ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

понедељак, 02. јун 2008.

Zabranjen ulaz - Robert Sole

Pre neki dan, na Svetoj Gori Atosu, uzbuna ! Na poluostrvu nadjene četiri žene !Uzevši im po 4000 E da bi ih prevezli iz Turske u Evropu, neki Ukrajinci su ih iskrcali na Svetu zemlju gde je pristup zenama zabranjen.Nema ni koza. Tolerisane su kokoške, čija jaja služe za ishranu 2 000 monaha i za ikonopisanije. Četiri Moldavke su u pritvoru. Prema zakonima Monaške Zajednice, upisanim u Grčki ustav i u Lozanski ugovor (1923), one rizikuju godinu dana zatvora.
Kako objasniti imigrantima da je ulaz na Atos zabranjen ženama, a da je ulaz u Evropu zabranjen svima?

Robert Sole, Le Monde 27/05/
Preveo na srpski Đorđe Koniković

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ
Почетак Прве филипике. - Стара и ретка књига. Београдско издање из 1912. Српска књижевна задруга.

ДУКАТ (рашљари)

ДУКАТ (рашљари)
Сајт Александра Лукића (1957 - )

Непозната Србија