ИСТИНА ИЛИ ЛАЖ ЛЕТОПИС ПОПА ДУКЉАНИНА

Данас вам говорим о Летопису попа Дукљанина или Барском родослову који је од званичне историје одбачен уз образложење да је заснован на нетачностима и фикцији, а да ли је то тако после гледања овог видеа оставићу вама да просудите. Овај летопис какав нам је данас познат саставио је поп Дукљанин у 12. веку, данас најстарија сачувана копија је на латинском језику и датира из 17. века. Овај родослов описује краљевство Срба од Династије Свевладовић до Династије Немањић. Иако званична историја тврди да је дело написано на основу усмене традиције и конструкција аутора па стога није релевантно, у овом делу су наведени историјски подаци који су тачни па стога ни само дело не би смело бити тако олако одбачено. На самом почетку бих желела да разјаснимо један појам, јер овај родослов се налази у књизи Краљевство Словена Мавра Орбинија, а видео о том делу можете погледати на нашем каналу. Такође паралелу између овог дела и истине је повукао Милош С. Милојевић доказавши описима фресака, манастирима, црквама и осталим материјалним доказима његову истинитост. Наравно званична историја ни Милојевићево сведочанство не уважава иако је реч о једном од ученијих личности тога времена. И о Милошу Милојевићу можете погледати видео на нашем каналу уколико нисте. Али за почетак да разјаснимо појам Словени који се односи на Србе. Превођење Српског имена у Словенско систематски је спроведено и проширено на северна племена. Још у време максималне експанзије Римског царства и нарочито после његове поделе и током процеса распадања западног Римског царства постојао је манир код бројних Римских и Ромејских писаца да се бројна племена северно од Саве и Дунава третирају уз игнорисање битније везе са сродним племенима јужно од те границе. Разлози за такав поступак и нису били злонамерни већ су одражавали суштинску разлику међу тим племенима. И ако су били сродни по језику, вери и нарочито по обичајима и митологији, јужна племена су одувек претежно земљорадничка, а северна племена су у сталном покрету са јаком сточарско номадском компонентом и ратничком организацијом. Током неколико векова ова племена су стални генератор најамничких војски за Римско царство, што касније прераста у систем федерата и зачетак нових држава. Ромејски извори праве јасну разлику код коришћења назива за ова племена тако да Србе јужно од Саве и Дунава називају завичајним и племенским именима Пеласти,Илири, Далмати, Панони, Македонци, Трибали, Мези, Гети, Сараби, Трачани, Рашани итд. Док северне ратничке групе називају Сарматима, Скитима, Готима , Вендима, Вандалима итд. У помињању Словена почев од 6. века увек се може уочити да се ради о ратничким племенима чиме се разликују од земљорадничких унутар царства. Било би логично да се код изучавања историје Срба озбиљно уважава спис по имену Летопис попа Дукљанина али то није случај јер његов садржај није задовољавао конструкције касније прављене Хрватске историје, а нарочито није био у сагласности са наводним делом Константина Порфирогенита са чијим делом су по сваку цену прављени компромиси већ од друге половине 18. века. Све ово је започето тако што је намерно прављено мешање династија пред Немањићке Србије и династија великих жупана Рашке која је била велика жупанија у оквиру шире Српске државе. Овом збрком прављен је привид постојања некакве Хрватске државе у том периоду. И ако се у летопису попа Дукљанина јасно види да је Хрватска била територијално мала бановина у оквиру Србије и да њени управљачи углавном нису били Хрвати. Изворни рукопис Летописа попа Дукљанина према уводнику списа какав је данас познат мора је бити написан на Српском језику старим Српским писмом. Име Срби је приликом превођења на латински језик систематски замењено са Готи највероватније по тадашњим смерницама Ватикана, док Орбини поступа по новим смерницама Ватикана и све називе Готи замењује са Словени. Једноставније речено у овоме се увиђа раст апетита Ватикана коме је још у првим вековима после Шизме циљ био да прошири утицај на Хелмско полуострво, а како су Срби били истрајни у свом непризнавању те јурисдикције подједнако као и у непризнавању Грчке доминације именом Готи је требало постепено брисати Српску историју и идентитет. Касније је то постало недовољно па је већ наметнуто име Словени постало погодно да се читава методологија поново искористи и да се употреби по обрасцу за минимизацију историје свих Словена и парцијализацију на више народа и проглашавање тих народа за дошљаке на ове просторе. извор Краљевство Словена Мавро Орбини. #LetopispopaDukljanina #istinitaistorijaSrba #SrpskeDinastijepreNemanjica