Мала група ходочасника Румунским манастирима 2010 године посетила је манастир Петру Вода. Временски услови по којима је ова група посетила манастир могу се благо назвати пред апокалиптичним. Највеће поплаве у последњих 100 година погодиле су Румунију, а нарочито крај који се слободно може назвати Света гора1 Румуније, а у којој се налази Свети манастир Петру Воде.
Сви ходочасници мокри и промрзли били су пред црквом Светих Архангела манастира Петру Воде, а међу њима и угледна докторка онкологије из Србије. У једном тренутку групи је приступио једана грдосија од монаха и пружајући пакет обратио се докторки речима „Ово вам шаље мајка Херувима“. Групица се није ни прибрала од овог догађаја, а он се већ удаљио ка манастирским конацима. Зачуђена докторка је отворила поклон и у њему нашла пар дебелих вунених чарапа. Тада су сви погледали у њене ноге и видели да јој се ципеле скоро распадају од влаге. Сви су били зачуђени и затражили су од Румунског преводиоца да пронађе монаха и поменуту мајку Херувиму који су докторки уприличили овај скроман поклон.
Преводилац је од других монаха чуо да у манастиру нема мајке Херувиме, а када је описао монаха који им је приступио добио је одговор да је то монах Јеремија. Када је установио ко је поменути монах други монаси су се на помен догађаја са чарапама и поруком од мајке Херувиме само благо тајанствено осмехнули и рекли: „Нађите Јеремију и он ће вас одвести до мајке Херувиме“.
Група је била зачуђена зато што у једном тренутку монаси говоре да у манастиру нема мајке Херувиме, а у следећем да ће монах Јеремија да их одведе до ње. Убрзо је групица нашла монаха Јеремију и докторка се захвалила на поклону и затражила да се лично захвали мајци Херувими. Тада им је монах Јеремија рекао да пођу за њим.
Групица се запутила са монахом између конака, прешла мостић који је повезивао две стране манастирског комплекса, а на другој страни монах Јеремија је ушао на манастирско гробље. Ходочасници су га пратили и пришли гробу на коме је писало монахиња Херувима.
Све ово је може се рећи благо шокирало ходочаснике и сви су затражили објашњење од монаха Јеремије, а нарочито о поклону за докторку. Тада им је монах Јеремија рекао да му је при молитви у визији Света мученица Херувима рекла да однесе чарапе докторки из Србије којој се скоро распадају ципеле, а иста безгранично са пуно вере и љубави према Господу помаже болесницима од канцера. И тада је група први пут чула потресну причу о Светлани Михаели Танаса или Светој мученици Херувими из Петру Вода.
Светлана је рођена 1969 године и дипломирала је на Универзитету у Јашију на катедри за класичне језике. 1995 године добила је стипендију од Сорошове фондације за даља изучавања средњевековне историје на CEU2 у Будимпешти. Њена научна теза мастер рада бавила се истраживањем рукописа Објашњења књиге постања написаног од Светог Јована Златоустог преузетог из Patrologia Graeca3 од издавача J.P. Migne. Научна теза је доказала да је рукопис сачињен од Језуита4 и да исти има много интерпретација и промена у односу на документа коришћена у истраживању, а која су одисала благодаћу Светог Духа. Закључак је био да будуће критичко издање Објашњења књиге постања мора имати упозорење о злим намерама Језуита.
Због изузетног научног доприноса њени професори су јој предложили да настави даљи научни рад на изради докторске тезе фокусиране на књизи постања. Конкретан задатак јој је био да докаже да су Свети Оци у њиховом објашњењу књиге постања следили јеретика Оригена. Светлана је почела свој рад са огромним поверењем у своје професоре и није била свесна задатка који је добила. Али читајући оригинале Светих Отаца схватила је шта се од ње тражило, а Светом манастиру Петру Воде оставила је непроцењиву збирку докумената Светих Отаца на грчком и латинском језику са одговарајућим преводима на румунски и енглески језик.
svetlana mihaela tanasa
Светлана Михаела Танаса
Што је више истраживала то је долазила до научних доказа да Свети Оци у свом тумачењу књиге постања нису пратила Оригена који је због свог рада осуђен као јеретик на 5. васељенском сабору. Документи Светих Отаца (Светог Аугустина, Светог Теодора, Светог Јефрема Сирина) су написана у борби против јеретика Оригена и његових ставова, а то се закључује из начина на који они приступају сваком питању у односу на Оригена.
Све ово је довело до тога да се Светлана запитала о њеним професорима менторима и исправности њихових ставова поводом овог питања. Тада је спровела истраживање о њима и дошла до докумената која су јој показала да је на свим универзитетским нивоима већина њих јеврејског порекла, а исти су осећали велики мржњу и презир према Православљу и традицији.
Када им је приказала своје научне доказе и закључке на основу проучаваних Светих Отаца они су јој рекли: „ Не, то није тако. Размислите опет. Ми Вам плаћамо да докажете наш став, и Ви то морате да урадите“. Тада је уследило неколико дана расправа са изношењем аргумената, и повратак у Румунију како би донела више докумената за одбрану свог става и израду докторске дисертације.
Поставља се питање зашто је Светлана добила Сорошову стипендију? Зашто су баш њу изабрали да оправда Оригена и његову јерес? Одговор је доста прост. Светлана је чисте душе без мрља у својој краткој академској каријери. Она је раскринкала Језуитску подвалу у Patrologia Graeca од издавача J.P. Migne и ко би се усудио да њеном будућем раду о Оригену и његовом утицају на Свете Оце одузме легитимност. Заиста, заиста лукав план.
По повратку у Румунију пошто се осећала веома лоше отишла је на прегледе и лекари су закључили да има галопирајући канцер коже на левом рамену. Једино објашњење њеног стања, а које су лекари имали било је „Ви сте озрачени радиоактивним материјалом“. Лекари су јој рекли да јој остаје неколико месеци живота. Светлана се вратила у Будимпешту како би узела своје ствари, а професори су јој говорили: „Зашто идете? Ми имамо лек за Вашу болест. То није ништа озбиљно, ми Вас можемо излечити. Само будите послушни и Ви ћете бити живи“. Касније су доктори потврдили да постоји метода лечења која је веома скупа и која се примењује ако се канцер открије на време, а што је у том тренутку могло да спасе Светлану. Светлана је одбила да изда Господа и његове Светитеље, а велика благодет је није напуштала све да њених задњих дана овоземаљског живота. Успела је да донесе део ствари које је могла и вратила се у Румунију. Годину и по дана од свог страдања Светлана је у Августу 1997 године дошла до Светог оца Јустина Парвуа5 испричала му о свему што јој се дешавало и показала своје доказе. Свети Јустин јој је рекао „да остане у његовом манастиру где ће уз природну исхрану и свете молитве нашем Господу провести остатак свог земног живота“.
Светлана је остала у манастиру Петру Вода, а Свети Јустин ју је замонашио и на постригу дао име Херувима6. Уследило је петнаест месеци полаганог пропадања и страдања мати Херувиме пред очима монаштва манастира Петру Воде пошто је наступила терминална фаза болести у којој је одбила да користи морфијум како би кроз своје страдање окајала све грехе свог земаљског живота. До данашњег дана њене крике бола чују сви који су их слушали, и сведоче о паклу кроз који је мати Херувима прошла, а ради одбране Светог Православља од Оригенове јереси. Сведочанство које је Света Мученица Херувима оставила је да ће силе таме у Православним земљама наћи своје извршиоце који ће својим преводима и научним радовима оправдати Оригенову јерес, а све ради уништења Светог Православља. То сведочанство је поткрепљено и чињеницом да су CEU пре ње са канцером коже из истог разлога напустили студенти из Бугарске, Грузије и САД. Највећа иронија целог овог случаја је да су професори који су убили Свету Мученицу Херувиму на CEU, установили награду меморијалног фонда Светлане Танасас за најбољу тезу године.
извор :>>>>>>>>>
