између Свете столице односно Ватикана и неке државе, којим се уређују правни односи између римокатоличке цркве и те државе.
Конкордат између Св. столице и Краљевине Србије представљао је током првих година XX века, као и раније, једно од оних значајних питања са којима су се суочавали српски државници, политичари, дипломате, Православна црква и јавно мњење уопште. Настојање да се наде такво решење којим би се одређио положај Католичке цркве у Србији и њен однос према Ватикану и Аустроугарској, имало је, поред верског и институционалног, и изразито политички значај за владајуће кругове у земљи. На том решењу радило се још од шездесетих година 19. века, када је број католика, махом странаца, у Србији био релативно занемарљив. Међутим, настојања српских државника нису увек наилазила на разумевање и подршку Римске курије, при чему су значајну улогу играли Аустроугарска, њена дипломатија и католичка штампа појединих европских земаља. Питање Конкордата постало је временом предмет честих разговора, извор неспоразума и свађа и повод за међусобне оптужбе Беча и Ватикана, и Беча и Београда.
Развитак политичких прилика и промене настале на Хлмском полуострву, убрзали су постизање споразума између Св. столице и Србије и подстакли владу у Бечу да заузме отворено непријатељски став према Србији.
Потписивање конкордата са краљевином Србијом догодило се 24. јуна 1914. године, месец дана пред почетак Првог светског рата, потписали су га кардинал Мери дел Вал и министар Миленко Веснић. Кључна личност у закључивању овог међудржавног уговора био је тадашњи секретар Конгрегације за ванредне црквене послове, Еуђеније Паћели, потоњи папа Пије 12. такозвани Хитлеров папа и велика подршка Хрватима у злочинима које су извршили над Србима у Независној држави Хрватској.
#Konkordat1914.godine
#SrbijaiVatikan
#Srpskaistorija
#Srbija
Нема коментара:
Постави коментар