Коло које се игра у древном обреду "Русаље", на Тројичин дан
ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ
ЗАВЕТИНЕ Суз | Књижевни гласник
FLAG counter
СПЕКТАР
НовиБусур
четвртак, 21. јун 2018.
среда, 20. јун 2018.
ЈЕДАН ЈАБЛАН ИЗ ЗВИЖДА
 |
| асвалт, пропао... |
(...)
Да ли сте осетили кадгод нешто слично: празно је у вама, и куда год да погледате, хоризонт је бескрајно далеко, у магли. Никога крај вас, иако је то милионски град; а и шта бисте могли да кажете, ма коме да се задесио крај вас, као та мува која вам зуји изнад главе?!
И у тренутку када вам се учини да је све тако неиздрживо, и да само мало фали да се стровалите у неку провалију без дна, у свести одједном искрсне јаблан, из завичаја, висок, превисок, начичкан врапчијим гнездима, и мала сеоска река крај тога јаблана, којему је тешко сагледати врх (тако ми се чинило као ђаку основне школе). Понекад изнад тог јаблана круже вране, у предвечерје; али ја га памтим са облацима белим, летњим, и небом неописивим, налик на чорбу плавог камена раствореног у води у великом бакрачу. Каткад, испод јаблана пасу краве и неколико оваца, и једна сура крмача за којом јуре гладни прасићи, бела прасад!
Не знам зашто се јави јаблан, а не брест - под брестовима сам (на нашем салашу покрај Пека), провео детињство и прву младост: један од наших брестова је био виши од свих јабланова које сам запамтио...
Једног лета, већ сам био на студијама (али лето сам проводио у родном месту), било је велико невреме, олуја је са грмљавином стигла са запада, у једном тренутку тако је страшно загрмело према дворишту основне школе и треснуло као граната у врх јаблана, расцепивши га у секунди на две цепанице, и запаливши. Пљусак је био тако обилан да је угасио ватру. Остатке јаблана је неко одсекао, однео, и на том месту на коме се уздизао годинама, остала је, празнина...
Када бих хтео да пишем о себи, о свом детињству, младости, животу, не би требало да губим време на то да околишим, него да се држим свих тих празнина у себи поређаних као у каквом мозаику. Јер већина биографија није испуњена пунинама, већ празнинама...
(17. XI 1973.)
_________________
 |
| Бела Тукадруз, 2018. |
= извор: из необјављених белешки (1973)
Titove vile kod Bugojna služe kao skloništa pasa lutalica
Titove vile u Bugojnu /na Gorici i Koprivnici /sada služe za skrivanje pasa lutalica ili kao torovi za ovce koje pastiri sklanjaju od nevremena.Na vili Gorica zatekli smo Sajmu Mlaćo iz Bugojna kako hrani pse lutalice.Kupuje im hranu od svoje mirovine.Pogledajte video.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА