ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

понедељак, 14. април 2008.

Рехабилитација Илије Мољковића?Или...? (1933-1999), Превртање у гробу, Случај Студент

Случај "Студент"

Према писању београдске Политике (субота, 12 април 2008, стр. 08), у Медија центру је у петак представљена књига Илије Мољковића (1933 - 1999), "Случај Студент", која се ових дана појавила у издању "Службеног гласника". Мољковић, легенда дисидентског покрета из времена Јосипа Броза Тита, аутор неколико забрањиваних књига у то доба, нажалост, није доживео да свој рукопис види укоричен у књигу. Објављивање Мољковићеве књиге значиће преокрет, јер је уредник едиције "Отпори и забране", Гојко Тешић, најавио да ће "Службени гласник" штампати и Мољковићев рукопис "Мисловатељ"...
Много споро се креће овде, све.
Преврћеш ли се, о, Илија, у гробу?!

уторак, 01. април 2008.

Винавер по Зорану Мишићу / Бeла Тукадруз

"У поезији Станислава Винавера најчешће су истицани њени музички квалитетеи, бравурозна версификација, богати па и бахати ритмови, ингениозна језичка довијања у традицији Лазе Костића. Мени се чини да она има и других одлика, далеко претежнијих. Винавер је један од ретких наших представника оне интелектуалне поетске струје, блиске Валеријевој, која је сва у грозничавом напону да се допре до врховног склада, да се ослободе простори "за мисао смерну и мудру", да се докучи последња суштина ствари, она "чиста линија" која је, према песниковим речима, једина у питању:

Хтео сам пронаћи звезду у болу линије
Линију бола у звезди
Ископати стварност из сна.
Ишчаурити смисао из знака.

Тако пише З. Мишић у Антологији српске поезије (Београд, Нолит, 1967, 342 стр.) уз стихове које је пробрао, сматрајући да су они "најчистији и најједноставнији у експресији, неоптерећени иначе честим вербалним вратоломијама", мислећи да је Винавер "у њима најоригиналнији и најдубљи" (стр. 182).
Винавер није прошао баш најбоље у Мишићевој антологији, највероватније због Мишићевих предрасуда, диктираних и предрасудама времена. Мишић је објавио 5 Винаверових песама у својој антологији, а последњу, изврсну у много чему, донео је у деловима. Ту песму "Радмило Загоричић" требало би данас поново читати, тумачити...

М. Л.

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ
Почетак Прве филипике. - Стара и ретка књига. Београдско издање из 1912. Српска књижевна задруга.

ДУКАТ (рашљари)

ДУКАТ (рашљари)
Сајт Александра Лукића (1957 - )

Непозната Србија