ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

субота, 24. март 2018.

Играј, свете, своју игру - месечев танго. Не оно што ти спремају наказе / Белатукадруз



Хеј, свете, стани мало и остари као ово шведско дрвеће
на сликама ове наизглед обичне особе  која ће увек остати млада, и незауставива, 
свете, заустави се, макар на ивици самог понора,
и погледај, ово:

.
Овај пар  дивљих гусака, што је пошао негде,
даље од неке речице, пољем снежним. Можда према шуми,
где има сигурно још увек срна, ирваса, сеница...
.
парови нису сами, иако је око њих огромна усамљеност
..



...

сам је овај џиновски шведски брест метузалем,
ћутљив и црн. Можда је онај пар кренуо према њему?...
..



















..
Према овом једноруком, са јединим зеленим ступом, 
шведској старини,
која се не предаје тако лако труљењу и нестајању?

Гуске и дивље  пловке и лабудови,
дивна перната створења на шведским језерима,
оглашавају се друкчије од модерности, претње, и уништавања
које се захуктава,  и боре се за опстанак, као и дрвеће,
на начин витешкији од човека белог, и грамзивог.

Ех, свете, боље би било да те воде и предводе,
шведска језера, лабудови, дивље патке и дивље гуске,
него лидери, извикани, и они који су пуке марионете
монструма из најдубље помрчине.

Свет тоне у ноћ, ехеј свете, видиш ли куда те вуку,
окрени се и узми свој правац, правац оних дивљих птица,
и оног шведског старог дрвећа које достојанствено 
проводи и мирно своје дане метузалема.

Играј, свете, своју игру - месечев танго.
Не оно што ти спремају наказе.






































Играј игру племенитих старих шведских брестова што свашта памте.
Игру коју игра једна племенита грофица...пала однекуд, ко зна када, ко зна где, можда баш са Сиријуса?

             Крајем марта 2018. У Београду





Нема коментара:

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ
Почетак Прве филипике. - Стара и ретка књига. Београдско издање из 1912. Српска књижевна задруга.

ДУКАТ (рашљари)

ДУКАТ (рашљари)
Сајт Александра Лукића (1957 - )

Непозната Србија